Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) i utvrdio da je revizija tužene neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, jer navedena povreda postupka nije revizijski razlog u smislu člana 407. istog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 150/10 od 14.12.2010. godine, tužilac je oslobođen od optužbe za krivično delo silovanja. Tužiocu je u tom postupku rešenjem istražnog sudije od 28.05.2007. godine određen pritvor koji se računa od lišenja slobode 26.05.2007. godine. Pritvor je produžavan sudskim odlukama i ukinut je rešenjem od 09.12.2008. godine. Pritvor je trajao ukupno 563 dana. Tužilac je u vreme pritvaranja imao ... godina (rođen je ... godine) i sa vanbračnom suprugom i decom je tada živeo u ... gde je imao radnu i boravišnu dozvolu. Viza je za vreme pritvora istekla i zbog toga što mu je bila oduzeta putna isprava u toku trajanja krivičnog postupka nije mogao da produži radnu dozvolu i da se vrati u ... . U periodu od 2004. godine do maja 2007. godine BB, tužiočeva vanbračna supruga, bila je osnivač transportnog preduzeća, s tim što je tužilac faktički organizovao posao i vozio jedan kamion. Prevoz su obavljali sa četiri teretna vozila, nosivosti od 7, 10 i 15 tona, po principu koncesija. Firma je likvidirana, a vozila su prodata zbog visokih troškova garažiranja, jer tužiočeva supruga nije mogla da nastavi delatnost. Prihod od prevoza je obračunavan po vozilu i isplaćivani su iznosi navedeni u priznanicama, knjigovodstvenim karticama i nalazu veštaka Mandića. Predmetu je priložen i pregled obaveznih poreza i doprinosa i pregled neto i bruto zarada u ... . Sabiranjem iznosa koji su isplaćeni 27 puta u poslednjih 25 meseci do pritvora, prema mišljenju veštaka prosečna neto zarada vozača prema tim isplatama na mesečnom nivou iznosi 1.711,59 evra. Ovako obračunata zarada je u donjem nivou prosečnih zarada u ... .

Prvostepeni sud nije prihvatio podnetu dokumentaciju smatrajući da nije dovoljna za zaključak o iznosu tužiočeve izgubljene zarade, da je nalaz veštaka zasnovan na nepouzdanim ispravama i neprihvatljiv, i zaključio da šteta u vidu izgubljene zarade nije dokazana, zbog čega je odbio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je otvorio raspravu i izneo stav da nije bilo uslova da se o postojanju štete zaključuje po pravilima o teretu dokazivanja jer se iz podnetih dokaza može utvrdi iznos zarade koju je tužilac izgubio usled neosnovanog pritvora. Tužilac je bio prijavljen na osiguranje preko raznih poslodavaca od 1992. godine i poslednja evidentirana prijava poslodavca je kod njegove supruge. Tužilac je zarađivao od delatnosti koja je bila registrovana na ime njegove supruge, organizovao je posao i vozio jedno vozilo, pa je realno da se tužiočeva zarada obračunava u meri u kojoj plata vozača učestvuje u ceni realizovanih prevoza. Tužilac je zarađivao prosečno 1.711,59 evra u neto iznosu i po redovnom toku stvari bi imao istu zaradu i za vreme pritvora od 26.05.2007. godine do 09.12.2008. godine u kom periodu je izgubio 32.120,77 evra. Šteta u smislu člana 189. stav 3. ZOO u vezi člana 560. stav 1. ZKP („Službeni list SRJ“ 70/2001... „Službeni glasnik RS“ 58/2004...76/2010) koji se primenjivao u vreme kada je vođen krivični postupak, predstavlja posledicu neosnovanog pritvora, a na strani tužioca ne postoje okolnosti koji isključuju njegovo pravo na naknadu iz odredbe člana 560. stav 2. ZKP, pa je drugostepeni sud u ovom delu usvojio tužbeni zahtev. Kako je tužilac zarađivao u valuti evro, naknada je odmerena u dinarskoj protivvrednosti te valute u smislu člana 395. ZOO.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo odlučujući o zahtevu tužioca za naknadu materijalne štete.

Zakonik o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ 70/2001... „Službeni glasnik RS“ 58/2004...76/2010) koji se primenjivao u vreme kada je tužilac pravnosnažno oslobođen od odgovornosti da je počinio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, članom 560. stav 1. tačka 1. propisuje da lice koje je bilo u pritvoru, a nije došlo do pokretanja krivičnog postupka ili je postupak obustavljen pravnosnažnim rešenjem ili je pravnosnažnom presudom oslobođen od optužbe ili optužba odbijena, ima pravo na naknadu štete.

Tužilac potražuje naknadu materijalne štete na ime izgubljene zarade koja je nastupila kao posledica neosnovanog lišenja slobode.

Odredbom člana 189. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije ostvarenje je sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

Imajući u vidu napred navedeno, kao i da tužilac svojim nedozvoljenim postupcima nije skrivio pritvaranje (kada bi primenom člana 564. stav 3. ZKP bilo isključeno pravo na naknadu štete), pravilno je stanovište drugostepenog suda zauzeto na bazi utvrđenog činjeničnog stanja da je tužena u obavezi da tužiocu naknadi materijalnu štetu u visini izgubljene zarade za period pritvora, jer bi po redovnom toku stvari tužilac ostvario zaradu u ovom periodu u iznosu utvrđenom nalazom i mišljenjem veštaka.

Revizijski navodi da tužilac nije dostavio relevantnu dokumentaciju na okolnost nastanka materijalne štete i nije dokazao visinu izgubljene zarade predstavlja osporavanje činjeničnog stanja koje ne može biti predmet revizije u smislu člana 407. ZPP.

Potvrđena je i odluka o troškovima postupka koji su obračunati na osnovu člana 165. stav 3. u vezi člana 153. stav 2. i 154. ZPP.

Na osnovu napred izloženog, a shodno članu 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić