U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“, … radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2143/16 od 08.09.2016. godine, u sednici održanoj 01.02.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2143/16 od 08.09.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P 476/2015 od 31.03.2016. godine, tužbeni zahtev je delimično usvojen i obavezan tuženi da tužiocu plati po osnovu materijalne štete za izdavanje zapisnika o oštećenju vozila 1.180,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe 14.08.2015. godine do isplate, po osnovu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti 250.000,00 dinara, za pretrpljeni strah 130.000,00 dinara i za pretrpljene fizičke bolove 130.000,00 dinara, odnosno ukupno za nematerijalnu štetu 510.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja 31.03.2016. godine do isplate; sa viškom tužbenog zahteva, kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da plati po osnovu materijalne štete za troškove lečenja 4.420,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate, za sastav odštetnog zahteva (na ime advokatskih troškova) 11.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate, po osnovu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti još 310.000,00 dinara, za pretrpljeni strah još 40.000,00 dinara i za pretrpljene fizičke bolove još 120.000,00 dinara, odnosno ukupno za nematerijalnu štetu još i iznos od 470.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate tužbeni zahtev je odbijen; obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati 205.322,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja 31.03.2016. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2143/16 od 08.09.2016. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je usvojena, pa je presuda Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P 476/15 od 31.03.2016. godine preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da plati tužiocu po osnovu materijalne štete za izdavanje zapisnika o oštećenju vozila 1.180,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe 14.08.2015. godine do isplate, po osnovu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti 250.000,00 dinara, za pretrpljen strah 130.000,00 dinara i za pretrpljene fizičke bolove 130.000,00 dinara, ukupno za nematerijalnu štetu 510.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja 31.03.2016. godine kao i u delu kojim je odlučeno o troškovima spora, tako što je obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 29.134,00 dinara, dok je žalba tužioca odbijena i prvostepena presuda u preostalom pobijanom odbijajućem delu potvrđena; Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka od 34.400,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, 21.08.2007. godine dogodila se saobraćajna nezgoda na raskrsnici u kojoj su učestvovali tužilac, upravljajući biciklom i VV, upravljajući putničkim vozilom sa pridodatom lakom prikolicom. Do saobraćajne nezgode došlo je na taj način što je VV upravljajući putničkim vozilom, kolovozom ispred raskrsnice na mestu i na način gde je to zabranjeno postavljenom horizontalnom signalizacijom i ne prateći sa dužnom pažnjom saobraćajnu situaciju ispred svog vozila, započeo radnju preticanja bicikliste koji se kretao u istom pravcu i započeo radnju skretanja ulevo, usled čega je na levoj kolovoznoj traci došlo do kontakta prednjeg dela putničkog vozila i zadnjeg dela bicikla. Tom prilikom tužilac je pao na kolovoz i zadobio teške telesne povrede zbog kojih je trpeo fizičke bolove i strah, a kao posledica nastalo je umanjenje životne aktivnosti od 20%. Na dan saobraćajne nezgode putničko vozilo kojim je upravljao VV bilo je osigurano kod tuženog. Tužilac je za izdavanje zapisnika o uviđaju saobraćajne nezgode platio 1.180,00 dinara 20.11.2014. godine. Protiv VV vođen je krivični postupak zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja u vezi sa krivičnim delom ugrožavanja javnog saobraćaja i krivičnim delom nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi. Rešenjem Opštinskog suda u Kuli Ki 147/2007 od 15.11.2007. godine obustavljena je istraga protiv VV usled odustana Opštinskog javnog tužilaštva Kula od daljeg krivičnog gonjenja. Tužilac je 14.08.2015. godine podneo tužbu za naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilan je zaključak drugostepenog suda da je potraživanje naknade štete zastarelo.

Tužiocu je šteta prouzrokovana 21.08.2007. godine putničkim vozilom osiguranim od autoodgovornosti kod tuženog. Protiv lica koje je upravljalo putničkim vozilom krivični postupak je obustavljen rešenjem suda od 15.11.2007. godine, a tužilac je tužbu za naknadu štete podneo 15.08.2015. godine.

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze; zastarelost nastupa kad protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze (član 360. stav 1. i 2); zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako zakonom za pojedine slučajeve nije što drugo propisano (član 361. stav 1); zastarelost nastupa kad istekne poslednji dan zakonom određenog vremena (član 362); kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja; prekid zastarevanja krivičnog gonjenja povlači sa sobom i prekid zastarevanja zahteva za naknadu štete, a isto važi i za zastoj zastarevanja (član 377). Članom 376. istog zakona, propisano je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo; u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala (stav 1. i 2.).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, kako je tužiocu šteta prouzrokovana 21.08.2007. godine, a tužbu za naknadu štete podneo je 15.08.2015. godine, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je protekom roka iz člana 376. stav 1. ZOO, potraživanje naknade prouzrokovane štete zastarelo. Tužilac se neosnovano poziva u reviziji da je šteta prouzrokovana krivičnim delom, te da zahtev za naknadu štete zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja i da je u ovoj parnici trebalo primeniti član 377. stav 1. ZOO u pogledu roka zastarelosti. Međutim, da bi se primenio privilegovan rok zastarelosti potraživanja naknade štete iz člana 377. ZOO, potrebno je da je pravnosnažnom presudom utvrđeno postojanje krivičnog dela i da je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo. U konkretnom slučaju nije utvrđeno da je šteta prouzrokovana krivičnim delom, obzirom da je krivični postupak protiv štetnika obustavljen i zato nisu ispunjeni uslovi da se za zastarelost potraživanja naknade štete primenjuju odredbe člana 377. ZOO.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić