.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2325/2022
05.05.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Ana Đorić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državni pravobranilac u Beogradu, radi naknade štete, vrednost predmeta spora 3.000 evra, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž rr 436/21 od 20.10.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 05.05.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje, izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž rr 436/21 od 20.10.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Obrenovcu Prr 5/21 od 11.06.2021. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje pa je obavezana tužena da tužilji na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 500 evra sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.06.2021. godine pa do isplate, u dinarskoj protivvrednosti. U preostalom delu preko dosuđenog iznosa od 500 evra do traženog iznosa od 3.000 evra tužbeni zahtev je odbijen. Tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr 436/21 od 20.10.2021. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda Osnovnog suda u Obrenovcu. Odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, po osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi ujednačavanja sudske prakse.
Prema članu 404. stavu 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava, a prema stavu 2. ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Prema razlozima drugostepene presude, pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 479/20 od 15.09.2020. godine utvrđeno je da je ovde tužilji kao predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu tog suda St 311/15. Tužilji je po tom osnovu u ovom postupku dosuđena naknada nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 500 evra. Polazeći od utvrđene činjenice da stečajni postupak, u kom je tužilji utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, još uvek nije okončan, nižestepeni sudovi su stanovišta da tužilji pripada pravo na novčano obeštećenje u skladu sa odredbom člana 26-30 Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, procenjujući iznos od 500 evra kao adekvatnu naknadu kojom se ostvaruje svrha dosuđivanja naknade za povređeno pravo.
Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, na osnovu odredbe člana 404. stava 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ni pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava. U konkretnom slučaju radi o parnici radi naknade štete – novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, pa postojanje drugačijih sudskih odluka koje tužilja dostavlja uz reviziju ne ukazuje nužno i na neujednačenu sudsku praksu.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stava 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stavu 6. ZPP protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Predmet tužbenog zahteva je naknada štete, a vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 3.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti, pa se radi o sporu male vrednosti u kome revizija, prema citiranim zakonskim odredbama, nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
