Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 55/21 od 11.02.2021. godine, žalba tuženog-protivtužioca je delimično usvojena, pa je preinačena prvostepena presuda u usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu, tako što je obaveza tuženog u pogledu supružničkog izdržavanja tužilje snižena sa iznosa od 30.000,00 dinara mesečno na iznos od 20.000,00 dinara mesečno počev od 17.10.2019. godine, dok je žalba tuženog-protivtužioca odbijena i prvostepena presuda potvrđena u preostalom pobijenom, a nepreinačenom delu.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi-protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost drugostepene presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14) u vezi člana 202. Porodičnog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog- protivtužioca delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP- a, s obzirom na to da je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bivši supružnici. Presudom Osnovnog suda u Kikindi P2 103/16 od 17.03.2016. godine, razveden je brak parničnih stranaka, a njihova maloletna ćerka VV (rođena ...2000. godine) je poverena tužilji-majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a tuženi je obavezan da doprinosi izdržavanju ćerke mesečnim iznosom od 30.000,00 dinara i da na ime supružničkog izdržavanja plaća mesečno iznos od 10.000,00 dinara, počev od 01.03.2016. godine do 15.03.2021. godine. Visinu navedenih doprinosa stranke su sporazumno opredelile. Tužilja-protivtužena (rođena ...1962. godine) kao i u vreme donošenja navedene presude i dalje živi kao podstanar u stanu od 30 m2 samo što sada ne plaća stanarinu jer joj je kuća poverena na održavanje. Tužilja ne poseduje nepokretnosti. Osim iznosa od 10.000,00 dinara koji prima nema drugih prihoda. U izdržavanju joj pomaže brat koji joj daje dva puta godišnje po 100 eura. Iz prethodne bračne zajednice ima ćerku (rođenu 1987. godine). Završila je ... školu sa zvanjem ..., a ima i zvanje ... Tuženog je upoznala kada je došla kod njega da radi kao ... . Negovala je njegovu bolesnu suprugu 13 dana, a posle njene smrti tužilja je nastavila da radi u kući tuženog i ...1999. godine su zaključili brak. U braku su 2000. godine dobili ćerku VV. Odnosi između supružnika su bili dobri sve dok VV nije pošla u školu kada je tuženi počeo prema tužilji da ispoljava ljubomoru. Od donošenja prethodne presude zdravstveno stanje tužilje se pogoršalo jer ima više hroničnih bolesti ( dijabetes tip 1, povišen krvni pritisak, bolove u kičmi), a boluje i od osteoporoze i osteopenije, koje bitno utiču na njenu radnu sposobnost, pa je sposobna za lake fizičke poslove koji ne zahtevaju dizanje i nošenje teških tereta (preko 5 kg),a nije sposobna za prekovremeni rad, rad noću, rad na visini i rad duži od 8 časova. Ukupne mesečne potrebe tužilje za ishranom, odećom, obućom, lečenjem, sredstvima za higijenu i slično iznose oko 23.000,00 dinara. U postupku je utvrđeno da se tužilja nikada nije bila prijavila Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Tuženi- protivtužilac (rođen ...1936. godine) po osnovu penzije mesečno ostvaruje 192.000,00 dinara (prima invalidsku penziju od 24.000,00 dinara, nacionalnu penziju od 150.000,00 dinara i invalidninu od 18.000,00 dinara). Nacionalnu penziju ostvario je kao ... i upisan je u Ginisovu knjigu rekorda. Živi u kući koja je njegovo vlasništvo, a od kraja 2019. godine sa njim živi ćerka VV koja je samofinansirajući student ... u ... . Prosečni mesečni troškovi tuženog su utvrđeni u iznosu od oko 25.000,00 dinara.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je našao da su se saglasno članu 164. Porodičnog zakona (PZ) stekli uslovi za izmenu visine supružničkog izdržavanja tužilje određene ranijom odlukom od 2016. godine, odnosno za povećanje obaveze tuženog, ocenjujući da se tužiljino zdravstveno stanje pogoršalo, tako da kumulirane bolesti tužilju sprečavaju da radi i ostvaruje prihode, a da tuženi ima mogućnosti da tužilji na ime supružanskog izdržavanja plaća mesečno iznos u visini od 30.000,00 dinara, nalazeći da su ispunjeni uslovi iz člana 151. i 163. PZ. Odbio je protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca za prestanak njegove obaveze supružničkog izdržavanja razvedene supruge nalazeći da se nisu ispunjeni uslovi kada izdržavanje može prestati primenjujući član 163. PZ.

Drugostepeni sud je zauzeo stanovište da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo iz odredbe člana 160. Porodičnog zakona (PZ) u pogledu odluke o izmeni visine supružničkog izdržavanja jer je prilikom utvrđivanja visine mesečnog iznosa supružničkog izdržavanja, propustio da ceni sve promenjene okolnosti značajne za utvrđivanje visine obaveze izdržavanja, pa je preinačio prvostepenu presudu smanjenjem iznosa supružničkog izdržavanja na iznos od 20.000,00 dinara mesečno. Zaključio je da će se tim iznosom zadovoljiti potrebe tužilje-protivtužene koja više ne plaća stanarinu, a da se pritom neće ugroziti egzistencija tuženog-protivtužioca kao dužnika izdržavanja koji sada ima i obavezu izdržavanja zajedničke ćerke koja je prešla da živi kod njega i koja je samofinansirajući student. U preostalom delu je odbio žalbu tuženog- protivtužioca prihvatajući razloge prvostepenog suda.

Pravo na izdržavanje supružnika zavisi od uslova propisanih u članu 151. Porodičnog zakona. Sudska odluka o izdržavanju supružnika je podložna promenama, zbog promene okolnosti značajnih za određivanje te obaveze i utvrđivanje njene visine. Promena tih okolnosti daje pravo davaocu i primaocu izdržavanja da traže smanjenje ili povećanje visine dosuđenog izdržavanja (član 164. u vezi čl. 160. i 162. Porodičnog zakona). Izmenjene okolnosti od kojih zavisi pravo na izdržavanje mogu dovesti i do prestanka izdržavanja u smislu člana 167. stav 2. istog zakona.

Odredbom člana 167. stav 2. navedenog zakona propisano je da izdržavanje može da prestane između ostalog, kada poverilac izdržavanja stekne dovoljno sredstava za izdržavanje i kada dužnik izdržavanja izgubi mogućnost za davanje izdržavanja, ili davanje izdržavanja postane za njega očigledno nepravično, osim ako je poverilac izdržavanja maloletno dete.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz odredbe člana 167. stav 2. Porodičnog zakona (kada su zaključili da se u vreme donošenja pobijene odluke nisu stekli uslovi kada izdržavanje supružnika može prestati, iako su se pozivali na član 163. PZ) i odbili protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca za prestanak njegove obaveze supružničkog izdržavanja razvedene supruge, ustanovljene pravnosnažnom presudom od 17.03.2016. godine, zbog čega je revizija tuženog-protivtužioca u tom delu odbijena.

Neosnovano se u reviziji ukazuje da okolnosti što tužilja-protivtužena od razvoda braka (u periodu od 5 godina) nije pokušala da se zaposli, niti se prijavila Nacionalnoj službi za zapošljavanje i da tužilja nije nesposobna za rad, isključuju pravo na izdržavanje od razvedenog supružnika, s obzirom na činjenicu da su u toku postupka nižestepeni sudovi pouzdano utvrdili da se tužiljino zdravstveno stanje od donošenja prethodne presude 17.03.2016. godine pogoršalo (zdravstveni problemi koje ima umanjuju njenu radnu sposobnost), tako da kumulirane bolesti tužilju sprečavaju da radi i ostvaruje prihode u sumi potrebnoj za zadovoljenje sopstvenih potreba (veštaci dr. Desanka Zrnić i dr. Verica Mihajlović su se izjasnili o nesposobnosti tužilje za obavljanje poslova, odnosno o sposobnosti tužilje da obavlja lake fizičke poslove, kao i mogućnosti zaposlenja tužilje). Činjenica da tužilja-protivtužena nije nesposobna za rad, ne isključuje pravo na supružničko izdržavanje, ali utiče na visinu obaveze tuženog-protivtužioca, s toga će tužilja- protivtužena preostala sredstva za izdržavanje obezbediti, svojim radom prema preostaloj radnoj sposobnosti.

Međutim, tužilja-protivtužena u ovom postupku nije zahtevala produženje supružničkog izdržavanja u smislu člana 163. stav 3. PZ, pa je pravo tužilje- protivtužene na izdržavanje vremenski ograničeno do 15.03.2021. godine, kada primenom člana 167. stav 1. PZ prestaje obaveza supružničkog izdržavanja.

Pomoć brata i ćerke iz prvog braka koju je tužilja-protivtužena dobijala u proteklom periodu ne može se smatrati stalnim izvorom prihoda i ne isključuje obavezu drugog supružnika da doprinosi njenom izdržavanju u smislu člana 166. stav 1. PZ kojim je propisano da supružnik ostvaruje pravo na izdržavanje prvenstveno od drugog supružnika.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka doneta na osnovu čl. 153, 154. i 165. ZPP u skladu sa članom 207. PZ.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo iz člana 160. PZ, jer je previsoko odmerio visinu obaveze supružničkog izdržavanja.

Naime, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi da se poveća visina izdržavanja u smislu odredbe člana 164. u vezi sa članom 160. Porodičnog zakona-PZ. jer su se od donošenja prethodne presude 17.03.2016. godine, promenile okolnosti na strani tužilje, s obzirom na to da joj se pogoršalo zdravstveno stanje i da su pored postojećih dijagnostifikovana nova oboljenja (dijabetes tip 1, povišen krvni pritisak, bolovi u kičmi), zbog kojih prima terapiju i nije u mogućnosti da obezbedi dovoljno sredstava za izdržavanje, ali se osnovano revizijom tuženog-protivtužioca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u pogledu ocene potreba poverioca izdržavanja – razvedene supruge, odnosno mogućnosti dužnika izdržavanja ovde tuženog-protivtužioca iz člana 160.PZ.

Naime, prema odredbi člana 160. PZ izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud uzmajući u obzir sve promenjene okolnosti (od donošenja presude Osnovnog suda u Kikindi P2 103/16 od 17.03.2016. godine kojom je ustanovljena obaveza supružničkog izdržavanja u mesečnom iznosu od 10.000,00 dinara) koje su citiranim članom Porodičnog zakona propisane kao parametri za ocenu potrebe supružnika kao poverioca izdržavanja i mogućnosti tuženog- protivtužioca kao dužnika izdržavanja, uz vođenje računa o njegovim potrebama i obavezi da izdržava zajedničku ćerku VV, kao i da je dobrog ekonomskog stanja, ocenio da je tuženi-protivtužilac u mogućnosti da na ime supružničkog izdržavanja plaća iznos od 15.000,00 dinara mesečno počev od podnošenja tužbe 17.10.2019. godine. Preko tog iznosa, odnosno za iznos od 5.000,00 dinara, odbio je tužbeni zahtev smatrajući da je previsoko postavljen.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić