Rev 2371/2019 3.1.2.4; nevažnost ugovora

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2371/2019
21.05.2020. godina
Beograd

 

 

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B Slijepčevića, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović, Branka Stanića i Tatjane Miljuš, članova veća, u sporu po tužbi tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Dušanka Jovanović Šunjara, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i “VV”DOO iz ... koje zastupa punomoćnik Milan Rašeta, advokat iz ..., radi poništaja ugovora i naknade štete, vrednost spora 2.891.305,18 dinara odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br.8083/18 od 18.10.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 21.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužilje.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br.8083/18 od 18.10.2018.godine.

ODBIJA SE zahtev tuženih za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž br.8083/18 od 18.10.2018. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P br. 5441/17 od 18.05.2018. godine u stavu 1, 3, 4 i 5 izreke. Tim stavovima je odbijen tužbeni zahtev za poništaj kao nezakonitog i potpisanog od neovlašćenog lica Ugovora o zakupu poslovnog prostora u ... ul. ... br. .. na ..., od 28.05.2007.godine i Aneksa 1 Ugovora od 25.05.2012.godine zaključenog između tuženih, te da isti ne proizvode pravno dejstvo; odbijen tužbeni zahtev za obavezivanje tuženih da tužilji solidarno naknade štetu u vidu izgubljene dobiti u iznosu od 2.891.305,18 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.05.2015.godine do isplate kao i da joj drugotužen isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 1.140.000,00 dinara od 31.05.2015. do 22.06.2016.godine; odlučeno o troškovima postupka tako što je prvotužena obavezana da troškove naknadi tužilji, a tužilja obavezana da troškove naknadi drugotuženom.Odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila posebnu reviziju. Pozvali su se na odredbu člana 404. ZPP zbog potrebe ujednačavanja prakse. Izvode iz odluka za koje smatra da su suprotne pobijanoj presudi je priložili uz reviziju.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju. Troškove odgovora su tražili i opredelili.

Po članu 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...55/14), koji se primeljuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, jer u konkretnom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, niti pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nije potrebno novo tumačenje prava, niti ujednačavanje sudske prakse. Odlučivanje suda o tužbenom zahtevu za poništaj ugovora vezano je za utvrđenje činjenica na osnovu kojih se u svakom konkretnom slučaju procenjuje da li postoje razlozi da se ugovor poništi. Revident posebnom revizijom ukazuje da u postupku pred nižestepenim sudovima nije pravilno primenjeno materijalno pravo, što samo po sebi nije dovoljan razlog za dozvoljenost posebne revizije radi ujednačavanja prakse jer se priloženi izvodi iz odluka ne odnose na istovrsnu činjeničnopravnu situaciju.

Sa iznetih razloga na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu jedan izreke ovog rešenja.

Tužba je u predmetnom sporu podneta 24.04.2008. godine. Vrednost spora je 2.891.305,18 dinara što je protivvrednost 23.430 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredba čl. 403. st. 3. ZPP propisuje da revizija u imovinskopravnim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Kako je vrednost predmeta spora ispod zakonom propisanog revizijskog cenzusa revizija tuženih nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog i člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je reviziju odbacio kao nedozvoljenu.

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je primenom člana 165. stav 1. u vezi sa članom 154. ZPP. Troškovi odgovora na reviziju nisu bili neophodni radi vođenja parnice, te isti tuženima nisu dosuđeni.

Predsednik veća-sudija,

dr Dragiša B Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić