U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sporna kp. ... KO ..., po kulturi njiva II klase, površine 22a 53m2 upisana je u katastru nepokretnosti na ovde tužilju AA, tuženog BB i neparničara VV, sa obimom udela od po 1/3. Tužbeni zahtev zasnovan na tvrdnji o trajanju državine na strani tužilje i njenih prethodnika, upravljen je na utvrđenje prava svojine tužilje putem održaja na upisanom svojinskom udelu tuženog BB u 1/3 dela.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev primenom člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, uz obrazloženje da je tužilja dokazala isticanu tvrdnju da je u neprekidnoj državini predmetne nepokretnosti u trajanju dužem od 20 godina, s obzirom da su spornu parcelu pre tužilje koristili njeni pravni prethodnici, odnosno pokojni deda GG, a potom i majka DD i otac ĐĐ.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tuženog preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev za traženo utvrđenje prava svojine. Prema izraženom stavu drugostepenog suda tužilja tužbom nije obuhvatila sve jedinstvene suparničare saglasno odredbi člana 211. ZPP, kojim je propisano pravilo nužnog suparničarstva, da tužbom moraju biti obuhvaćena kao parnične stranke sva lica koja su upisana kao nosioci svojinskopravnih ovlašćenja na parceli koja je predmet tužbenog zahteva.

Neosnovano se revizijom tužilje osporava pravilnost iznetog stanovišta drugostepenog suda.

U sporu radi utvrđenja prava svojine održajem, moraju učestvovati svi suvlasnici na navedenoj nepokretnosti, imajući u vidu član 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer se insitut održaja zasniva na ideji nevršenja prava svojine od strane vlasnika. Svojina putem održaja može se steći savesnom državinom, faktičkom vlašću na nepokretnosti u merama i granicama odnosno realnom delu nepokretnosti, a takođe i na suvlasničkom udelu, imajući u vidu da Zakon o svojinskopravnim odnosima ne isključuje mogućnost sticanja prava svojine putem održaja na idealnom delu nepokretnosti, s tim da u parnici moraju učestvovati svi upisani nosioci prava svojine na predmetnim nepokretnostima. Međutim, kako je tužilja u ovoj parnici opredelila zahtev za utvrđenje prava svojine, a u parnici ne učestvuju svi knjižno upisani vlasnici parcele, jer nisu obuhvaćeni tužbom kako bi se raspravio svojinski odnos na njihovoj parceli, a koji s obzirom na predmet spora imaju položaj nužnih i jedinstvenih suparničara u smislu odredbe člana 211. stav 1. Zakona o parničnom postupku, to je po oceni Vrhovnog suda drugostepeni sud pravilno odlučio kada je zbog nepostojanja potpune procesne zajednice tužene stranke, odbio tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan, kako nalaže odredba člana 211. stav 2. ZPP, te odredba stava 3. istog člana koja propisuje da o nužnom suparničarstvu sud vodi računa po službenoj dužnosti.

Nasuprot revizijskom shvatanju, tužbom je kao stranka morao biti obuhvaćen i VV, nezavisno od okolnosti da li spori ili priznaje tužilji pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti, pa tako i nezavisno od sadržine punomoćja koje se u reviziji pominje kao da je priloženo, iako to nije učinjeno.

Saglasno iznetom, navodima revizije nije dovedena u pitanje pravilnost pobijane presude, te se revizija u celini pokazuje kao neosnovana.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković