Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stava prvog izreke - dela kojim je odbijen tužbeni zahtev, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka o pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da tužiljina revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revidenta o učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz tačke 10. stava 2. navedenog člana. Označenom odredbom propisano je da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je odlučeno o zahtevu o kojem je ranije pravnosnažno presuđeno ili o kojem je ranije zaključeno sudsko poravnanje. Pravnosnažno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P 21414/15 od 21.03.2015. godine, kojim je odbačena tužba kojom je tužena tražila utvrđenje prava svojine na delu zaostavštine pokojnog VV nema značaj pravnosnažno presuđene stvari i nije smetnja da se o postojanju prava tužene na spornoj imovini po osnovu sticanja u bračnoj zajednici u ovom postupku odlučuje kao o prethodnom pitanju, u smislu člana 12. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je vanbračno dete pokojnog VV, umrlog ...2013. godine, a tužena je ostaviočeva supruga sa kojom je bio u braku od 22.12.1961. godine do njegove smrti. Pravnosnažnim rešenjem O 16140/13 od 09.12.2013. godine raspravljena je zaostavština ostavioca i tužena oglašena za njegovog jedinog zakonskog naslednika. Tužilja nije učestvovala u postupku raspravljanja zaostavštine svog oca. Ostaviočevu imovinu činili su i stan broj .. površine 51m2 na prvom spratu zgrade u Ulici ... broj .. u Beogradu, stečen ugovorom o otkupu Ov 243/08 od 31.01.2008. godine, parcela .., njiva četvrte klase, površine 21 ar 02m2 iz lista nepokretnosti .. KO ... i putničko vozilo marke „Fijat punto“, za koje je ostavilac 16.07.2009. godine zaključio ugovor o lizingu (tužena je od 29.08.2014. godine vlasnik vozila).

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužilja zakonska naslednica ostavioca i da joj pripada nasledni udeo od ¼ idealna dela na predmetnoj imovini, zbog čega je usvojio njen tužbeni zahtev. Takvu odluku o tužbenom zahtevu sud je zasnovao na odredbi člana 9. stav 1. Zakona o nasleđivanju, nalazeći da nisu od značaja tvrdnje tužene da je sporna imovina stečena u toku njenog braka sa ostaviocem, jer je o zahtevu tužene za utvrđenje udela na toj imovini i po tom osnovu pravnosnažno odlučeno rešenjem P 21414/15 od 21.03.2015. godine, ali i zato što je jednom data nasledna izjava neopoziva i što je tužena zahtev za izdvajanje njenog udela u sticanju zajedničke imovine sa ostaviocem trebalo da traži u postupku raspravljanja njegove zaostavštine.

Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tužene, preinačio prvostepenu presudu i tužiljin udeo na spornoj imovini po osnovu nasleđa smanjio i zato odbio tužbeni zahtev za udeo od dosuđenih 1/8 idealnih delova do tužbom traženog udela od ¼ idealna dela. Po stanovištu tog suda, sporna imovina predstavlja zajedničku imovinu ostavioca i tužene stečenu u njihovoj bračnoj zajednici (član 171. stav 1. Porodičnog zakona), u čijem sticanju je doprinos tužene isti kao i doprinos ostavioca (član 180. stav 2. Porodičnog zakona), jer tužilja nije dokazala da je udeo njenog pokojnog oca veći, a čije se izdvajanje iz zaostavštine može tražiti i po pravnosnažnom okončanju ostavinskog postupka. Zbog toga je, na osnovu člana 9. stav 1. Zakona o nasleđivanju, utvrdio udeo tužilje na spornoj imovini od 1/8 idealnih delova, koji odgovara njenom naslednom udelu od ¼ idelnog dela zaostavštine pokojnog VV, koju čini njegov udeo u sticanju tokom braka sa tuženom od ½ idealna dela.

Po stanovištu revizijskog suda, materijalno pravo u ovom sporu je pravilno primenjeno, zbog čega se tužiljinom revizijom iz tog razloga neosnovano osporava zakonitost drugostepene presude.

Odredbom člana 1. stav 1. Zakona o nasleđivanju propisano da se nasleđuje zaostavština. Prema stavu 2. te odredbe, zaostavštinu čine sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti. Predmetna imovina stečena je u bračnoj zajednici ostavioca i tužene, koja je trajala od 22.12.1965. godine do njegove smrti, i zato predstavlja njihovu zajedničku imovinu, u smislu člana 171. stav 1. Porodičnog zakona, u čijem sticanju su supružnici učestvovali zajednički. Zato zaostavštinu pokojnog VV može činiti samo njegov udeo u zajedničkom sticanju te imovine, a on je u nedostatku dokaza za suprotno jednak udelu tužene. Tužilja je zakonska naslednica ostavioca iz prvog naslednog reda i pozvana je na nasleđe sa tuženom - suprugom ostavioca i dvoje njihove dece rođene u tom braku. Prema članu 9. stav 2. Zakona o nasleđivanju, ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju jednake delove, što znači da je nasledni udeo tužilje ¼ idealna dela na zaostavštini koju čini udeo ostavioca u njenom sticanju od ½ idealna dela. Sledstveno izloženom, tužilja ima pravo susvojine na spornoj imovini sa udelom od 1/8 idealnih delova, stečenoj nasleđem u smislu članova 20. stav 1. i 36. Zakona o osnovama svojinsko- pravnih odnosa, u vezi sa članom 212. stav 1. Zakona o nasleđivanju.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković