.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2357/2021
02.12.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV, svi iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Rajković advokat iz ..., protiv tuženog GG iz ..., čiji je punomoćnik Milutin Rakić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1643/20 od 10.12.2020. godine, u sednici veća održanoj 02.12.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1643/20 od 10.12.2020. godine, stava prvog izreke.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1643/20 od 10.12.2020. godine, stava prvog izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Brusu, Sudska jedinica u Aleksandrovcu I-P 105/2020 (P 250/17) od 25.02.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca prema tuženom da se utvrdi da je ništav - nema pravne važnosti ugovor o doživotnom izdržavanju 1 R3 1604/12 od 30.10.2012. godine, zaključen između DD iz ..., kao primaoca izdržavanja na jednoj strani i tuženog kao davaoca izdržavanja na drugoj strani, te da ne proizvodi pravno dejstvo jer davalac izdržavanja nije ispunjavao obaveze iz ugovora, pa da se utvrdi da zaostavštinu pok. DD sačinjavaju nepokretnosti bliže opisane u navedenom stavu izreke što bi tuženi bio dužan da prizna i trpi i da se obaveže da preda 1/3 navedenih parcela i objekata ispražnjenih od svih lica i stvari putem fizičke ili civilne deobe. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca prema tuženom i utvrđeno da zaostavštinu DD biv. iz ... čine pokretne stvari bliže opisane u navedenom stavu izreke, pa je obavezan tuženi da tužiocima preda 1/3 ovih stvari putem fizičke ili civilne deobe. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 99.733,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1643/20 od 10.12.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Brusu, Sudske jedinice u Aleksandrovcu I P 105/2020 od 25.02.2020. godine u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke i u ukinutom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, stava prvog izreke, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...87/18), radi potrebe usaglašavanja sudske prakse.
Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema mesta odlučivanju o reviziji tužilaca kao o izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, jer u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu je utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju zbog neizvršavanja ugovornih obaveza davaoca izdržavanja, a tužbeni zahtev je odbijen sa obrazloženjem da se iz tog razloga ne može tražiti utvrđenje ništavosti ugovora prema odredbama Zakona o nasleđivanju, niti su ispunjeni uslovi za ništavost prema članu 103. ZOO, već to može biti samo razlog za raskid ugovora na osnovu člana 201. Zakona o nasleđivanju. Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u pobijanom delu u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda sa istim ili sličnim činjeničnim i pravnim osnovnom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora a uz reviziju nisu priložene pravnosnažne sudske odluke, kojima je na drugačiji način odlučeno u istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj situaciji, čime bi eventualno bila opravdana potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Revizija nema obrazloženje, a navodom da su izreke nižestepenih sudova nejasne, nerazumljive i protivrečne ukazuje se na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP koja ne može biti razlog za reviziju predviđenu članom 404. tog zakona.
Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja ništavosti (raskida) ugovora o doživotnom izdržavanju podneta je 01.12.2014. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi iznosi 99.000,00 dinara.
S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
