Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud ispitao je pobijanu presudu primenom čl. 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) koji se primenjuje na osnovu čl. 506. stav 2. ovog zakona i našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge određene bitne povrede postupka revident ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je ćerka tužioca, rođena …. godine. Poravnanjem koje je zaključeno pred Opštinskim sudom u Gornjem Milanovcu u predmetu P. 767/05 od 18.04.2006. godine, tužilac je obavezan da doprinosi izdržavanju tužene – njegove ćerke sa 750 evra mesečno počev od 01.05.2006. godine pa u buduće. Tužbom u ovom sporu tužilac je tražio izmenu – smanjenje obaveze izdržavanja prema tuženoj na 400 evra mesečno, jer se u međuvremenu ponovo oženio i iz tog braka ima dve maloletne ćerke i izvršio je obavezu prema bivšoj supruzi - majci tužene na ime neisplaćenog novčanog iznosa bračne tekovine. U postupku je takođe utvrđeno da se tužilac oženio 22.10.2005. godine i da iz tog braka ima dvoje maloletne dece (ćerku A. rođenu … godine i ćerku S. rođenu .... godine). Tužilac je drugi brak zaključio pre zaključenja sudskog poravnanja, a i maloletna ćerka tužioca A. rođena je pre zaključenja poravnanja. Inače, tužena ima 36 godina, ali je invalid i kreće se uz pomoć invalidskih kolica, posle saobraćajne nesreće, koja se dogodila pre zaključenog poravnanja. Bavi se slikarstvom, nije zaposlena i ne prima naknadu za tuđu negu i pomoć jer je Centar za socijalni rad iz G.M. rešenjem od 17.09.2009. godine odbio njen zahtev za isplatu ove naknade nalazeći da joj nije potrebna nega i pomoć drugog lica, na osnovu mišljenja veštaka. U odnosu na dan zaključenja sudskog poravnanja u aprilu 2006. godine, zdravstveno stanje tužene nije se promenilo, i dalje ide na terapije i neophodna joj je zdravstvena nega. Saslušanjem tužene u svojstvu parnične stranke utvrđeno je da je tužilac dobrog imovnog stanja, bavi se privatnim poslom i vlasnik je građevinskog preduzeća M.i. iz G.M. U međuvremenu je isplatio bivšoj supruzi - majci tužene, koja sada živi u R., iznos od 200.000 evra na ime njihove bračne tekovine. Živi u luksuznoj kući, pa je njegov životni standard i njegove porodice, daleko bolji u odnosu na standard života porodice sa prosečnim primanjima.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev u ovom sporu, nalazeći da uslovi za primenu člana 164. Porodičnog zakona, koji se tiču izmene odluke o visini izdržavanja, u ovom slučaju nisu ispunjeni.

U reviziji tužioca osnovano se ukazuje da su nižestepeni sudovi, odlučujući o tužbenom zahtevu, pogrešno primenili materijalno pravo.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ispunjeni su uslovi iz člana 164. Porodičnog zakona, koji se u konkretnom slučaju tiču smanjenja visine izdržavanja zbog promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka (u ovom slučaju poravnanje). Tačno je da je poravnanje, čija se izmena traži, zaključeno u aprilu 2006. godine, posle zaključenja braka tužioca i rođenja maloletne A.- ćerka tužioca iz tog braka. U vreme podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari tužilac ima obavezu izdržavanja i prema još dvoje maloletne dece (druga ćerka iz drugog braka S. je rođena posle navedenog poravnanja), koje sada imaju oko osam, odnosno oko devet godina. Te izmenjene okolnosti u odnosu na period kada je zaključeno sudsko poravnanje predstavljaju opravdani razlog za smanjenje visine određenog izdržavanja, u kontekstu činjenice da se materijalno i zdravstveno stanje tužene, koja je nezaposlena i ne prima tuđu negu i pomoć, nije promenilo, odnosno poboljšalo protekom vremena. Sa druge strane, imajući u vidu sadržinu člana 155. stav 1. Porodičnog zakona, pravo na izdržavanje punoletnog deteta odnosi se na oba roditelja. To znači da je i majka tužene, srazmerno svojim mogućnostima, u obavezi da doprinosi njenom izdržavanju, naročito imajući u vidu da se njena materijalna situacija znatno izmenila i popravila u odnosu na period kada je zaključeno poravnanje. Tačnije, tada majka tužene nije bila zaposlena, a u međuvremenu poravnanjem koje je zaključeno između tužioca i njegove bivše supruge tužilac je na nju preneo kuću od 500 m2 u G.M. i 7 hektara zemlje, a obavezao se i da joj isplati 200.000 evra, na ime učešća u zajedničkom sticanju imovine.

U toj situaciji, imajući u vidu sadržinu člana 160. Porodičnog zakona, kojima su propisani kriterijumi izdržavanja, koje se određuje prema potrebama poverioca izdržavanja i mogućnostima dužnika izdržavanja, u vezi čl. 155. stav 1. i 164. istog zakona, ispunjeni su uslovi za izmenu - smanjenje određenog izdržavanja. Pritom, prema članu 281. Porodičnog zakona sud nije vezan granicama tužbenog zahteva za izdržavanje, što predstavlja odstupanje od načela dispozicije. Prema čl. 162. stav 3. ovog zakona, ukoliko je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

U ovom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, zbog ispunjenja uslova za smanjenje izdržavanja zbog promenjenih okolnosti u odnosu na period kada je poravnanje zaključeno, tuženi je u obavezi i u mogućnosti da doprinosi izdržavanju tužene sa 500 evra mesečno, imajući u vidu njegove mogućnosti za sticanje zarade i obaveze izdržavanja prema dvoje maloletne dece iz drugog braka. Time egzistencija tužioca neće biti ugrožena, pri čemu će izdržavanju tužene, srazmerno svojim mogućnostima, doprinositi i majka tužene jer je to obaveza oba roditelja po čl. 155. stav 1. Porodičnog zakona. Na taj način će tuženoj, koja je invalid, biti dostupna sredstva u onom obimu koji zadovoljava njene životne potrebe, a biće joj omogućen i najmanje onaj nivo životnog standarda kakav uživa tužilac, ali i majka tužene, kao dužnici izdržavanja.

Na osnovu ovlašćenja iz čl. 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Primenom čl. 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove, imajući u vidu da tužilac troškove prvostepenog, žalbenog i revizijskog postupka nije tražio.

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović, s.r.