Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1864/24 od 10.07.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P 755/23 od 05.10.2023. godine u delu stava prvog izreke, tako što se kao neosnovan odbija tužbeni zahtev tužilaca da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen između Privrednog društva „Habit Pharm“ AD Ivanjica i Univerziteta „Megatrend“ Novi Beograd overen dana 13.02.2006. godine pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu pod II Ov 2976/06 sa pripadajućim aneksom 1 ugovora o kupoprodaji nepokretnosti koji je overen dana 12.03.2008. godine pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu pod II Ov 98/2008. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Višeg suda u Beogradu P 755/23 od 05.10.2023. godine u preostalom delu stava prvog izreke kojim je utvrđeno da je ništav i ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen između Univerziteta Megatrend Novi Beograd i sada pok. GG, bivšeg iz ..., koji ugovor je overen dana 20.02.2008. godine pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu pod II Ov 64/08 te da su tuženi dužni priznati i trpeti i u tom delu je tužba odbačena, kao nedozvoljena. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka iz stava drugog izreke prvostepene presude, tako što su obavezani tužioci kao solidarni poverioci da tuženima naknade troškove parničnog postupka i to tuženom Univerzitetu „Megatrend“ u iznosu od 456.750,00 dinara a tuženoj VV u iznosu od 704.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate, sve u roku od 15 dana od dana prijema presude, dok je zahtev VV za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos troškova prvostepenog postupka za period od 05.10.2023. godine kao dana presuđenja do izvršnosti zahtev kao neosnovan odbijen. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tužioci kao solidarni poverioci da tuženima naknade troškove drugostepenog postupka i to tuženom Univerzitetu Megatrend u iznosu od 171.050,00 dinara a tuženoj VV u iznosu od 171.050,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23) i utvrdio da je revizija tužilaca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, postupak u ovoj pravnoj stvari započet je tužbom tužilaca protiv tuženog Univerziteta Džon Nezbit Novi Beograd i GG iz ...(koji je umro ...2017. godine). Tužbom je traženo utvrđivanje ništavosti ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključenog između Univerziteta „Megatrend“ Novi Beograd i GG koja je podneta Višem sudu u Beogradu dana 11.10.2017. godine. Podneskom od 22.01.2018. godine VV je obavestila sud da je tuženi GG umro ... 2017. godine i predložila da se tužba odbaci. Međutim, u kasnijem toku postupka ista je ušla u parnicu, opunomoćila advokata da je zastupa u tom postupku i prihvatila da se postupak nastavi kada su tužioci precizirali tužbeni zahtev u odnosu na nju, kao tuženu a koja je naslednik pokojnog GG. Pravni prethodnik tužilaca DD je bio vlasnik Privrednog društva „Habit Pharm“ AD Ivanjica. Isti je kao zastupnik pravnog lica uneo u kapital društva kuću u ulici ... broj .. u Beogradu i stan broj .. u ulici ... broj .. u Beogradu upisane u A listu kao ZK telo 2 pod rednim brojem .. ZKUL broj ... KO Beograd. Članom 5. predmetnog ugovora predviđeno je da „Habit Pharm“ AD Ivanjica se obavezuje da na ime povećanja svog kapitala od strane DD izda drugu emisiju akcija u iznosu od 31.600 akcija nominalne vrednosti od 10.000,00 dinara a koje će se izdati na ime DD. Ugovor o tome je overen pred Opštinskim sudom u Ivanjici dana 15.12.2006. godine. Ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti od 13.12.2006. godine koji je zaključen između „Habit Pharm“ AD Fabrika lekova Ivanjica kao prodavca i Megatrend Univerziteta Beograd kao kupca članom 1. je konstatovano da je prodavac vlasnik kuće kao i spornog stana broj 8 u ulici ... broj .. u Beogradu i da prema članu 3. navedenog ugovora Megatrend kao kupac kupuje navedenu nepokretnost za iznos od 316.000.000,00 dinara koji je plaćen menicama prodavca. Ugovor je overen kod Prvog opštinskog suda u Beogradu dana 13.12.2006. godine pod Ov 2976/06 a aneksom ugovora je konstatovano da je zaključenjem i potpisivanjem aneksa kupac prodavcu izmirio sve obaveze iz osnovnog ugovora i stekao uslov da se izvrši uknjižba predmetnih nepokretnosti na svoje ime. Na osnovu rešenja Agencije za privredne registre BD 10247/07 od 07.03.2007. godine usvojen je zahtev podnosioca registracije prijave i u Registar privrednih subjekata registrovana promena podatka o privrednom subjektu „Habit Pharm“ tako što je izvršena promena osnovnog kapitala privrednog društva i upisan je nenovčani kapital u iznosu od 3.979.849,00 dinara koji iznos je unet 12.12.2006. godine. Nakon što je Megatrend kupio sporni stan od „Habit Pharm“, zaključio je ugovor sa GG, pravnim prethodnikom drugotužene kao kupca u prodaji predmetnog stana. Ugovor je zaključen dana 20.02.2008. godine i overen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu pod II Ov1 64/08. Stan je kupljen za iznos od 165.000 evra. U katastru nepokretnosti upisao je pravo privatne svojine DD na dvosobnom stanu u ulici ... broj .., a nakon njegove smrti njega su nasledili ovde tužioci po rešenju Drugog osnovnog suda u Beogradu O 1372/17 od 07.09.2017. godine u kom rešenju je konstatovano da predmetnu imovinu sačinjava i dvoiposoban stan u ulici ... broj .. u Beogradu. Za naslednike su oglašeni na po ½ ovde tužioci. Drugotužena kao supruga sada pok. GG oglašena je za zakonskog naslednika na zaostavštini svoga supruga na stanu broj 8 u ulici ... broj .. u Beogradu koji predstavlja vanknjižnu svojinu ostavioca u celosti. Tužioci smatraju da Univerzitet „Megatrend“ nije mogao postati vlasnik spornog stana koji je unet kao kapital u preduzeće „Habit Pharm“ AD a momentom zaključenja ugovora između tih ugovarača „Habit Pharm“ nije bio ni uknjižen kao vlasnik stana. Predmetni stan je unet kao nenovčani kapital a prema članu 246. stav 2. ranijeg Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, broj 125/2004) i člana 300. stav 2. sada važećeg Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, broj 36/2011), propisano je da se osnovni kapital društva smatra povećanim danom registracije povećanja osnovnog kapitala odnosno objavljivanja registracije. Agencija za privredne registre je donela rešenje 07.03.2007. godine kada je predmetna imovina upisana kao nenovčani kapital na subjektu „Habit Pharm“ AD Ivanjica. Ugovor između „Habit Pharm“ AD Ivanjica i Univerziteta „Megatrend“ je zaključen dana 13.12.2006. godine, kada „Habit Pharm“ AD nije bio upisan kao vlasnik predmetnog stana tj. nije isti evidentiran kao nenovčani kapital pa stoga nije mogao taj stan ni prodati Univerzitetu „Megatrend“. Takođe Univerzitet Megatrend u Beogradu nije mogao predmetni stan prodati GG kao kupcu a koji stan je prodat po ugovoru od 20.02.2008. godine jer tuženi Univerzitet nije bio u to vreme vlasnik stana niti je bio uknjižen kao vlasnik istog, a ni „Habit Pharm“ AD Ivanjica mu nije mogao preneti svojinu na tom stanu iz razloga što isti stan kao nenovčani kapital nije bio unet na ime „Habit Pharm“ AD Ivanjica momentom zaključenja ugovora o kupoprodaji između „Habit Pharm“ AD Ivanjica i Univerziteta „Megatrend“ Beograd.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilaca sa pozivom i tumačenje odredbi člana 246. stav 2. ranijeg Zakona o privrednim društvima i člana 300. stav 2. važećeg Zakona o privrednim društvima gde je propisano kada se povećava osnovni kapital privrednog društva zaključivši da se ista povećava danom registracije i danom objavljivanja registracije povećanja tog kapitala. Kako u momentu zaključenja ugovora između „Habit Pharm“ AD Ivanjica i „Megatrend“ Univerziteta Beograd (13.12.2006. godine) sporna nepokretnost nije bila uneta kao nenovčani kapital privrednog društva i nije bila uknjižena već tek donošenjem rešenja Agencije za privredne registre dana 07.03.2007. godine pa stoga „Habit Pharm“ AD Ivanjica nije mogao preneti pravo svojine na spornom stanu na „Megatrend“ Univerzitet a ni kasnije „Megatrend“ Univerzitet nije mogao preneti u svojinu sporni stan pravnom prethodniku drugotužene – GG po ugovoru od 20.02.2008. godine. „Habit Pharm“ AD Ivanjica u momentu zaključenja ugovora sa Univerzitetom „Megatrend“ nije bio vlasnik sporne nepokretnosti pa istu nije ni mogao preneti novom kupcu a po principu da niko ne može preneti na nekoga više prava nego što ga ima. Shodno tome je usvojio tužbeni zahtev tužilaca i utvrdio da su predmetni ugovori ništavi i ne proizvode pravno dejstvo.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvu pravnu argumentaciju prvostepenog suda. Zaključio je da je ugovor o unosu nepokretnosti – povećanju kapitala od 11.12.2006. godine kojom je pravni prethodnik tužilaca uneo u kapital društva „Habit Pharm“ AD Ivanjica i spornu nepokretnost, validan pravni posao koji je overen pred sudom te koji je u celosti realizovan jer je na osnovu njega izvršena dokapitalizacija kapitala Privrednog društva „Habit Pharm“ AD Ivanjica i to je kasnije upisano u Registar privrednih subjekata. Dalje zaključuje da je pitanje ništavosti ugovora o dokapitalizaciji praktično prethodno pitanje ali parnični sud kao sud opšte nadležnosti ne može u redovnom parničnom postupku kao prethodno pitanje to rešavati već to rešavaju sudovi posebne nadležnosti. Tužioci nemaju pravni interes za utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji nepokretnosti koji je zaključen između „Habit Pharm“ AD Ivanjica i Univerziteta „Megatrend“ jer bi u slučaju utvrđivanja ništavosti ugovora nepokretnosti bile vraćene u imovinu privrednog društva odnosno došlo bi do primene odredbe člana 149. Zakona o stečaju koji se odnosi na naknadnu i pronađenu imovinu a po zaključenju stečajnog postupka bi ušla u stečajnu masu. Tužioci zasnivaju pravni interes na ostavinskom rešenju o nasleđivanju iza svog pravnog prethodnika i iz tog razloga nemaju pravni interes za utvrđivanje ništavosti ugovora o kupoprodaji. Pri tome polazi od odredbe člana 460. ZOO kojim je propisano da prodaja tuđe stvari obavezuje ugovarače ali kupac koji nije znao ili nije morao znati da je stvar tuđa, može ako se usled toga ne može ostvariti cilj ugovora, raskinut ugovor i tražiti naknadu štete. Stoga zaključuje da predmetni ugovor zaključen između „Habit Pharm“ AD Ivanjica i Univerziteta „Megatrend“ nije ništav, preinačio je prvostepenu presudu u tom delu i odbio tužbeni zahtev tužilaca.

