Viši sud u Valjevu je, rešenjem Gž 2620/22 od 22.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu protivnika predlagača i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Valjevu, R1 122/21 od 26.05.2022. godine, u stavovima prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je isto rešenje u stavu trećem izreke, pa je obavezan protivnik predlagača da predlagaču na ime troškova prvostepenog postupka plati ukupan iznos od 153.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti rešenja pa do isplate. Stavom trećim izreke, odlučeno je da se troškovi drugostepenog postupka ne dosuđuju.

Protiv rešenja drugostepenog suda, kojim je postupak pravnosnažno okončan, protivnik predlagača je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o posebnoj reviziji protivnika predlagača.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada predlagaču za eksproprisane nepokretnosti za koje je planskim dokumentom izvršena promena namene iz poljoprivrednog u gradsko građevinsko zemljište, pre donošenja rešenja o eksproprijaciji, a ta promena nije evidentirana u katastru nepokretnosti. Pobijana odluka nižestepenih sudova zasnovana je na primeni odredbe člana 88. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br.72/09...83/18). Tržišna vrednost nepokretnosti utvrđena je na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za građevinsko zemljište izraženog u odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda po kojima Poreska uprava vrši samo procenu tržišne vrednosti nepokretnosti, što predstavlja najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost, a ne određuje njenu tržišnu cenu na osnovu kriterijuma od kojih zavisi tržišna cena eksproprisanog zemljišta pa je, u konkretnom slučaju, izveden dokaz veštačenjem i visina naknade određena primenom kriterijuma koje je veštak uzeo u obzir pri određivanju tržišne vrednosti eksproprisane nepokretnosti.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ broj 25/82, 48/88, „Službeni glasnik RS“ broj 46/95...14 /22) utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu odredbe člana 27.stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-prvnim stvarima, ako ovim ili drugom zakonom nije drukčije određeno.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Postupak u ovom predmetu je započet predlogom za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost, podnetim 04.06.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 3.421.440,00 dinara.

Vrednost predmeta ovog postupka, u pobijanom delu, ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, pa revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu odredbe člana 413. ZPP, u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predlagaču troškovi revizijskog postupka na ime angažovanja punomoćnika- advokata za sastav odgovora na reviziju i za sudske takse nisu bili potrebni, na osnovu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku, pa je njegov zahtev za naknadu tih troškova odbijen.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu trećem izreke doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić