U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje maloletne AA iz ..., čiji je zakonski zastupnik otac BB iz ..., a čiji je punomoćnik Zlata Ivković, advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., čiji je punomoćnik Marko Jovanović, advokat iz ..., radi izmene odluke o izdržavanju, odlučujući o revizijama tužene, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 395/22 od 30.11.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 05.10.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene od 19.01.2023. godine, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 395/22 od 30.11.2022. godine.

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene od 30.01.2023. godine izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Apelacionog suda u Nišu Gž2 395/22 od 30.11,2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE revizija tužene od 30.01.2023. izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Apelacionog suda u Nišu Gž2 395/22 od 30.11.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P2 230/20 od 12.05.2022. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne tužilje plaća mesečno iznos od 6.000,00 dinara od 01. do 05. u mesecu za tekući mesec na žiro račun zakonskog zastupnika maloletne tužilje – oca BB, počev od podnošenja tužbe 05.11.2020. godine pa ubuduće dok za to postoje razlozi ili dok ova obaveza odlukom suda ili na osnovu zakona ne bude izmenjena ili ugašena (stav prvi izreke). Tužbeni zahtev tužilje od dosuđenih 6.000,00 dinara do traženih 8.000,00 dinara odbijen je kao neosnovan (stav drugi izreke). Ovom presudom izmenjena je pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Prokuplju P2 696/13 od 28.01.2014. godine u stavu trećem izreke (stav treći izreke). Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove (stav četvrti izreke).

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 395/22 od 30.11.2022. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Prokuplju P2 230/20 od 12.05.2022. godine u stavu prvom i trećem izreke (stav prvi izreke). Preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude, pa je obavezana tužena VV da maloletnoj tužilji AA plati troškove prvostepenog postupka u iznosu od 40.500,00 dinara (stav drugi izreke). Obavezana je tužena da maloletnoj tužilji plati troškove drugostepenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara (stav treći izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju dana 19.01.2023. godine zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Protiv rešenja o troškovima postupka tužena je izjavila reviziju dana 30.01.2023. godine sa predlogom da se o njoj odluči kao izuzetno dozvoljenoj.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji od 19.01.2023. godine, u skladu sa članom 403. stav 2. tačka 1. i članom 408. ZPP u vezi sa članom 208. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je zaključio da revizija tužene nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka koje su članom 407. stav 1. tačka 3. ZPP predviđene kao razlozi za ovaj pravni lek. Međutim, drugostepeni sud je u smislu odredbe člana 396. stav 1. ZPP ocenio bitne žalbene navode, pa nije učinio povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP. Ostali revizijski navodi odnose se na povrede postupka učinjene pred prvostepenim sudom koje nisu razlog za izjavljivanje revizije.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Prokuplju P2 696/13 od 28.01.2014. godine vršenje roditeljskog prava nad maloletnom tužiljom rođenom ... godine povereno je njenom ocu BB, uređen je način viđanja maloletne tužilje sa tuženom i obavezana tužena da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletne tužilje plaća 2.000,00 dinara mesečno počev od 21.03.2013. godine pa ubuduće. Maloletna tužilja sada ima ... godina, pohađa ... razred osnovne škole u ..., dok je u vreme donošenja prethodne presude imala ... godine. Tužena je zdrava i radno sposobna osoba, koja se nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje kao nezaposleno lice. Tužena je korisnik novčane socijalne pomoći u mesečnom iznosu od 10.300,00 dinara i dečijeg dodatka od 6.500,00 dinara. Pored maloletne tužilje, tužena ima još dvoje dece iz prvog braka, koja su rođena ... i ... godine za čije izdržavanje od oca dece prima ukupno 14.000,00 dinara mesečno. Otac maloletne tužilje je zaposlen u preduzeću „...“ DOO ... na određeno vreme od aprila 2022. godine, gde ostvaruje mesečnu zaradu od 29.099,00 dinara. Prvostepeni sud je utvrdio životne potrebe maloletne tužilje u visini od 15.000,00 dinara mesečno.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo kada su odlučili da izmene-povise visinu izrdžavanja koju je tužena dužna plaćati.

Iz utvrđenih činjenica sledi da su se, u odnosu na vreme kada je doneta prethodna presuda izmenile okolnosti za odluku o visini izdržavanja, što opravdava izmenu njene visine u smislu člana 164. Porodičnog zakona. Stariji, sada školski uzrast mlt tužilje, znači povećanje troškova za zadovoljavanje novih (školskih) ali najosnovnijih potreba za hranom i odevanjem. Imajući u vidu utvrđenu visinu potreba mlt tužilje, koje su znatno niže od minimalne sume izdržavanja iz odredbe člana 164. stav 4. Porodičnog zakona, dosuđeni iznosi će podmiriti samo manji deo njenih potreba. Primanja tužene su skromna, ona je obveznik izdržavanja još dvoje dece, zdrava je i radno sposobna i dužna je da uloži napore kako bi ostvarila i dodatna sredstva iz kojih bi mogla ispuniti svoju obavezu izdržavanja. Tužena nije dokazala u toku postupka da joj je radna sposobnost umanjena.

Neosnovano se revizijom pobija drugostepena presuda u delu kojim su nižestepeni sudovi odlučili o tome da li su se bitno izmenile prilike i mogućnosti tužene bez izveštaja Centra za socijalni rad. Sud je dužan, u smislu odredbe člana 270. Porodičnog zakona, da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava. Tu obavezu sud nema i postupku u sporu za izdržavanje.

Stoga, na utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbu člana 164. Porodičnog zakona.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11...18/20), ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene od 30.01.2023. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

Pobijanim pravnosnažnim rešenjem odlučeno je o troškovima postupka uz primenu odredaba zakona koji regulišu pravo stranke na naknadu troškova i njihovu visinu, koja ne odstupa od sudske prakse po ovom pitanju. Imajući ovo u vidu, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse, novog tumačenja prava ili razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana vezanih za odlučivanje o naknadi troškova postupka, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Revizijom tužene pobija se drugostepeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke drugostepene presude. Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da se revizija može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen, ali primenom stava 2. istog člana, revizija protiv rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, što znači da je uslovljena graničnom vrednošću za izjavljivanje revizije, propisanom članom 403. stav 3. ZPP.

Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog duga, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.

Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepenog rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju tužilje, koje ne čini njeno glavno potraživanje, to je i revizija tužene izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka nedozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić