Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 - drugi zakon) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP, jer je drugostepeni sud ocenio sve bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti. Pravno dejstvo i pravnosnažnost presude regulisani su odredbama člana 359. do 361. ZPP, pa su bez uticaja navodi revizije kojima se ukazuje da nije odlučeno od kada teče obaveza plaćanja doprinosa za izdržavanje, te da presuda nije izvršna, odnosno izvršiva, što bi činilo bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP koja nije propisana kao revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. tog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, maloletni tužilac rođen je 2008. godine, redovan je đak i bavi se sportom, živi sa majkom koja ima zdravstvenih problema zbog čega je ograničena u pogledu obima poslova koje može da obavlja. Majka, zakonska zastupnica radi privremeno povremene poslove, tako što pomaže bolesnim licima i osobama sa invaliditetom. Mesečno zaradi od 20.000,00 do 25.000,00 dinara, a maloletni tužilac je zdravo dete i na ime dečijeg dodatka prima iznos od 5.000,00 dinara mesečno. Žive u stanu koji je otkupio otac zakonske zastupnice i koji ona nakon očeve smrti otplaćuje u ratama koje iznose 3.300,00 dinara. U stanu živi i brat zakonske zastupnice koji je bolestan i nesposoban za rad, te ne ostvaruje nikakve prihode. Tuženi je prethodnom presudom od 11.03.2009. godine obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta plaća 9.500,00 dinara mesečno, a zatim je taj iznos samostalno povećao na iznos od 11.000,00 dinara, s tim što poslednja dva meseca nije plaćao doprinos za izdržavanje. Tuženi je radio kao ... u ... i 09.09.2023. godine doživeo je povredu na radu (povredu glave), zbog čega se leči, te je po dostavljenoj medicinskoj dokumentaciji i prema poslednjem izveštaju od 15.04.2024. godine pregledan od strane neurologa, postavljena je aktuelna anamneza i navedeno da je trenutno zbog bolesti nesposoban za rad, a da je sledeća kontrola za 2,5 meseca. Služba za zapošljavanje u ... je tuženom na osnovu dokumenta koji je dostavio, procenila naknadu u vidu pomoći za nezaposlene sa početkom od 14.11.2023. godine, a kao kraj primanja naknade označen je 10.06.2024. godine, s tim što je utvrđena obračunska osnovica u iznosu od 2.423,04 evra. Potrebe maloletnog deteta utvrđene su na mesečnom nivou u iznosu od 57.086,00 dinara, a minimalna suma izdržavanja u vreme presuđenja iznosila je 45.741,00 dinar. Ocenjeno je da je tuženi u mogućnosti da podmiri polovinu mesečnih potreba maloletnog deteta za izdržavanje u iznosu koji predstavlja polovinu minimalne sume za izdržavanje.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenom materijalnog prava iz člana 164. Porodičnog zakona ocenili da su ispunjeni uslovi za izmenu prethodne odluke o visini izdržavanja maloletnog deteta.

Neosnovano se revizijom tuženog ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Prema članu 164. Porodičnog zakona, visina izdržavanja može se smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju detete pod uslovima određenim ovim zakonom (član 73.), a prema članu 154. stav 1. tog zakona, maloletno dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja. U članu 160. stav 1. istog zakona propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.). Mogućnost dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.). Minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu u skladu sa zakonom (stav 4.).

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da su se na strani maloletnog deteta promenile okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka o visni izdržavanja, s obzirom da je stariji, da pohađa školu što iziskuje i veće troškove, zbog čega su njegove potrebe povećane. Na osnovu utvrđenih ukupnih potreba maloletnog deteta, a vodeći računa o minimalnoj sumi za izdržavanje, pravilno su ocenjene i mogućnosti tuženog i primenom propisanih kriterijuma za određivanje izdržavanja utvrđeno da je tuženi u obavezi i mogućnosti da podmiri polovinu mesečnih potreba maloletnog deteta u iznosu koji predstavlja polovinu iznosa minimalne sume za izdržavanje. Pravilnost ocene relevantnih okolnosti propisanih članom 160. Porodičnog zakona nije dovedena u sumnju revizijskim navodima tuženog, da njegove mogućnosti nisu pravilno procenjene, jer su nižestepeni sudovi uzeli u obzir i ocenili dostavljenu medicinsku dokumentaciju tuženog, te njegove mogućnosti da stiče prihode, kao i obavezu da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta. Uvažavajući i obavezu majke da doprinosi izdržavanju deteta, pravilno je utvrđeno da kao roditelj koji vrši roditeljsko pravo pored materijalnih sredstava, svojim svakodnevnim angažovanjem u vezi čuvanja, vaspitavanja i nege deteta doprinosi njegovom izdržavanju.

Pretežni deo navoda tuženog u reviziji odnosi se posredno ili neposredno na činjenično stanje koje po njegovom mišljenju nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Ovi navodi revizije ne mogu biti dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. tačka 1. ovog zakona radi o reviziji izjavljenoj u porodičnom sporu za izdržavanje. Činjenični navodi tuženog ne dovode u sumnju pravilnost primenjenog materijalnog prava sadržanog u odredbama Porodičnog zakona, koje su nižestepeni sudovi pravilno primenili.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković