U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilaca Preduzeća za promet i usluge „MARIĆ ŠPED“ d.o.o. Čenej, AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Đura Madi, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, čiji je zastupnik Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1261/2023 od 18.05.2023. godine, u sednici održanoj 03.10.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1261/2023 od 18.05.2023. godine, u odnosu na tužioca Preduzeće za promet i usluge „MARIĆ ŠPED“ d.o.o. Čenej.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1261/2023 od 18.05.2023. godine, u odnosu na tužioce AA, BB, VV, GG i DD, sve iz ... .

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 477/2022 od 01.03.2023. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev je usvajen. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima, na ime naknade za eksproprisanu nepokretnost isplati, i to tužiocu Preduzeću za promet i usluge „MARIĆ ŠPED“ d.o.o. Čenej 8.331.917,73 dinara, tužiocu AA 1.832.435,52 dinara, tužilji BB 1.832.435,52 dinara, tužiocu VV 666.340,18 dinara, tužiocu GG 1.832.435,52 dinara i tužiocu DD 1.832.435,52 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 25.03.2021. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 1.457.271,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Prsudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1261/2023 od 18.05.2023. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena, a delimično odbijena, pa je prvostepena presuda preinačena u delu odluke o troškovima postupka (stav treći izreke), tako što je obaveza tuženog da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka snižena sa 1.457.271,00 dinara na 1.008.396,00 dinara, a u preostalom pobijanom nepreinačenom delu (stavovi prvi i drugi izreke) prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da revizija izjavljena protiv drugostepene presude u odnosu na tužioca Preduzeće za promet i usluge „MARIĆ ŠPED“ d.o.o. Čenej nije osnovana, a da je u odnosu na ostale tužioce nedozvoljena.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. st. 1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su na kat. parceli broj .., površine 12252 m2, upisanoj u LN .. KO Novi Sad, sa načinom korišćenja: Trstik- močvara, po vrsti: ostalo građevinsko zemljište u svojini, upisani kao suvlasnici i to Preduzeće za promet i usluge „MARIĆ ŠPED“ d.o.o. Čenej u 6252/12252 dela, AA u 1375/12252 dela, BB u 1375/12252 dela, VV u 1375/12252 dela, GG u 500/12252 dela i DD u 1375/12252 dela. Svi tužioci su postali vlasnici svojih idealnih delova na predmetnoj parceli na osnovu kupoprodajnog ugovora koji su zaključili 25.09.2014. godine kao kupci, sa stečajnim upravnikom prethodnog sopstvenika Privrednog društva „Biovajn“ d.o.o. Novi Sad u stečaju, kao prodavcem. U vreme zaključenja kupoprodajnog ugovora predmetna parcela je bila upisana kao poljoprivredno zemljište 6. klase i u prirodi je izgledala kao močvara, nije bila ograđena, niti je bila snabdevena infrastrukturom, a na parceli se u jednom delu prostirao poljski put, koji se sastojao od dve brazde – udubljenja, delimično popunjena smrvljenog ciglom, širine od oko 30-40 cm, između kojih se nalazila trava. Taj poljski put nije bio uslovan za saobraćaj motornih vozila, a koristila su ga lica koja su nelegalno izgradila stambene objekte na susednim parcelama, jer je to bio jedini način da omoguće pristup svojim objektima. Svesni navedene činjenice, tužioci se nisu protivili njihovom prelasku preko parcele, niti su parcelu ograđivali.

Predmetna parcela nalazi se u obuhvatu Plana generalne regulacije područja stanovanja uz Temerinski i Sentandrejski put sa okruženjem u Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 30/14 i 75/16), kojim je određen deo parcele koji se predviđa za javnu namenu - saobraćajnicu u površini od 2663 m2, dok je preostali deo parcele predviđen za poslovanje na ulaznim pravcima, ali za ovaj deo generalni plan još nije donet. U navedenom planskom aktu tuženog, koji je i aktuelno važeći, predmetna parcela je prvi put vidljiva kao formirana, izdvojena, samostalna parcela.

