U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV, svi iz ..., koje zastupa punomoćnik Budimir Grujić, advokat iz ..., i Dobrica Lazić, advokat iz ..., protiv tuženih GG iz ... i DD iz ..., koga zastupa punomoćnik Milan Vučić advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora, odlučujući o reviziji tuženog DD izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 6163/18 od 23.01.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 22.01.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog DD iz ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 6163/18 od 23.01.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 6163/18 od 23.01.2019. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Kraljevu, Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji P.br.1328/17 od 04.07.2018. godine. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilaca AA, BB i VV, svi iz ..., pa je utvrđeno da je ništav i bez pravne važnosti ugovor o preuzimanju međusobnih prava i obaveza Ov. ../09 od 29.04.2009. godine, overen pred Opštinskim sudom u Vrnjačkoj Banji, zaključen između tuženih DD iz ... i GG iz ... i isti ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom trećim obavezani su tuženi da tužiocima solidarno plate troškove parničnog postupka u iznosu od 72.800,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi DD iz ... je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...87/18), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se u reviziji posebno ukazuje nisu propisane kao revizijski razlog, u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. i tačka 3. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Odeljenja za planiranje i izgradnju Opštine Vrnjačka Banja broj ../07 od 14.09.2007. godine vlasnicima objekta na kat. parceli .. KO ... odobreno je rušenje postojećeg i izgradnja poslovno stambenog objekta spratnosti P 0+P+3, bruto osnovne površine prizemlja 379,45 m2. Naznačena lica u rešenju o odobrenju za izgradnju su, kao suinvestitori, zaključili i pred Opštinskim sudom u Vrnjačkoj Banji overili dana 28.11.2006. godine ugovor o zajedničkoj izgradnji i zajedničkom finansiranju izgradnje – stambeno poslovnog objekta i uređenju međusobnih odnosa sa suinvestitorom preduzećem „Galant inženjering group“ DOO iz Niša, koga je zastupao direktor GG. Prvotuženi je, kao suinvestitor, započeo izgradnju predmetnog objekta u martu mesecu 2008. godine. Tužioci su sa pomenutim preduzećem zaključili ugovore o kupoprodaji nepokretnosti, i to tužilac AA predugovor o kupovini stana površine 61,61 m2, na drugom spratu, pri čemu je isplatio prvotuženom 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, o čemu postoji i priznanica, dok su tužilac BB i tužilac ĐĐ zaključili ugovore o kupovini lokala u prizemlju površine 40,97 m2, odnosno 42,56 m2, za kupoprodajnu cenu od po 30.000 evra. Ugovori su overeni pred Opštinskim sudom u Nišu. Svi tužioci su isplatili kupoprodajne cene tuženom GG iz ... . Pošto su u toku 2008. i 2009. godine nastupili problemi sa završetkom naznačene zgrade, tužioci su saznali da je tuženi AA sa drugotuženim DD sklopio sporazum o preuzimanju međusobnih prava i obaveza, po kome je prvotuženi ustupio započeti stambeno-poslovni objekat na kat.parceli .. KO ... ovde drugotuženom, pri čemu je, prema članu 3. sporazuma, drugotuženi imao obavezu da prvotuženom isplati iznos od 67.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Članom 4. ugovora konstatovano je da ugovarač DD nema nikakvih obaveza prema bilo kom drugom licu, pravnom ili fizičkom, banci, ustanovi ili državnom organu i izvođaču radova, po bilo kom osnovu vezano za ovaj pravni posao, naročito prema licima sa kojima je ugovarač GG, odnosno njegovo DOO „Galant inženjering“ zaključilo predugovor ili ugovor o kupoprodaji stanova ili lokala u navedenom stambenom objektu, pa sve obaveze koje su preuzete prema drugim licima ostaju na teret ugovarača GG, odnosno njegovog preduzeća DOO „Galant inženjering“

U međuvremenu, vlasnici parcela investitori i „Galant inženjering group“ su zaključili sporazum o raskidu ugovora o zajedničkoj izgradnji, zajedničkom finansiranju i izgradnji stambeno-poslovnog objekta u vezi koga su ranije zaključili ugovor, a nakon toga je sa istim licima drugotuženi zaključio ugovor, kao suinvestitor u izgradnji objekta, a promenjen je i plan i građevinska dozvola. Tužioci su u vezi navedenog događaja podneli prijavu nadležnom tužilaštvu protiv tuženih radi izvršenja krivičnog dela prevare, pa je Viši sud u Kraljevu doneo presudu K 34/14 od 21.05.2015. godine i optuženog GG osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru, i to zbog izvršnog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica i zloupotreba ovlašćenja u privredi. Međutim, ova presuda je ukinuta od strane Apelacionog suda u Kragujevcu i postupak još uvek nije okončan.

Tuženi DD je zahtevao da mu tužilac BB isplati još 30.000 evra kako bi se regulisao sporni odnos, što je tužilac odbio.

U toku postupka prvotuženi je priznao tužbeni zahtev. U daljem toku postupka tužioci su uredili tužbeni zahtev kojim su tražili da se utvrdi da je sporni ugovor ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da je ugovor koji su zaključili tuženi prividan, sa namerom da se izigraju prava tužioca i da na prevaran način prisvoje novčana sredstva tužioca, zbog čega je usvojio tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se navedeni ugovor poništi i da ne proizvodi pravno dejstvo.

Drugostepeni sud je, imajući u vidu precizirani tužbeni zahtev, nakon održane rasprave, utvrdio da je sporni ugovor zaključen na štetu trećeg lica, te je kao takav nedopušten. Pri tome, drugostepeni sud smatra da je prvotuženi mogao da ustupi samo pravo koje je imao prvotuženi u odnosu na treća lica u pogledu izgradnje predmetnog objekta, nikako da ustupa započeti stambeno poslovni objekat. Tužioci su ugovore o kupovini stana i lokala zaključili sa firmom „Galant inženjering“ ne sa prvotuženim, pa prvotuženi nije mogao, kao fizičko lice, da zaključi ugovor sa drugotuženim o preuzimanju međusobnih prava i obaveza. Kao ugovarač se pojavljuje firma „Galant inženjering“, a prvotuženi nije bio ni izvođač radova niti je zaključivao ugovore sa trećim licima. Zbog toga je drugostepeni sud usvojio uređeni tužbeni zahtev, kao u izreci presude.

U reviziji se ukazuje da u postupku nije odlučeno o prigovorima koje je drugotuženi isticao, i to da je tužba neuredna, da treba da se odredi vrednost predmeta spora, da je za postupanje u ovoj pravnoj stvari nadležan viši sud. Na ovaj način revizija ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, što ne predstavlja revizijski razlog jer su ove povrede učinjene u postupku pred prvostepenim sudom.

Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo donoseći pobijanu presudu, a razloge za takvu odluku prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Revizijom se neosnovano ukazuje na nedostatak pasivne legitimacije u odnosu na drugotuženog, s obzirom da se tužbenim zahtevom traži utvrđenje ništavosti ugovora koji su zaključili prvotuženi i drugotuženi, zbog čega drugotuženi jeste pasivno legitimisan u ovoj parnici. Ovo zato što se pitanje apsolutne ništavosti spornog ugovora mora rešiti na jednak način u odnosu na obe ugovorne strane, zbog čega su prvotuženi i drugotuženi nužni suparničari, u smislu člana 211. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, a koji se odnosi na utvrđeno činjenično stanje, koje se revizijom ne može pobijati zbog čega ti razlozi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić