U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA i BB, oboje iz ..., koje zastupa Milan Đurić, advokat iz ..., protiv tuženog VV, glavnog i odgovornog urednika javnog glasila GG, koga zastupa Branislav Glogonjac, advokat iz ..., radi utvrđenja povrede prava ličnosti, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 139/16 od 18.05.2016. godine, u sednici održanoj dana 06.06.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 139/16 od 18.05.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P3 328/14 od 09.03.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je objavom informacije –članka u rubrici „Društvo“ dnevnog lista-javnog glasila GG i to članka pod nazivom „...“ na strani ... izdanja od ...2014. godine, čiji je odgovorni urednik tuženi, povređeno pravo tužilaca na dostojanstvo ličnosti i pravo na privatnost, a u odnosu na tužilju AA i pravo na pretpostavku nevinosti, što bi tuženi bio dužan da prizna i trpi, kao neosnovan. Stavom drugim izreke obavezani su tužioci da tuženom na ime troškova parničnog postupka plate 31.450,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.03.2016. godine.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 139/16 od 18.05.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P3 328/14 od 09.03.2016. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude reviziju su blagovremeno izjavili tužioci zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodi revizije kojima se ističe da drugostepeni sud nije obrazložio žalbene navode, nisu osnovani jer je drugostepeni sud ocenio sve bitne navode žalbe, pa nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 396. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana ...2014. godine u dnevnom listu GG objavljen je tekst pod nazivom „...“ sa nadnaslovom „...“ i podnaslovom „...“. U spornom tekstu je navedeno da je radnik DD –tužilac BB bespravno isknjižio luskuzan stan od 90m2 u centru Beograda, vredan 500.000 evra i otkupio ga za 3.000 evra, da bi ga kasnije prodao i kupio dve nove nekretnine, te da predmetni stan predstavlja legat koji je izuzet iz otkupa. Takođe je navedeno da je generalna sekretarka DD, tužilja AA, to znala ali je prikrila iz razloga, između ostalog, što je sa tužiocem BB u dugogodišnjoj emotivnoj vezi. U spornom članku objavljen je i razgovor obavljen sa tužiljom, gde je potvrdila da je u emotivnoj vezi sa tužiocem, a objavljena je i slika tužilje i spornog stana. Zbog zloupotrbe službenog položaja je podneta krivična prijava protiv tužilje. Autor spornog teskta novinarka ĐĐ je dobila informacije od EE, koja je bila generalni sekretar DD ... u vreme kada je generalni sekretar DD Srbije bila tužilja. Pre objavljivanja teksta, novinarka je razgovarala sa tužiljom telefonskim putem, kojom prilikom tužilja nije negirala da je sa tužiocem u emotivnoj vezi, kao ni da je stan otkupljen, ali je negirala da je otkup tog stana bio zabranjen. Na osnovu rešenja prvostepenog suda koje je zamenilo ugovor o otkupu stana, tužilac je otkupio sporni stan, površine 91m2 za iznos od 145.126,76 dinara, koji je platio 27.11.2001. godine. Navedeno rešenje je preinačeno rešenjem Vrhovnog suda Srbije tako što je odbijen predlog tužioca za donošenje rešenja koje bi zamenilo ugovor o otkupu stana iz razloga što se stan nalazi u zgradi koja je legat i koja je kao takva izuzeta iz otkupa, što je utvrđeno odlukom opštinskog veća opštine Stari grad 1995. godine. Tužilac BB je sporni stan prodao ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti za cenu od 3.500.000,00 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i to članove 5,8,79. stav 1. i 82. stav 1,101. i 103. Zakona o javnom informisanju i medijima, kada su odbili tužbeni zahtev.

Pravilan je zaključak nižestepenog suda da je sporni tekst vezan za pojave i događaje o kojima javnost ima opravdan interes da bude informisana, u skladu sa članom 5. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik 83/2014), kojim je propisano da se putem medija objavljuju informacije, ideje i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, bez obzira na način na koji su pribavljene informacije, u skladu sa odredbama ovog zakona, kao i da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja a sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju. Naime, predmet izveštavanja je raspolaganje humanitarne organizacije koja vrši javna ovlašćenja, stanom čije je raspolaganje zabranjeno, dakle, u pitanju je nezakonito raspolaganje imovinom.

Neosnovano se revizijom ističe da je spornim tekstom povređena pretpostavka nevinosti tužilaca budući da tužioci nisu označeni kao učinioci kažnjivog dela, već je izneta istinita činjenična tvrdnja da su omogućili, odnosno raspolagali stanom čije je raspolaganje zabranjeno iz razloga što se radi o legatu, o čemu postoji sudska odluka, zbog čega nema povrede odredbe člana 73. Zakona o javnom infomisanju i medijima.

Takođe, pravilan je zaključak nižestepenog suda da je, kod činjenice da je autorka teksta obavila razgovor sa tužiljom, koja je odbila da joj omogući kontakt sa tužiocem BB, tuženi postupio u skladu sa obavezom novinarske pažnje, u smislu člana 9. stav 1. i 2. Zakona o javnom informisanju i medijima. Pored toga, u tesktu su iznete istinite činjenične tvrdnje, a tekst nije objavljen sa namerom omalovažavanja ili diskreditacije ličnosti tužilaca, suprotno navodima revizije, već radi informisanja javnosti o legitimnoj temi, pri čemu je određena mera preterivanja pri izveštavanju dozvoljena, a lica koja obavljaju javnu službu moraju tolerisati veći stepen kritike. Budući da se ne radi o informacijama čije je objavljivanje zabranjeno, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužbeni zahtev neosnovan.

Iz navedenih razloga primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić