Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, pobijajući je u stavu prvom izreke, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 372. istog zakona, na koju revizija ukazuje, jer je drugostepeni sud cenio sve okolnosti konkretnog slučaja i pravilno zaključio da tužilja nije učinila verovatnim da bez svoje krivice nije mogla pre zaključenja glavne rasprave da dostavi i predloži dokaze na okolnost vlasništva predmetnog automobila. Zbog navedenog, drugostepeni sud je odlučio o žalbi tako što je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i za donetu odluku izneo pravilne razloge, u odnosu na koje revizija nije osnovana. Navodi revizije u vezi sa utvrđenim činjenicama nisu od značaja, imajući u vidu da je članom 407. stav 2. ZPP propisano da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja se prema Uverenju o registraciji vozila Velike Britanije od 16.01.2014. godine, kod Agencije za registrovanje vozača i vozila, Izvršne agencije Ministarstva za saobraćaj Velike Britanije, vodi kao registrovani korisnik vozila marke „HUMMER“ registarskih oznaka ... . Prema navedenom dokumentu tužilja je samo odgovorna za registraciju i oporezivanje vozila. U rubrici S.4s navedenog uverenja navedeno je da isti ne predstavlja dokaz o vlasništvu. Sin tužilje, BB, navedenim vozilom izazvao je saobraćajnu nezgodu, te je predmetni automobil od njega oduzet u krivičnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, kao sredstvo izvršenja krivičnog dela i prevezen na parking prostor JKP ''Staro sajmište'' u Beogradu, gde se i dalje nalazi.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je primenom odredbi člana 154. i 155. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi sa članom 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, odbio tužbeni zahtev za vraćanje predmetnog automobila, iz razloga što tužilja nije dokazala svoju aktivnu legitimaciju, odnosno da je vlasnik predmetnog automobila.

Odlučujući o žalbi tužilje, drugostepeni sud je prvostepenu presudu potvrdio u delu odluke o zahtevu za vraćanje automobila tužilji, dok je u ukinuo u preostalom delu i predmet u tom delu vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Članom 37. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“, broj 6/80...„Službeni glasnik RS“, broj 115/05) propisano je da vlasnik može tužbom zahtevati od držaoca povraćaj individualno određene stvari (stav 1). Vlasnik mora dokazati da na stvari čiji povraćaj traži ima pravo svojine, kao i da se stvar nalazi u faktičkoj vlasti tuženog (stav 2).

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovano se revizijom ukazuje da je zaključak nižestepenih sudova u delu odluke za povraćaj stvari zasnovan na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Naime, tužilac je dužan, u smislu člana 37. Zakona o osnovama svojinsko- pravnih odnosa, da dokaže da je vlasnik stvari čiji povraćaj traži i da tužena neosnovano drži stvari čiji se povraćaj traži. Teret dokazivanja ovih odlučnih činjenica je na tužiocu.

Kod utvrđenog da je tužilja na okolnost vlasništa u toku postupka dostavila samo Uverenje o registraciji vozila Velike Britanije, u kom je izričito navedeno da isto ne predstavlja dokument o vlasništvu i da je tužilja samo registrovani korisnik predmetnog vozila, odnosno lice odgovornao za njegovu registraciju i oporezivanje, to su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da tužilja nije aktivno legitimisana za podnošenje reivindikacione tužbe u smislu člana 37. ZOSPO, jer nije dokazala da je vlasnik predmetnog vozila, zbog čega je njen tužbeni zahtev za povraćaj vozila neosnovan.

Prilikom donošenja odluke ovaj sud je cenio i ostale revizijske navode, ali je ocenio da su isti bez uticaja na drugačiju odluku suda, jer su u pitanju navodi koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, koje navode je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata. Između ostalog, revizijom se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i stavalja primedbe na ocenu dokaza, zbog kojih se revizija ne može izjaviti, prema članu 407. stav 2. ZPP.

Prilikom donošenja odluke, ovaj sud je imao u vidu da je u stavu prvom izreke drugostepene presude navedeno da je odbijena žalba tuženog umesto žalba tužilje, ali kako se radi o očiglednim greškama u pisanju, koje drugostepeni sud može ispraviti u skladu sa odredbama člana 362. Zakona o parničnom postupku, to navedene greške nisu uticale na pravilnost i zakonitost odluke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković