.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2318/2019
10.02.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Bora Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Marija Gojković, advokat iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Irena Đorđević, advokat iz ..., radi pobijanja pravnog posla, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Gž 3518/2018 od 26.12.2018. godine, na sednici veća održanoj 10.02.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Gž 3518/2018 od 26.12.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž 3518/2018 od 26.12.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje Višeg suda u Nišu P 2322/2017 od 26.01.2018. godine kojim je odbačena kao nedopuštena tužba tužioca kojom je tražio da se prema tuženima utvrdi da pravnosnažna i izvršna presuda zbog propuštanja Osnovnog suda u Nišu P 2666/16 od 15.07.2016. godine ne proizvodi pravno dejstvo u odnosu na tužioca do visine njegovog potraživanja po pravnosnažnoj i izvršnoj pesudi Osnovnog suda u Nišu P 14679/10 od 27.05.2015. godine za iznos od 58.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa pripadajućom kamatom i za iznos parničnih troškova i da se obavežu tuženi da trpe da se tužilac namiri u svom potraživanju iz nepokretnosti po presudi Osnovnog suda u Nišu P 2666/16 od 15.07.2016. godine prodajom opisane nepokretnosti i kojom je obavezan tužilac da tuženima naknadi troškove postupka.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba Zakona o parničnom postupku, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.
Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, tužilac postavljenim tužbenim zahtevom traži da se utvrdi prema tuženima da pravnosnažna i izvršna presuda zbog propuštanja Osnovnog suda u Nišu P 2666/16 od 15.07.2016. godine ne proizvodi pravno dejstvo u odnosu na tužioca do visine njegovog potraživanja po pravnosnažnoj i izvršnoj pesudi Osnovnog suda u Nišu P 14679/10 od 27.05.2015. godine. U konkretnom slučaju postavljenim tužbenim zahtevom nije tražio da se određene pravne radnje dužnika oglase prema njemu bez dejstva.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbu tužioca odbacio kao nedopuštenu, koju odluku je potvrdio drugostepeni sud, odbijajući kao neosnovanu žalbu tužioca, uz zaključak da je navedeni tužbeni zahtev suprotan članu 359. stav 1. i 360. stav 2. ZPP i članu 145. stav 4. Ustava Republike Srbije kojom odredbom je propisano da sudsku odluku može preispitivati samo nadležan sud u zakonskom propisanom postupku, zbog čega su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da je presuda na osnovu propuštanja akt sudske vlasti u smislu člana 350. ZPP i da ista nema značaj pravne radnje u smislu člana 280. ZOO koja bi se mogla pobijati tužbom za pobijanje dužnikovih pravnih radnji.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.
Odredbom člana 359. Zakona o parničnom posutpku propisano je da presuda koja više ne može da se pobija žalbom postaje pravnosnažna, a odredbom člana 360. stav 2. istog zakona propisano je da pravnosnažna presuda deluje prema trećim licima zbog prirode spornog prava ili pravnog odnosa, pravnog odnosa koji postoji između stranaka i trećih lica ili ako je to propisano zakonom.
Kako je odredbom člana 145. stav 4. Ustava Republike Srbije propisano da sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku, to je pravilno nižestepenim odlukama odbačena tužba kao nedopuštena jer pravnosnažna sudska presuda nije pravna radnja niti poverioca niti dužnika već je akt sudske vlasti, te se ne može pobijati pravnosnažna sudska odluka iz razloga predviđenih odredbom člana 280. stav 1. ZOO kojom poverilac može pobijati pravnu radnju svog dužnika. Donetom pravnosnžanom presudom se određuju čvrsti okviri pravnih odnosa, isključujući mogućnost preispitivanja, menjanja i preinačavanja sadržaja pružene pravne zaštite, na koji način se obezbeđuje neophodna pravna sigurnost.
Iz navedenih razloga na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu stava 2. istog člana, s obzirom da se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koje je suprotno navodima revizije cenio drugostepeni sud i za svoju odluku dao jasne razloge koje prihvata i ovaj sud. Navodima revizije se iznosi činjenično stanje, odnosno činjenični odnos između parničnih stranaka i daje se revidentovo viđenje spornih činjenica i postupanje suda, što nije dozvoljeno u postupku po reviziji u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP, te ove navode Vrhovni kasacioni sud nije ispitivao.
Na osnovu iznetog Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
