.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2363/2019
27.06.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Tatjana Bulja, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Ljubinka Krkljuš, advokat iz ..., radi prestanka izdržavanja po tužbi, a po protivtužbi radi promene visine izdržavanja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 82/19 od 20.02.2019. godine, u sednici održanoj 27.06.2019. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 82/19 od 20.02.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1713/17 od 03.12.2018. godine, ispravljene rešenjem istog suda P2 1713/17 od 18.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se donese odluka kojom se menja odluka Višeg suda utvrđena presudom P 27/2014 od 30.03.2015. godine i to tako što se utvrđuje da prestaje obaveza tužioca da na ime svog doprinosa za izdržavanje tužene plaća 20% od svojim mesečnih primanja, umanjen za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje i to retroaktivno od 15.04.2015. godine, kada je tužiocu prestao radni odnos u „VV“AD ... . Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se donese odluka kojom se menja odluka Višeg suda utvrđena presudom P2 7/2014 od 30.03.2015. godine i to tako što se utvrđuje da na ime svog doprinosa za izdržavanje tužene plaća iznos od 3.000,00 dinara mesečno i to od 01. do 15. u mesecu za svaki kalendarski mesec, retroaktino od 15.04.2014. godine, od kada je tužiocu prestao radni odnos u „VV“ AD ... . Stavom trećim izreke, protivtužbeni zahtev tužene delimično je usvojen, a stavom četvrtim obavezan tužilac da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje tužene plaća mesečno 10.000,00 dinara, počev od 28.11.2017. godine, kao dana podnošenja protivtužbe do 29.06.2018. godine, kao dana završetka redovnog školovanja tužene, da dospele iznose plati odjednom, sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti svakog pojedinačnog iznosa pa do isplate, uplatom na račun tužene, te da se utoliko menja presuda Višeg suda u Novom Sadu P2 7/14 od 30.03.2015. godine. Stavom petim izreke, zahtev tužene za dosuđenih 10.000,00 dinara do traženih 25.000,00 dinara od dana podnošenja protivtužbe do 28.11.2017. godine je odbijen. Stavom šestim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 82/19 od 20.02.2019. godine, žalba tužioca je odbijena i prvostepena presuda potvrđena u delu kojim je odbijen zahtev i delu kojim je usvojen protivtužbeni zahtev.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP ("Službeni glasnik RS", br.72/11, 55/1) i utvrdio da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Višeg suda u Novom Sadu P2 7/14 od 30.03.2015. godine utvrđeno je da je tužilac prirodni otac tužene i obavezan je tužilac da za izdržavanje tuženoj plaća 20% od neto mesečnih primanja počev od 14.02.2014. godine. Tužilac nije plaćao izdržavanje tuženoj na osnovu navedene presude, zbog čega se protiv njega vode izvršni i krivični postupak. Tužena, rođena ... godine, je u vreme prethodnog odlučivanja o izdržavanju bila treća godina ... fakulteta, Univerziteta u ..., koji je završila 16.06.2016. godine. Nakon završetka osnovnih studija tužena je bila na master studijama u trajanju od dve godine na Univerzitetu „...“ u ..., gde je boravila u studentskom domu, koji nije plaćala, kao ni školarinu i zdravstveno osiguranje, a dobijala je stipendiju od 130 evra mesečno. Za vreme postdiplomskih studija tužena nije radila. Tužena je master studije u ... završila 29.06.2018. godine. Tužilac, rođen ... godine, je radno angažovan na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima u JKP “GG“ od oktobra 2016. godine, gde ostvaruje mesečnu zaradu od 45.000,00 dinara. Od imovine poseduje suvlasnički udeo kuće u ... i ½ dela imovina u ... . Živi u svom stanu, površine 28 m2, za koji režijski troškovi mesečno iznose zimi 15.000,00 dinara, a leti 8.000,00 do 9.000,00 dinara. Brine se o majci i očuhu, koji su bolesni i očuhovoj sestri. U vreme donošenja prethodne odluke tužilac je bio zaposlen u AD „VV“ ... i ostvarivao zaradu od oko 50.000,00 dinara mesečno. Živeo je u istom stanu u ... sa vanbračnom partnerkom, čija je zarada iznosila mesečno 15.000,00 do 20.000,00 dinara, a režijski troškovi stana 8.000,00 do 9.000,00 dinara mesečno. Tužilac je tada pomagao majci u izdržavanju iznosom od oko 5.000,00 dinara mesečno. Tužiocu je 15.04.2015. godine prestao radni odnos u AD „VV“ ... i 14.04.2015. godine isplaćena mu je otpremnina u iznosu od 1.248.048,88 dinara. U periodu od 16.04.2015. godine do 15.04.2016. godine, kao nezaposleno lice primio je naknadu u ukupnom iznosu od 286.331,94 dinara. Majka tužene je radila kao poreski inspektor sa platom od oko 60.000,00 dinara mesečno, a od 26.11.2017. godine je korisnik penzije u iznosu od 53.257,45 dinara. Živi u svom stanu od 20 m2, a vlasnik je polovine kuće u ... .