Tokom 2016. godine deo predmetne parcele je od strane tuženog oduzet iz poseda tužilaca radi izgradnje ulice, kada su započeti radovi na privođenju parcele, odnosno njenog dela, urbanističkoj nameni. U tom trenutku tužilac Preduzeće za promet i usluge „MARIĆ ŠPED“ d.o.o. Čenej je jedini faktički koristio predmetnu parcelu i odmah nakon što je njegov zakonski zastupnik video da je otpočela izgradnja infrastrukture na parceli, o tome je obavestio ostale tužioce, koji su tada stekli saznanje o postojanju planskog akta iz 2014. godine („Službeni list Grada Novog Sada“ br. 30/14, koji je objavljen 16.06.2014. godine) kojim je parcela u jednom delu namenjena za javnu površinu.

Tužioci GG i DD su se više puta bezuspešno obraćali JP ZIG-u radi rešavanja ovog problema. Grad Novi Sad nikada nije zvanično tražio da tužioci predaju u posed predmetnu parcelu, nije sproveden postupak eksproprijacije, niti im je isplaćena bilo kakva naknada za oduzimanje zemljišta.

Parcela je u prirodi ušla u sastav ulice ... u površini od 2663 m2, koliko je planskim aktom i predviđeno, i u tom delu, koji je priveden nameni, u celosti se koristi kao ulica. Kao deo ulice, ova parcela je delimično opremljena vodom, elektorenergetskom, gasnom i telekomunikacionom infrastrukturom, dok je saobraćajna površina izgrađena delom od asfalta, a delom od tucaničkog zastora. Neometano je koristi neograničeni broj lica za javni saobraćaj. Svu infrastrukturu je izgradio grad, odnosno njegova ovlašćena javna preduzeća, koja je i održavaju. Vraćanje u prvobitno stanje nije moguće, jer bi to značilo rušenje izgrađenog puta. Parcelaciju je izvršio Geodetski zavod „Geoplan“ u skladu sa važećim urbanističkim uslovima, u vreme kada je taj lokalitet već imao status građevinskog zemljišta. Postoje legalno izgrađeni objekti i ta činjenica podrazumeva da je grad dužan da obezbedi sve komunalne priključke i formira saobraćajnicu.

Prema podacima JKP „Put“ Novi Sad, to preduzeće je, pored ostalih, na ulici ... izvodilo radove pripreme i asfaltiranja kolovoza tokom oktobra i novembra 2017. godine, u sklopu Ugovora održavanja putne privrede koji se zaključuje na godišnjem nivou, a prema nalogu upravljača - Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije JKP „Put“ isključivo kao izvođač radova izvodi radove na održavanju saobraćajnih površina na teritoriji tuženog grada. Gradska uprava za saobraćaj i puteve Grada Novog Sada nije izdala građevinsku dozvolu za predmetnu parcelu, shodno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Grad faktički održava infrastrukturu na predmetnoj parceli.

Prema proceni Poreske uprave tržišna vrednost predmetne parcele iznosi 100,80 evra/m2, a prema proceni veštaka 13.000,00 dinara/m2. Tužioci u ovom postupku potražuju naknadu spram svojih idealnih udela u površini od 1256 m2 predmetne parcele, koliko je bilo privedeno nameni u momentu podnošenja tužbe.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da je tužbeni zahtev tužioca Preduzeće za promet i usluge „MARIĆ ŠPED“ d.o.o. Čenej osnovan.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Članom 1. Protokola br. 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je pravo na zaštitu neometanog uživanja imovine. Primena ovog člana u pogledu mešanja u neometano uživanje imovine zahteva uspostavljanje ravnoteže između opšteg interesa zajednice i interesa pojedinca. Lišavanje nekog lica njegove imovine bez isplate novčanog iznosa koji odražava vrednost svojine svakako predstavlja nesrazmerno mešanje javne vlasti i vodi povredi prava na imovinu.