U odnosu na tužbeni zahtev tužilaca prema tuženoj VV vezano za utvrđivanje ništavosti ugovora od 20.02.2002. godine zaključenog između Univerziteta Megatrend Novi Beograd i sada pok. GG, drugostepeni sud nalazi da su tužioci tužbu podneli dana 11.10.2017. godine a pravni prethodnik tužene GG je već bio umro ...2017. godine. Kako je tužba bila podneta protiv umrlog lica, nije bilo procesnih uslova da se tužba uredi, a označavanje umrlog lica kao tuženog predstavlja nedostatak tužbe koji za posledicu ima odbačaj tužbe po članu 80. stav 5. ZPP. Navedeni procesni nedostatak se nije mogao otkloniti niti se takva tužba mogla urediti, odnosno subjektivno preinačiti. Kako je rešeno o nedostatku koji se nije mogao otkloniti to je ukinuo presudu u tom delu i tužbu odbacio kao nedozvoljenu. Shodno donetoj odluci odlučeno je o troškovima postupka.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilna je odluka drugostepenog suda vezano za preinačenje prvostepene presude i odbijanje tužbenog zahteva tužilaca za utvrđivanje ništavosti ugovora zaključenog između „Habit Pharm“ AD Ivanjica i Univerziteta „Megatrend“ Novi Beograd koji je overen dana 13.12.2006. godine pod Ov 2976/06 sa pripadajućim aneksom ugovora od 13.02.2008. godine. Ovo iz razloga što je osnivač Privrednog društva DD sa Privrednim drušvom „Habit Pharm“ zaključio ugovor o dokapitalizaciji nenovčanog uloga (povećanje kapitala) dana 11.12.2006. godine. Dokapitalizacija je izvršena unošenjem spornog stana kao nenovčani kapital. „Habit Pharm“ je ispunio svoju obavezu prema ranijem vlasniku. Shodno tome može se smatrati da je predmetni stan postao vlasništvo „Habit Pharm“ AD Ivanjica. Prema članu 242. stav 2. Zakona o privrednim društvima iz 2004. godine bilo je propisano da kapital akcionarskog društva povećava danom objavljivanja registracije povećanja toga kapitala. Takvu odredbu sadrži i član 300. stav 2. važećeg Zakona o privrednim društvima. Međutim, ne može se smatrati dan registracije kao osnov sticanja svojine dokapitalizovane imovine društva i objavljivanje registracije već osnov sticanja te imovine je zaključeni ugovor. Registracija povećanja osnovnog kapitala tj. objavljivanje registracije služi kao obaveštenje za treća lica a ne predstavlja osnov za sticanje dokapitalizovane imovine. Stoga je pravilan zaključak drugostepenog suda da je „Habit Pharm“ AD Ivanjica unosom kapitala tj. spornog stana kao nenovčani kapital za uvećanje kapitala privrednog društva po ugovoru koji je zaključen sa ranijim vlasnikom DD, pravni osnov za sticanje svojine na toj nepokretnosti u smislu nenovčanog kapitala. Shodno tome, „Habit Pharm“ AD Ivanjica je mogao prodati spornu nepokretnost Univerzitetu „Megatrend“, a o čemu je zaključen ugovor overen kod nadležnog suda koji u suštini predstavlja pravni osnov za sticanje svojine na spornom stanu za Univerzitet „Megatrend“. Stoga su navodi iz revizije tužilaca u tom delu neosnovani.

Međutim, Vrhovni sud nalazi da su osnovani navodi iz revizije tužilaca vezano za ukidajući deo prvostepene presude (stav drugi izreke) i odluku o troškovima postupka, a ovo iz sledećih razloga. Stoji činjenica da su tužioci podneli tužbu dana 11.10.2007. godine a pravni prethodnik tuženih GG je tada već bio umro, tj. umro je ...2017. godine. Međutim, u naknadnom trajanju postupka sud je zatražio od pravnog sledbenika GG da se izjasni o tužbi tužbenom zahtevu i o mogućnosti ulaska u postupak i nastavka istog, što se tužena VV izjasnila i izjavila da prihvata parnicu i dala je punomoćje advokatu za zastupanje. Iz toga proizlazi da je ista stupila u parnicu (koja je i njegov naslednik po ostavinskom rešenju), koja parnica je pokrenuta i protiv njenog pravnog prethodnika. Neprihvatljivi su navodi drugostepenog suda da nije bilo procesnih uslova da se tužba uredi i subjektivno preinači. Pokretanjem postupka je učinjen nedostatak ali je tužena Nada dala saglasnost da uđe u postupak i da isti vodi davanjem punomoćja svom advokatu. Stoga je drugostepeni sud pogrešio kada je ukinuo prvostepenu presudu i odbacio tužbu u tom delu.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog suda u pogledu ukidajućeg dela drugostepene presude, po istima postupiti i nakon otklanjanja nedostataka koji su učinjeni od drugostepenog suda, doneće zakonitu odluku.

Kako odluka o troškovima zavisi od odluke o glavnoj stvari, to je i odluka o troškovima postupka morala biti ukinuta.

Shodno napred iznetom, na osnovu člana 414. stav 1. i člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković