.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2346/2015
11.05.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužilaca A.S.1, A.S.2 i M.S., svih i B. kod B., koje zastupa punomoćnik D.A., advokat iz R. i N.P., diplomirani pravnik iz R., protiv tuženih MK M.R. d.o.o. K. i MK G. d.o.o. B., koje zastupa punomoćnik M.D.M., advokat iz B., radi naknade štete, vrednost spora 76.778.450,17 dinara, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3322/14 od 20.05.2015. godine, u sednici održanoj 11. maja 2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3322/14 od 20.05.2015. godine u stavu prvom izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Kraljevu 2 P 18/13 od 10.06.2014. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca pa su tuženi obavezani da tužiocima solidarno na ime naknade stvarne štete zbog porušenih objekata isplate 5.815.892,79 dinara sa zateznom kamatom počev od 14.04.2004. godine pa do isplate.
Pobijanom drugostepenom presudom delimično je odbijena kao neosnovana žalba tuženih i prvostepena presuda je potvrđena u stavu prvom izreke, u pogledu stvarne štete. Stavom drugim izreke, u ostalom delu prvostepena presuda je ukinuta (izgubljena dobit i troškovi spora) i predmet je vraćem u tom delu na ponovno suđenje.
Protiv pravnosnažnog dela drugostepene presude tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 125/04...), pa je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZKP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz tačke 12. citirane odredbe, jer se suprotno revizijskim navodima nižestepene presude mogu sa sigurnošću ispitati.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju pravni prethodnik tužilaca sada pokojni V.S. i pravni prethodnik tuženih K.i. CG-DP B. kao zakupodavac zaključili su 01.11.2001. godine ugovor o zakupu sa rokom trajanja od 20 godina. U skladu sa ugovorom zakupac je izgradio objekte namenjene ličnoj prodaji (30 zatvorenih enterijerskih tezgi, 10 montažnih lokala u površini od po 8m², jedan montažni lokal u površini od 11,18m², kao i dva zidana lokala u G objektu u periodu od 1993. do 1998. godine u površini od 97,54m² radi obavljanja poslovne delatnosti). Pijačni prostor sa izgrađenim objektima koristio je pravni prethodnik tužilaca, a posle njegove smrti u njihovoj državini bili su tužioci. Ugovor o zakupu između stranaka nije raskinut. U toku septembra meseca 2009. godine tuženi su protivpravno (primenom sile) oduzeli tužiocu sve izgrađene objekte (tezge, montažne lokale i zidani lokal) isključivši struju, fizičkim preprekama blokiravši ulaze u prostor pijace i postavivši obezbeđenje. Opštinski sud u Raškoj je radi zaštite državine rešenjem P 497/07 od 02.09.2009. godine usvojio privremenu meru i tuženima naložio da se uzdrže od smetanja državine i da izvrše vraćanje u pređašnje stanje. Tuženi nisu postupili po privremenoj meri, već su 03.09.2009. godine započeli rušenje svih objekata, što su i učinili.
Veštačenjem je utvrđena vrednost stvarne štete na dan 14.04.2004. godine u ukupnom iznosu od 5.815.892,79 dinara.
Kod takvog činjeničnog stanja, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je usvojen tužbeni zahtev radi naknade stavarne štete na osnovu člana 189. ZOO.
Tužioci su naslednici investitora i izgrađeni lokali predstavljaju zaostavštinu njihovog oca (član 1. ZON). Tuženi su protivpravno svojom krivicom umanjili imovinu tužilaca. Ne postoje uslovi za isključenje krivice po osnovu nužne odbrane, stanja nužde, otklanjanja štete od drugog (član 161), dozvoljene samopomoći (član 162) ili pristanka oštećenika (član 163). Tuženi su jednostrano raskinuli ugovor o zakupu i primenom sile uništili imovinu tužilaca, pa su odgovorni za običnu štetu po osnovu čl. 185. i 189. ZOO (visina materijalne štete izričito se ne osporava).
Isticanje u reviziji, a i tokom postupka, da tužioci nisu aktivno legitimisani u parnici radi naknade materijalne štete nisu osnovani.
Naime, bez značaja je činjenica da li su tužioci naslednici (sledbenici) preduzetničke radnje ili nisu. Imovinski spor nije posledica poslovanja preduzetničke radnje niti spor zbog povrede ugovora (čl. 162-169. ZOO), već izvor obaveze tuženih (član 1. u vezi člana 154. stav 1. ZOO) predstavlja deliktna radnja koja je usmerena na uništavanje imovine tužilaca. Imovina (pokretne i nepokretne stvari) predstavlja zaostavštinu pravnog prethodnika tužilaca (član 1. ZON), a tužioci su njegovi zakonski naslednici i namernim uništenjem učinjena je šteta koju štetnik po citiranim pravilima obligacionog prava mora da naknadi. Pravno pitanje sledbeništva nad radnjom, važenje ugovora o zakupu i ostala pitanja poslovanja (poslovnog odnosa) su potpuno irelevantna za ishod ove parnice. Sve izloženo odnosi se i na revizijske navode u kojima se ističe da vlasnik preduzetničke radnje posle brisanja radnje iz registra ne zadržava pravo da bude ''u nedogled poverilac'', kao i isticanje da između ranije A. S.-k.' i građevinska radnja S.-k. ovde tužioca A.S.1 ne postoji pravna veza.
Povodom revizije raspravljaju se pravna, a ne činjenična pitanja. Zato predmet ocene revizijskog suda nisu bili navodi u kojima se ističe da sud nije mogao pokloniti veru iskazima tužilaca da je njihov pravni prethodnik svojim sredstvima izgradio montažne objekte (pokretne stvari) i zidani poslovni prostor (nepokretnost) jer se na taj način osporava utvrđeno činjenično stanje što je nedozvoljeno (član 398. stav 3. ZPP).
Na osnovu člana 405. ZPP odučeno je kao u izreci.
Predsednik veća sudija
Predrag Trifunović,s.r.
