Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 23177/2023
27.09.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Sanja Stanković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2240/22 od 26.04.2023. godine, u sednici održanoj 27.09.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2240/22 od 26.04.2023. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2240/22 od 26.04.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2240/22 od 26.04.2023. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 3148/21 od 25.02.2022. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tužena da isplati tužiocu iznos od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.02.2022. godine do isplate, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, kao i iznos od 9.000,00 dinara, na ime troškova parničnog postupka. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 – US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23-dr.zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odluku o tužbenom zahtevu. Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog zastarelosti potraživanja, primenom člana 376. ZOO, u situaciji kada je po tužbi podnetoj 07.12.2021. godine, pravnosnažnom i izvršnom presudom Višeg suda u Beogradu P 1174/17 od 01.03. 2018. godine utvrđeno da je Zaključkom Vlade Republike Srbije od 17.01.2008. godine, kojim su dozvoljena sredstva radi isplate novčane pomoći ratnim vojnim rezervistima sa prebivalištem na teritoriji sedam nerazvijenih opština Kuršumlija, Lebane, Bojnik, Blace, Žitorađa, Doljevac i Prokuplje, povređeno načelo jednakih prava i obaveza, čime je izvršena diskriminacija po osnovu mesta prebivališta ratnih vojnih rezervista sa prebivalištem na teritoriji svih osam opština koje nisu navedene u Zaključku Vlade Republike Srbije, pa samim tim i tužioca. Obrazloženje pobijane presude za odluku o tužbenom zahtevu tužioca ne odstupa od sudske prakse u tumačenju i primeni materijalnog prava, u vezi sa zakonskim razlozima datim za odbijanje tužbenog zahteva, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Pravni stav izražen u odlukama nižestepenih sudove u skladu je sa zaključcima usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog suda održanoj 14.11.2017. godine po pitanju diskriminacije i nematerijalne štete u predmetima sa istim činjeničnim i pravnim osnovom kao što je konkretan, kao i ujednačenom sudskom praksom nižestepenih sudova i revizijskog suda. Tužba za utvrđenje postojanja diskriminacije ne zastareva, a potraživanje naknade materijalne i nematerijalne štete zbog postojanja diskriminacije zastareva u rokovima iz člana 376. Zakona oobligacionim odnosima. Rok zastarelosti zahteva za naknadu štete po osnovu diskirminacije koja je prethodno utvrđena u posebnom postupku, počinje da teče od momenta donošenja Zaključka Vlade Republike Srbije od 17.01.2008. godine. Shodno navedenom, sudske odluke koje su priložene uz reviziju ne potkrepljuju tužiočevu tvrdnju o neujednačenoj sudskoj praksi.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, primenom člana 404. stav 1. ZPP, čije bi postojanje reviziju učinilo izuzetno dozvoljenom, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 07.12.2021. godine, a vrednost spora je 100.000,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.