Prema članu 58. stav 2. Ustava Republike Srbije, do dozvoljenog oduzimanja prava svojine, koje ne predstavlja povredu prava na imovinu, može doći pod kumulativno ispunjenim uslovima: da je učinjeno u javnom interesu, utvrđenom na osnovu zakona, i da je učinjeno uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 6. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/2009…145/2014) koji je bio snazi u vreme usvajanja Plana generalne regulacije područja stanovanja uz Temerinski i Sentandrejski put sa okruženjem u Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 30/14 i 75/16), propisano je da je površina javne namene prostor određen planskim dokumentom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili javnih površina, za koje je predviđeno utvrđivanje javnog interesa u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i dr).

Shodno odredbi člana 10. stav 2. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 72/11…105/2014), dobrima u opštoj upotrebi u javnoj svojini, u smislu tog zakona, smatraju se one stvari koje su zbog svoje prirode namenjene korišćenju svih i koje su kao takve određene zakonom (javni putevi, javne pruge, mostovi i tuneli na javnom putu, pruzi ili ulici, ulice, trgovi, javni parkovi, granični prilazi i dr). Prema stavu 7. istog člana, dobra u opštoj upotrebi su u svojini Republike Srbije, izuzev puteva drugog reda koji su u svojini autonomne pokrajine na čijoj se teritoriji nalaze, kao i izuzev nekategorisanih puteva, opštinskih puteva i ulica (koji nisu deo autoputa ili državnog puta prvog i drugog reda) i trgova i javnih površina koji su u svojini jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze.

U konkretnom slučaju, deo katastarske parcele broj .. KO Novi Sad, (ukupne površine 12252m2, na kojoj tužilac Preduzeće za promet i usluge „MARIĆ ŠPED“ d.o.o. Čenej ima pravo susvojine sa 6252/12252 idelanog dela), u površini od 2663m2 (na kojoj tužilac Preduzeće za promet i usluge „MARIĆ ŠPED“ d.o.o. Čenej ima pravo susvojine sa 819/12252 idelanog dela) je priveden urbanističkoj nameni za javnu saobraćajnu površinu i predstavlja ulicu ... . Na taj način izvršena je faktička ekspoprijacija, koja upravo i nastaje kada se na zemljištu grade putevi, infrastrukturni i drugi objekti u javnom interesu, iako ne postoji rešenje o ekspropirajciji zemljišta, osnosno o njegovom izuzimanju iz poseda. Samim tim tužilac „MARIĆ ŠPED“ d.o.o. Čenej je kao suvlasnik onemogućen u vršenju svojih suvlasničkih prava iz člana 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i nije u obavezi da trpi štetne posledice zato što nadležni organ tuženog nije sproveo upravni postupak i doneo rešenje o eksproprijaciji (izuzimanju iz poseda), koje bi bilo osnov za isplatu novčane naknade. Stoga je tuženi u obavezi da tužiocu „MARIĆ ŠPED“ d.o.o. Čenej, u granicama postavljenog zahteva, naknadi tržišnu vrednost sporne parcele u površini od 1256m2, koliko je bilo privedeno nameni u momentu podnošenja tužbe, srazmerno njegovom suvlasničkom delu na tom delu parcele, kao naknadu za faktički eksproprisanu nepokretnost.

