U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca S.M., sa umešačem na strani tužioca G.M.-D., oboje iz B., protiv tuženih Grada Beograda, čiji je zakonski zastupnik Gradsko javno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu i Gradske opštine Čukarica, čiji je zakonski zastupnik Opštinsko javno pravobranilaštvo, radi utvrđenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca i umešača na strani tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5526/14 od 06.05.2015. godine, u sednici održanoj 16.06.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca i umešača na strani tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5526/14 od 06.05.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 833/11 od 12.06.2014. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je učešće umešača na strani tužioca. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca i umešača na strani tužioca kojim su tražili da se utvrdi da su im tuženi učinili materijalnu štetu, te da se obavežu da im kao solidarnim poveriocima naknade štetu nastalu do dana pravnosnažnosti presude, usled nezakonitog iseljenja tužioca i umešača na strani tužioca sa svojom porodicom iz dvoiposobnog komfornog stana br. ... na ... spratu pov. 74,15m2, u ul. ... br. ... u B. dana 24.06.1993. godine i to u iznosu od po 20.500,00 dinara mesečno, sa kamatom od 24.06.1993. godine do pravnosnažnosti presude. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca i umešača na strani tužioca kojim su tražili da se obavežu tuženi da im na ime naknade štete u vidu mesečne rente isplate iznos od 20.500,00 dinara mesečno, počev od dana pravnosnažnosti presude do ponovnog useljenja tužioca i umešača na strani tužioca u navedeni stan. Stavom četvrtim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca i umešača kojim su tražili da se obavežu tuženi da im naknade materijalnu štetu usled nezakonitog oduzimanja, oštećenja i upropašćavanja ličnih stvari, pokućstva tužioca i umešača na strani tužioca dana 24.06.1993. godine u iznosu od 123.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 24.06.1993. godine do isplate. Stavom petim izreke odbačena je tužba u delu kojim su tužilac i umešač na strani tužioca tražili da se utvrdi da su se organi tuženog nezakonito umešali u redovni sudski postupak - radni spor P1 10948/10 Prvog osnovnog suda u Beogradu (radni spor P1 5168/92 bivšet Trećeg opštinskog suda u Beogradu) činom vođenja paralelnog istovremenog nezakonitog rešavanja iste sporne stvari u upravnim postupcima bez znanja i saglasnosti bivšeg Trećeg opštinskog suda u Beogradu u radnom sporu P1 5668/92, a sada radni spor P1 10948/10 Prvog osnovnog suda u Beogradu i činom smetanja poseda, korišćenja, raspolaganja spornog stana i ličnim stvarima pokućstva vezanim za tužioca, činjenjem materijalne štete, činom nezakonitog iseljenja tužioca sa svojom porodicom i sa svim ličnim stvarima pokućstva iz prethodno navedenog stana i oduzimanja stana i dela ličnih stvari pokućstva, kao i sa oštećenjem i upropašćavanjem drugog dela ličnih stvari pokućstva i useljenjem M.B. sa svojom porodicom 24.06.1993. godine u isti stan. Stavom šestim izreke odbačena je tužba u delu u kome su tužilac i umešač na strani tužioca tražili da se utvrdi da su ništavi i da ne proizvode pravno dejstvo rešenja III-09 br. 360-1073/93 od 27.01.1993. godine tuženog Grada Beograda, koji se odnosi na ništenje prvostepenog rešenja i vraćanje predmeta prvostepenom organu na ponovni postupak i novu odluku, rešenja III-03 br. 360-407/93 od 07.10.1993. godine tuženog Gradske Opštine Čukarica, koje se odnosi na odbijanje zahteva tužioca za obnavljanje postupka u predmetu III-02 broj 360-978/89, rešenje IV-02 br. 360- 979/89 od 23.10.1989. godine tuženog Gradske Opštine Čukarica koje se odnosi na utvrđivanje da tužilac koristi stan bez zakonskog osnova i nalaganje iseljenja iz istoga, rešenje II-03 broj 360-678/97 od 06.10.1997. godine tuženog Grada Beograda koje se odnosi na odbijanje žalbe ovde tužioca protiv rešenja Gu-03Sf360-407/93 od 08.09.1997. godine i rešenja Iv-03 br. 360-407/93 od 08.09.1997. godine tuženog Gradske Opštine Čukarica koje se odnosi na odbijanje zahteva tužioca za reizvršenje rešenja Iv-01 br. 360-979/89 od 23.10.1989. godine i sud se oglasio apsolutno nenadležnim za odlučivanje o tužbenim zahtevima u ovom delu. Stavom sedmim izreke odbijan je predlog tužioca i umešača na strani tužioca za spajanje parničnog postupka u ovoj stvari sa svim ostalim sudskim postupcima tužioca koji se vode pred sudovima Republike Srbije u predmetima bliže navedenim u podnesku tužioca od 29.11.2013. godine, te donošenje jedinstvene presude. Stavom osmim izreke obavezan je tužilac da tuženom Gradu Beogradu naknadi troškove parničnog postupka od 594.000,00 dinara, a stavom devetim da tuženoj Gradskoj opštini Čukarica naknadi troškove postupka od 594.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5526/14 od 06.05.2015. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 18.09.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i umešača na strani tužioca i potvrđena je prvostepena presuda u stavovima II, III, IV, V, VI, VII, VIII i IX izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac i umešač na strani tužioca su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Gradska Opština Čukarica je postupajući u smislu člana 5. Zakona o stanovanju Republike Srbije sprovela postupak iseljenja tužioca i umešača na strani tužioca, kao bespravno useljenih lica, a na osnovu pravnosnažnih i izvršnih rešenja iz stana broj ... na ... spratu u ulici ... broj ..., sa stvarima pokućstva dana 23.06.1993. godine i to u postupku izvršenja navedenih rešenja koja su pravnosnažna i konačna.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom čl. 213. st. 1, 215, i 13. Zakona o opštem upravnom postupku, čl. 3. st. 1, čl. 14. st. 1. Zakona o upravnim sporovima, čl. 255. Zakona o opštem upravnom postupku, čl. 172. ZOO i čl. 188. ZPP pravilno zaključili da su tužilac i umešač na strani tužioca iseljeni na osnovu pravnosnažnih i izvršnih rešenja u postupku izvršenja i da tužilac nije dokazao da postoji nezakoniti rad navedenih državnih organa. Ovo stoga što je odredbom člana 172. stav 1. ZOO propisano da pravno lice odgovara za štetu koju je njegov organ prouzrokovao trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svoje funkcije. Da bi oštećeni imao pravo na naknadu štete potrebno je da je šteta nastala kao posledica protivpravnosti, odnosno nezakonitog ili nepravilnog rada organa tužene. Odgovornost tuženih uslovljena je neprimenjivanjem ili pogrešnim primenjivanjem određenih propisa, a tokom postupka tužilac i umešač na strani tužioca nisu dokazali u čemu se sastoji taj nepravilan i nezakonit rad. U skladu sa navedenim, pravilno su odlučili sudovi u delu zahteva kojim su tužilac i umešač na stani tužioca tražili isplatu naknade štete, jer je utvrđeno da je taj zahtev neosnovan, s obzirom da nije utvrđeno da je šteta nastala kao posledica protivpravnosti, odnosno nezakonitog ili nepravilnog rada organa tuženih.

Imajući navedeno u vidu, pravilno su sudovi postupili i kada su odbili kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da su određeni akti koje su doneli tuženi nezakoniti i nepravilni, s obzirom da sudovi nisu ovlašćeni da cene njihovu zakonitost i pravilnost u prvostepenom parničnom postupku, jer se radi o funkcionalnoj nenadležnosti. Pravilno su sudovi primenili materijalno pravo kada su odbacili tužbu u delu u kojem su tužilac i umešač na strani tužioca tražili da se utvrdi da su se organi tuženih nezakonito umešali u redovni sudski postupak, s obzirom da je ona suprotna odredbama člana 188. stav 1. ZPP, s obzirom da predmet tužbe za utvrđenje ne može biti utvrđenje neke činjenice, kao što je reč u konkretnom slučaju. Pored toga, pravilno je odbijen zahtev tužioca i umešača na strani tužioca za spajanje svih postupaka koje tužilac vodi u sudovima u Republici Srbiji, s obzirom da je takav zahtev neosnovan i nezakonit.

Navodima revizije pobija se utvrđeno činjenično stanje, pa ih ovaj sud nije ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje revizijom ne može pobijati u smislu člana 398. stav 2. ZPP.

Kako ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, a ni oni na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 405. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović,s.r.