U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je pravnosnažnom presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 416/18 od 25.02.2019. godine obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje tada maloletnog sina, ovde tuženog BB plaća mesečno iznos od 30.000,00 dinara (i za maloletnog sina VV iznos od 30.000,00 dinara, odnosno ukupno za oba deteta 60.000,00 dinara), počev od 15.06.2016. godine pa nadalje, uplatom na račun zakonske zastupnice-majke. U vreme donošenja ove presude tužilac je bio direktor Privrednog društva „EE“ bez prihoda, ali je učestvovao u dobiti preduzeća i izdavao je u zakup veći broj lokala u ... od kojih je ostvarivao dodatna novčana sredstva. Tužilac je otac još troje maloletne dece i to: maloletne GG rođene ...2017. godine, maloletne DD rođene ...2019. godine i maloletne ĐĐ rođene ...2020. godine. Tužilac zajedno sa drugom suprugom (koja zarađuje 1.000 evra mesečno) plaća na ime troškova stanovanja iznos od 20.000,00 do 30.000,00 dinara mesečno, za vrtić DD i ĐĐ po 15.000,00 dinara za svako dete, za karate za GG i DD po 5.000,00 dinara, za ishranu cele porodice plaća između 60.000,00 i 70.000,00 dinara mesečno, kao i na ime izdržavanje sina VV iznos od 20.000,00 dinara mesečno. Tužilac nije zaposlen, ali se povremeno angažuje kao likvidacioni upravnik po kom osnovu mesečno zarađuje oko 60.000,00 dinara, nema kreditnih zaduženja i radno je sposoban. Tuženi BB je punoletan i po završetku srednje škole je upisao Beogradsku akademiju ... u školskoj 2022/2023. godini, ali nije položio nijedan ispit i nema overen zimski semestar, a uplatio je jednu ratu za školarinu u iznosu od 9.500,00 dinara. U septembru 2023. godine tuženi je upisao prvu godinu u školskoj 2023/2024. godini na Fakultetu ... u statusu samofinansirajućeg studenta, a školarina na ovom fakultetu je 100.000,00 dinara. Na ovom fakultetu redovno pohađa nastavu. Tuženi živi sa majkom i bratom, nije zaposlen, a pokušavao je da se zaposli preko Omladinske zadruge ali nije mogao da nađe posao koji mu odgovara u pogledu vremena rada koje bi mogao da uklopi sa nedeljnim predavanjima i vežbama na fakultetu. Tuženi ima zdravstvenih problema – proširene vene i alergije, a tužilac je prestao da mu plaća izdržavanje.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja i ceneći sve okolnosti konkretnog slučaja, nižestepeni sudovi su zaključili da nisu ispunjeni uslovi da prestane zakonska obaveza tužioca kao roditelja da doprinosi izdržavanju svog punoletnog sina, ovde tuženog, imajući u vidu da je tuženi na redovnom školovanju i da nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a da je tužilac u mogućnosti da doprinosi njegovom izdržavanju, jer je radno sposoban i može da ostvari prihode svojim radnim angažovanjem. Pri donošenju ovakve odluke, nižestepeni sudovi su primenili odredbe člana 155. stavovi 2. i 4. i člana 167. stavovi 1. i 2. Porodičnog zakona.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Obaveza roditelja da izdržavaju svoju decu propisana je članom 27. Konvencije o pravu deteta, prema kojoj roditelji ili druga lica odgovorna za dete imaju prvenstveno odgovornost da u okviru svojih sposobnosti i finansijskih mogućnosti obezbede životne uslove potrebne za razvoj deteta.

Uslovi za ostvarivanje prava punoletnog deteta na izdržavanje od roditelja propisani su odredbom člana 155. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05, 72/11 i 6/15). Prema stavu 2. ovog člana, punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njegovim mogućnostima, a najkasnije do 26 godine njegovog života. Izuzetak od ovog pravila propisan je stavom 4. istog člana prema kome nema pravo na izdržavanje punoletno dete ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržvanje predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelja, odnosno druge krvne srodnike.

Smisao odredaba člana 155. Porodičnog zakona, koja se odnose na uslove za izdržavanje punoletnog deteta na redovnom školovanju je da su roditelji u obavezi da se staraju o uspešnom školovanju i stručnom usavršavanju svoje punoletne dece u meri u kojoj, po redovnom toku stvari, to omogućavaju i dopuštaju njihove životne i materijalne mogućnosti. Roditelji su nakon sticanja punoletstva dužni da i dalje izdržavaju svoje dete koje se redovno školuje i ova obaveza roditelja traje do isteka vremena trajanja školovanja u odgovarajućoj školskoj ustanovi, a u svakom slučaju prestaje kada dete navrši 26. godinu života. Za pravo punoletnog deteta na izdržavanje nije od presudne važnosti da li dete ima formalno status redovnog ili vanrednog studenta, već okolnost da se školovanje odvija kontinuirano i bez velikih prekida.

U konkretnom slučaju, utvrđeno je da se tuženi školuje na Fakultetu ... počev od školske 2023/2024. godine i da pohađa nastavu na ovom fakultetu. Činjenica da je godinu dana pre toga upisao Beogradsku akademiju ... na kojoj nije dao nijedan ispit, niti je overio zimski semestar ne dovodi u sumnju zaključak nižestepenih sudova da se nalazi na redovnom školovanju koje opravdava izdražavanje od tužioca, budući da je i sam tuženi u svom iskazu naveo da je u međuvremenu shvatio da nije zainteresovan za fakultet koji je prvo upisao i da ima više afiniteta prema ... naukama zbog čega je odlučio da u sledećoj školskoj godini promeni fakultet. Činjenica da je tuženi posle godinu dana promenio fakultet nije dovoljna za prestanak obaveze izdržavanja od strane roditelja jer je promena fakulteta izvršena bez vremenske pauze, odnosno odmah u sledećoj školskoj godini, a nije dokazano da tuženi na novoupisanom fakultetu ne izvršava redove školske obaveze kao na prvobitno upisanom fakultetu, te su stoga neosnovani navodi revizije da tuženi više ne ispunjava uslove za nastavak izdržavanja, jer se po oceni revizijskog suda i dalje nalazi na redovnom školovanju. Takođe, po nalaženju Vrhovnog suda, plaćanjem dosadašeg iznosa izdržavanja (utvrđenog pravosnažnom presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 416/18 od 25.02.2019. godine) nije ugrožena egzistencija tužioca, niti je to nepravedno prema njemu, a dosuđeni iznos je, uz doprinos majke tuženog, neophodan za njegovog izdržavanje dokle god bude redovno izvršavao svoje fakultetske obaveze.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković