Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je preinačena prvostepena presuda, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Revizija je dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tač.2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20).

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je upisani imalac prava korišćenja na kat. parceli broj .. KO ... površine 0.01.77 ha, gradsko građevinsko zemljište u državnoj svojini Republike Srbije. U periodu između 1980. i 1982. godine tuženi je izvršio zauzeće ove parcele u pretežnom delu njene površine, zauzeo je 172 m2 i faktički za tu površinu proširio svoj posed od susedne parcele, sa dozvolom nadležnog organa izgradio trafo stanicu i ogradio celokupan posed, ogradom od žice sa betonskim stubovima. Pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Valjevu Gž 380/08 od 18.08.2008. godine utvrđeno je da je tuženi „Elektro Srbija“ DOO Valjevo – „Elektrodistribucija“ Lazarevac, zauzeo jugozapadni deo kat.parcele .. KO ... površine 0.01.77 ha, a u korist kat.parcele broj .. KO ... i obavezan je tuženi da zauzeti deo parcele preda u državinu tužiocu i sa istog ukloni mobilni trafo površine 10 m2, svetiljke i žičanu ogradu sa betonskim stubovima. Tužilac je pokrenuo postupak radi prinudnog izvršenja, ali izvršenje nije mogao da ishodi. Njegov predlog za izvršenje je odbijen rešenjem Osnovnog suda u Valjevu IPV IPr 19/11 od 01.11.2011. godine, jer na parceli ne postoji mobilni trafo kao posebna pokretna stvar, koju je moguće ukloniti nevezano za funkcionisanje druge stvari – trafo stanice čiji je sporni transformator sa ogradom i svetiljkama sastavni deo. Nalazom veštaka je utvrđeno da je najveći deo katastarske parcele .. unutar ograđenog dela kojim je obezbeđen prostor oko objekta (površina 172 m2), dok se ostatak parcele od svega 5 m2 nalazi van ograđenog dela.

Predmet ovog spora je naknada zbog nemogućnosti korišćenja zemljišta od strane tužioca kao nosioca stvarnog prava na parceli čiji je veći deo tuženi zauzeo i drži u posedu, bez osnova u sporazumu ili aktu nadležnog organa.

Visina naknade je utvrđena putem veštačenja, u mesečnim iznosima, prema tržišnim uslovima oslikanim cenom zakupa za zauzeti deo parcele površine 172 m2, za utuženi period od 01.04.2007.godime do 31.05.2018.godine obračunata je po mesecima. U skladu sa nalazom veštaka, tužilac je opredelio svoj tužbeni zahtev.

Kod iznetog stanja stvari, prvostepeni sud je ocenio da je tužbeni zahtev osnovan, prigovor zastarelosti neosnovan i primenom člana 210. i 317. Zakona o obligacionim odnosima, usvojio je tužbeni zahtev u celosti.

Drugostepeni sud je našao da je prvostepeni sud pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, da je pravilnom primenom materijalnog prava obavezao tuženog na isplatu naknade tužiocu za period od od aprila 2014. godine do 31.05.2018. godine, ali da nije pravilno odlučio o prigovoru zastarelosti, odnosno o delu tužbenog zahteva koji se odnosi na naknadu traženu za period od 01.04.2007.godine do 31.03.2014.godine. Prema stavu drugostepenog suda, tuženi je dužan da tužiocu plati naknadu za korišćenje zemljišta u visini zakupa gradskog građevinskog zemljišta za period koji nije zahvaćen trogodišnjim rokom zastarevanja, a u preostalom zahtev je neosnovan zbog zastarelosti. Pri tom, cenjene su okolnosti da tuženi bespravno koristi deo parcele na kojoj pravo korišćenja ima tužilac, da i pored presude i pokrenutog postupka izvršenja nije tužiocu predao zauzeti deo parcele, da u dugom vremenskom periodu ne plaća novčanu naknadu tužiocu za zemljište koje koristi. Međutim, drugostepeni sud je smatrao da se prema okolnostima slučaja primenjuje rok zastarelosti potraživanja zakupnine od tri godine, propisan odredbom člana 375. Zakona o obligacionim odnosima. Uz ocenu o nastupeloj zastarelosti potraživanja po trogodišnjem roku zastarevanja, preinačenjem prvostepene presude od strane drugostepenog suda deo tužbenog zahteva je odbijen.

Osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud pogrešnom primenom materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravni osnov potraživanja tužioca je stvarno pravnog karaktera. Okolnost da je cena zakupa poslužila kao odgovarajući parametar za obračun naknade, ne utiče na drugačiju kvalifikaciju o prirodi potraživanja, imajući u vidu da zakup nije ugovoren, ni uspostavljen.

Tužilac je uskraćen da se svojim pravom koristi zbog zauzeća izvršenog od strane tuženog i izvedenom gradnjom kao trajnom promenom. U ranije vođenoj parnici, okončanoj u 2008.godini, pravnosnažnom presudom usvojen je zahtev za utvrđenje da je energetski subjekat zauzeo određeni deo kat.parcele .. u površini od 0.01,77 ha u korist kat.parcele broj .. u KO ... . Odnos između energetskog subjekta kao vlasnika povlasnog dobra po faktički uspostavljenoj službenosti i tužioca, odnosno njegovog pravnog prethodnika, nije regulisan isplatom odgovarajuće naknade. Parcela je samo površinom od 5m2 izvan ograđenog dela u posedu tuženog, a svom ostalom površinom je unutar ograđenog kruga trafo stanice tuženog i kao takva je izvan moći tužioca da je koristi. Na slučaj izgradnje energetskog objekta i zaštitnog ograđivanja zahvatom susedne parcele, kad međusobni odnos imaoca parcele i energetskog subjekta, nije regulisan, primenjuju se odredbe opšteg zakona; Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Shodno članu 53. stav 3. ovog zakona, tužilac ostvaruje pravo na naknadu zbog nemogućnosti korišćenja zemljišta (poslužnog dobra), unutar ograđenog prostora trafostanice kao energetskog objekta u posebnom režimu zaštite, korišćenja i održavanja, regulisanom propisima o energetici. Ovde je reč o naknadi iz stvarnog prava.

Pitanje zastarelosti potraživanja naknade zavisi od njene pravne prirode. Za naknade iz stvarnog prava, odredbama Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa nije propisan poseban rok zastarelosti. Takva naknada zastareva u opštem roku iz člana 371. Zakona o obligacionim odnosima. To znači da utuženo potraživanje ni delom nije zahvaćeno zastarelošću. Po nalaženju revizijskog suda, pravilno je odlučio prvostepeni sud kada je tužbeni zahtev u celosti usvojio. Zato je odlučeno kao u izreci.

Tuženi je parnicu izgubio i dužan je da tužiocu naknadi troškove postupka, prema članu 153. stav 1. ZPP. Pored pravnosnažno dosuđene naknade troškova prvostepenog postupka, tužiocu pripada i naknada troškova postupka po reviziji. Prema uspehu u postupku po ovom vanrednom pravnom leku, tužiocu pripada naknada koju traži u ukupnom iznosu od 96.704,00 dinara (opredeljeno za sastav revizije 18.000,00 dinara, taksu na reviziju i taksu na odluku po reviziji po 39.352,16 dinara).

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 416. stav 1. i člana 165. stav 2. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić