.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 23792/2023
21.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milka Canić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Žikić, advokat iz ..., radi raskida ugovora o kupoprodaji, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 884/23 od 06.04.2023. godine, u sednici održanoj 21.05.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 884/23 od 06.04.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Paraćinu P 232/22 od 06.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se raskine Ugovor o kupoprodaji zaključen između tužioca kao prodavca i tuženog kao kupca overen pred javnim beležnikom Vladicom Milojevićem iz Paraćina pod brojem Opu 33-2018 od 10.01.2018. godine kao neosnovan. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je utvrđeno da Ugovor o kupoprodaji zaključen između tužioca kao prodavca i tuženog kao kupca, overen pred javnim beležnikom Vladicom Milojevićem iz Paraćina pod brojem Opu 33-2018 od 10.01.2018. godine, nije raskinut u članu 5. navedenog ugovora u delu kojim je ugovoreno da kupac gubi pravo povraćaja dela kupoprodajne cene koju je isplatio tako da tuženi nema pravo na povraćaj datog novca u iznosu od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 884/23 od 06.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Paraćinu P 232/22 od 06.10.2022. godine u stavu prvom izreke i u stavu drugom izreke u delu u kome je odlučeno da tuženi nema pravo na povraćaj datog novca u iznosu od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Paraćinu P 232/22 od 06.10.2022. godine u preostalom delu stava drugog i u stavu trećem izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je predložio da sud donese presudu kojom, preostalog dela neće raskinuti Ugovor o kupoprodaji zaključen između tužioca kao prodavca i tuženog kao kupca overen pred javnim beležnikom Vladicom Milojevićem iz Paraćina pod brojem Opu 33-2018 od 10.01.2018. godine u članu 5. u delu gde je ugovoreno da kupac gubi pravo povraćaja dela kupoprodajne cene koju je isplatio, što je tuženi dužan da prizna i trpi. Obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 63.250,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbačena je žalba tuženog izjavljena na stav prvi izreke presude Osnovnog suda u Paraćinu P 232/22 od 06.10.2022. godine kao nedozvoljena. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova povodom izjavljene žalbe isplati 9.200,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilac je dostavio odgovor na reviziju.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 13.09.2019. godine. Vrednost predmeta spora je 10.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti. Ovaj iznos prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na utvrđenje a u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da revizija nije dozvoljena.
Tužilac je izjavio reviziju i u odnosu na stav drugi izreke drugostepene presude kojom je preinačena prvostepena presuda i u tom delu je odbijen tužbeni zahtev tužioca. Iz ovoga proizlazi da tuženi nema pravni interes da podnosi reviziju u odnosu na preinačujući deo drugostepene presude, a u slučaju nedostatka pravnog interesa, revizija se odbacuje na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 4. ZPP-a.
Članom 413. ZPP propisano je da neblagovremenu, nepotpunu i nedozvoljenu reviziju odbaciće Vrhovni sud rešenjem, ako to u granicama svojih ovlašćenja (član 410) nije učinio prvostepeni sud.
Na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