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, član 167. u vezi člana 155. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/05), kada su odbili, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je prestala njegova obaveza da izdržava tuženu 15.04.2015. godine, odnosno da se smanji njegova obaveza izdržavanja tužene počev od 15.04.2015. godine pa ubuduće.
Uslovi za ostvarivanje prava punoletnog deteta na izdržavanje od roditelja propisani su članom 155. Porodičnog zakona. Prema stavu 2. ovog člana, punoletno dete koje se redovno školuje imao pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26. godine života. Izuzetak od ovog pravila propisan je stavom 4. istog člana prema kome nema pravo na izdržavanje punoletno dete ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelje, odnosno druge krvne srodnike.
Opšti uslovi za prestanak izdržavanja propisani su članom 167. Porodičnog zakona. Prema stavu 2. ovog člana izdržavanje može da prestane kada poverilac izdržavanja stekne dovoljno sredstava za izdržavanje, osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete (tačka 1.) i kada dužnik izdržavanja izgubi mogućnost za davanje izdržavanja ili davanje izdržavanja postane za njega očigledno nepravično, osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete (tačka 2.).
Kod utvrđenog, da je tužena punoletna i da je nakon završetka osnovnih studija 16.06.2016. godine ... fakulteta Univerziteta u ... nastavila školovanje na master studijama u trajanju od dve godine na Univerzitetu „...“ u ..., koje je zavrišila 29.06.2018. godine, kao i da nije stekla dovoljno sredstava za izdržavanje, a da je tužilac, kao dužnik izdržavanja i dalje u mogućnosti da daje izdržavanje, kao i da davanje izdržavanja za njega nije postalo očigledno nepravično, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da tužena ima pravo na izdržavanje od tužioca, kao drugog roditelja, za vreme i do završetka postdiplomskih studija u smislu člana 155. stav 2. Porodičnog zakona.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da su bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari navodi revizije u kojima se ukazuje da tužilac nije u mogućnosti da daje izdržavanje tuženoj, da je tuženoj, kao poveriocu izdržavanja, punoletnoj, radno sposobnoj osobi sa završenim osnovnim studijama omogućen mnogo viši životni standard od onog koji uživa on, kao roditelj, kao i da ima obavezu da izdržava majku i očuha, koji su stari i bolesni, te da samim tim nema dovoljno sredstava ni za sopstveno izdržavanje. Navodi su bez uticaja, s obzirom na to da tužilac ima mogućnosti da daje izdržavanje tuženoj, iako mu je 15.04.2015. godine prestao radni odnos u AD „VV“ ..., s obzirom da mu je isplaćena otpremnina u iznosu od 1.248.048,88 dinara, da je u periodu od 16.04.2015. godine do 15.04.2016. godine, kao nezaposleno lice, primio naknadu u ukupnom iznosu od 286.331,94 dinara i da je radno angažovan na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima u JKP „GG“ od oktobra 2016. godine, gde ostvaruje mesečnu zaradu od 45.000,00 dinara, kao i da poseduje imovinu, dok tužena nije stekla dovoljno sredstava za izdržavanje, jer se nalazila na redovnom školovanju. Osim toga, članom 166. stavom 4. Porodičnog zakona propisano je da ako ima više poverilaca izdržavanja, pravo deteta na izdržavanje ima prvenstvo, iz čega sledi da pravo tužene na izdržavanje u odnosu na majku i očuha tužioca ima prvenstvo.
Odlučujući o protivtužbenom zahtevu tužene, pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili da su se promenile okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka odnosno da su se ispunili uslovi da se promeni visina izdržavanja određena prethodnom pravnosnažnom odlukom suda.
Naime, članom 164. Porodičnog zakona, propisano je da visina izdržavanja može se smanjiti ili povećati, ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Članom 160. stav 1. istog zakona propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Odredbom stava 2. ovog člana propisano je da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, dok je stavom 3.propisano, da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje i izdržavanje.
Imajući u vidu promenjene okolnosti na strane tužene, jer je nakon završetka osnovnih studija bila na master studijama u trajanju od dve godine na Univerzitetu „...“ u ..., kao i mogućnosti tužioca, kao dužnika izdržavanja, to su po oceni ovog suda pravilno utvrdili nižestepeni sudovi da su se ispunili uslovi da se promeni visini izdržavanja za sporni periodu. S obzirom na to da su materijalne i porodične prilike tužioca, kao dužnika izdržavanja utvrđene u dovoljnoj meri za zaključak o tome da je u stanju da obezbedi mesečni iznos od 10.000,00 dinara za izdržavanje tužene za sporni period, kao i kada se imaju u vidu utvrđene potrebe tužene, kao poverioca izdržavanja, to su pravilno odlučili nižestepeni sudovi kada su obavezali tuženog da tuženoj na ime izdržavanja u spornom periodu plaća 10.000,00 dinara mesečno i ista je doneta u smislu citiranih odredbi člana 160. i 164. Porodičnog zakona, zbog čega nisu od uticaja navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