Na pravo tužioca „MARIĆ ŠPED“ d.o.o. Čenej na novčanu naknadu nije od uticaja to što prenos prava vlasništva na delu sporne parcele nije izvršen i formalno-pravno, jer se parcela u javnim evidencijama nepokretnosti i dalje nalazi u susvojini tužioca. Ovo zbog toga što je deo sporne parcele u površini od 2663m2 u trenutku formiranja ulice po sili zakona prešao u javnu svojinu. Pri tom je i po Planu generalne regulacije područja stanovanja uz Temerinski i Sentandrejski put sa okruženjem u Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 30/14 i 75/16) taj deo parcele previđen za javnu namenu-saobraćajnicu i u celosti priveden javnoj nameni. Nije od uticaja ni okolnost da je tužilac MARIĆ ŠPED“ d.o.o. Čenej pravo susvojine na parceli stekao u vreme kada je ona već bila planskim aktom u jednom delu predviđena za površinu javne namene - ulicu kao i da je na njoj postojao poljski put, jer tuženi nije dokazao da je pravnom prethodniku tužioca isplaćena pravična naknada, pa je tužilac kupovinom suvlasničkog dela nepokretnosti stupio u sva prava svog pravnog prethodnika, a time i pravo da mu se pruži sudska zaštita kroz institut faktičke eksproprijacije odnosno isplatu tražene naknade.

Naknada tržišne vrednosti eksporprisanih nepokretnosti koju je procenila Poreska uprava predstavlja najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost, koju može odrediti sud, a u postupku određivanja naknade sud može, pored procene koju je dala Poreska uprava, izvesti i druge dokaze koje učesnici predlože, ukoliko oceni da su od značaja za određivanje visine naknade. Ovakav stav zauzet je i u brojnim odlukama Ustavnog suda Republike Srbije. Stoga su pravilno nižestepeni sudovi primenom materijalog prava, shodno odredbi člana 42. Zakona o eksproprijaciji utvrdili visinu naknade za faktički oduzeto zemljište u visini njegove tržišne vrednosti utvrđene iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka, i na tako određeni iznos naknade tužiocu „MARIĆ ŠPED“ d.o.o. Čenej dosudili zakonsku zateznu kamatu od dana presuđenja do isplate u smislu člana 277. Zakona o obligacionim odnosima.

Na visinu naknade koja je dosuđena tužiocu „MARIĆ ŠPED“ d.o.o. Čenej nije od uticaja činjenica da je sporno zemljište u katastru nepokretnosti bilo upisano kao poljoprivredno zemljište 6. klase i u prirodi je izgledalo kao močvara, budući da je u vreme oduzimanja 2016. godine bilo u građevinskom reonu i da je kao takvo donošenjem planskih akata i po samom Zakonu o planiranju i izgradnji prešlo u režim građevinskog zemljišta (promenjena je namena i pravni režim zemljišta) S toga, kod činjenice da je tužilac „MARIĆ ŠPED“ d.o.o. Čenej bio suvlasnik sporne parcele u vreme kada su se stekli uslovi za postojanje faktičke eksproprijacije, nije od značaja dotadašnja namena i stanje zemljišta, niti isto utiče na visinu naknade za eksproprisano zemljište, s obzirom da se visina naknade određuje u visini tržišne vrednosti zemljišta prema cenama u vreme donošenja sudske odluke.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude. Odluka o tužbenom zahtevu je doneta pravilnom primenom materijalnog prava, za koju su dati dovljni i jasni razlozi, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud. U reviziji se ponavljaju navodi koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve žalbene navode koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi. U preostalom delu revizija osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i stavlja primedbe na ocenu dokaza iz člana 8. ZPP, zbog čega se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u odnosu na tužioce AA, BB, VV, GG i DD, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 25.12.2018.godine. Tužioci se u postupku nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. ZPP, pa se vrednost predmeta spora, merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije, određuje prema vrednosti glavnog zahteva svakog od tužilaca zasebno. Tako određena vrednost predmeta spora za tužioce AA, BB, VV i GG iznosi po 1.832.435,52 dinara, a za tužioca DD 666.340,18 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude u odnosu na svakog od tužilaca ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog izjavljena protiv drugostepene presude u odnosu na zahtev tužilaca AA, BB, VV, GG i DD nedozvoljena.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković