Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – dr. Zakon) Vrhovni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P2 808/18 od 16.09.2019. godine, maloletno dete parničnih stranaka VV, rođen ... godine, poveren je majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, uređen je način održavanja ličnih odnosa sa ocem i otac je obavezan da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta mesečnim iznosom od 4.500,00 dinara. Nakon donošenja navedene presude, životne prilike parničnih stranaka su izmenjene, tako što se tužena pre dve godine udala, rodila još jedno dete i živi u ..., dok je maloletni VV ostao da živi sa njenim roditeljima u ... . Prema stučnom mišljenju Organa starateljstva u ..., tužena je zasnovala novu vanbračnu zajednicu u ..., gde živi, ali maloletno dete VV nije preuzela kod sebe, jer se tome protive njeni svekar i svekrva, pa je upozorena da odluči da li će preuzeti maloletno dete i brinuti o njemu svakodnevno a ne samo povremeno. Telefonskim putem obavestila je centar da dete nije preuzela i da se ono nalazi kod oca. Prema stručnom mišljenju organa starateljstva u Novom Pazaru otac maloletnog deteta je pozitivno motivisan za vršenje roditeljskog prava, emocionalno stabilan, nema agresivnih ispada, dobro poznaje navike maloletnog deteta, percipira njegove razvojne potrebe i na adekvatan način ih zadovoljava. Kao roditelj je odgovoran prema detetu i pruža mu dobru negu, pravilno ga vaspitava i usmerava pri čemu ispoljava emotivnu osećajnost, a dete je zadovoljno i srećno u njegovom prisustvu i oseća se ispunjeno kada su zajedno. Kod maloletnog VV je evidentno ispunjena emotivna želja i potreba za ocem, prilikom kontakata dete pokazuje privržanost i ljubav prema ocu, rado odlazi sa njim i stiče se utisak da dugotrajna razdvojenost nije uticala na njihov blizak odnos. Otac poseduje opšte kapacitete da odgovori na razvojne potrebe maloletnog deteta i u njegovom odgoju ima podršku svoje porodice porekla, a naročito majke. Tužena je takođe spremna i motivisana da se brine o maloletnom detetu ali zbog novonastale situacije nije u mogućnosti da ga uzme da živi s njom u ..., zbog čega se stiče utisak da je preuzimanje deteta i odvođenje u sadašnje mesto življenja u ... 24.09.2021. godine (nakon dve godine odsustva i prepuštanja brige i staranja o detetu svojim roditeljima) zapravo uzrokovano sudskim postupkom koji se vodi i postoje indicije da će po okončanju ovog postupka majka vratiti dete na ponovni boravak kod svojih roditelja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da su ispunjeni uslovi za izmenu prethodne odluke o vršenju roditeljskog prava i da je u najboljem interesu maloletnog deteta da bude povereno ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, uz uređen način održavanja ličnih odnosa deteta sa majkom u skladu sa interesovanjem, željama i potrebama deteta, te potrebe održavanja emotivne veze sa majkom. Na osnovu potreba deteta i utvrđenih materijalnih mogućnosti roditelja, majka je obavezana da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta sa 2.000,00 dinara mesečno.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište nižestepenih sudova zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Pravnosnažna sudska odluka o vršenju roditeljskog prava može se izmeniti ako su se u međuvremenu promenile okolnosti na kojima je zasnovana prethodna odluka i ako je to u najboljem interesu deteta u smislu članova 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona. Po članu 60. navedenog zakona dete ima pravo da živi sa roditeljima i pravo da se roditelji o njemu staraju pre svih drugih, pri čemu pravo deteta da živi sa roditeljima može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta. Sud može doneti odluku o odvajanju deteta od roditelja ako postoje razlozi da se roditelji potpuno ili delimično liše roditeljskog prava ili u slučaju nasilja u porodici. Roditelji imaju pravo i dužnost da čuvaju i podižu dete tako što će se oni lično starati o njegovom životu i zdravlju (član 69. stav 1. PZ), a jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava (član 77. stav 3. PZ).

Najbolji interes deteta je jedan od principa koji proizilazi iz Konvencije o pravima deteta (Zakon o ratifikaciji konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta „Službeni list SFRJ“ - Međunarodni ugovori broj 15/90 i „Službeni list SRJ“ – Međunarodni ugovori broj 4/96 i2/97). U svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja je najbolji interes deteta bez obzira na to da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Države članice se obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preduzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere (član 3. Konvencije).

Porodični zakon propisuje istražno načelo u postupcima u vezi sa porodičnim odnosima (član 205.), koje sud treba da primenjuje u najvećoj meri, upravo radi donošenja odluke koja je u najboljem interesu deteta. U porodičnim sporovima načelo dispozicije stranaka je ograničeno, aktivna uloga suda je naglašena, pa sud ima obavezu da se postupci odvijaju u najboljem interesu deteta, uz aktivno sudelovanje suda i drugih stručnih organa. To znači da sud može utvrđivati činjenice i kada one nisu među strankama sporne, a može i samostalno istraživati činjenice koje nijedna stranka nije iznela. Pitanje vršenja roditeljskog prava u situaciji kada je na osnovu člana 270. Porodičnog zakona pribavljeno stručno mišljenje Organa starateljstva, a zatim zatraženo dopunsko mišljenje koje je dostavljeno sudu i sadrži informacije o promenjenim okolnostima i bitnim elementima od značaja za procenu najboljeg interesa deteta, zahtevalo je analizu svih aspekata u skladu sa istražnim načelom. Iako je dopunsko stručno mišljenje Organa starateljstva u Novom Pazaru od 12.07.2022. godine dostavljeno prvostepenom sudu 19.07.2022. godine, (nakon zaključenja glavne rasprave 05.07.2022. godine), isto je bilo nužno uzeti u obzir i oceniti radi vrednovanja konkretnih okolnosti u kojima se dete nalazi. Činjenica da je u međuvremenu otac otišao na privremeni rad u ..., po mišljenju Organa starateljstva ocenjena je kao očeva povremena zainteresovanost za dete i poigravanje sa njegovim osećanjima, dok je sa druge strane predloženo pribavljanje lekarskog nalaza o zdravstvenom i psihičkom stanju majke radi ocene njene roditeljske podobnosti. Promene kod deteta uslovljene odnosom i ponašanjem roditelja izazvale su zbunjenost i odbijanje da promeni sredinu u kojoj je trenutno. Sledom navedenog, ne može se prihvatiti kao pravilno izneto stanovište nižestepenih sudova o proceni najboljeg interesa maloletnog deteta jer je izostalo utvrđenje bitnih činjenica za odluku o vršenju roditeljskog prava koja će u konkretnim okolnostima u kojima se dete nalazi i ocene roditeljskih kapaciteta, odgovarati potrebama deteta i obezbediti njegov pravilan psihofizički razvoj.

Zbog toga je Vrhovni sud ukinuo nižestepene presude, kako bi prvostepeni sud imajući u vidu izložene primedbe utvrdio navedene bitne činjenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić