.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 238/2020
30.01.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca DOO „AA“ iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Mađinac advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Požarevcu, radi zaštite od diskriminacije, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7603/18 od 18.03.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 30.01.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7603/18 od 18.03.2019. godine - odluka sadržanih u prvom i drugom stavu izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Smederevu P 430/17 od 22.09.2017. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac DOO „AA“ iz ... tražio da se obaveže tužena Republika Srbija - Ministarstvo pravde, na naknadu štete u iznosu od 13.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.01.2017. godine do isplate (alineja 1); utvrdi da tužena Republika Srbija preko svog organa - Privrednog suda u Pančevu diskriminatorski postupa prema tužiocu na načine navedene u izreci (alineje 2-5) i da se tužena obaveže da tužiocu naknadi parnične troškove koliko isti budu izneli sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate (alineje 6 i 7).
Rešenjem Višeg suda u Smederevu P 430/17 od 17.06.2018. godine odbijen je predlog tužioca za donošenje dopunske presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7603/18 od 18.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Smederevu P 430/17 od 22.09.2017. godine u delu prvog stava izreke - alineje 2, 3, 4 i 5. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje Višeg suda u Smederevu P 430/17 od 11.06.2018. godine. Stavom trećim izreke, ukinuta je presuda Višeg suda u Smederevu P 430/17 od 22.09.2017. godine u delu prvog stava izreke - alineje 1, 6 i 7, i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom predviđenih razloga.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revizije o postojanju bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjene u drugostepenom postupku. Odlučujući o tužiočevoj žalbi drugostepeni sud nije pogrešno primenio odredbe Zakona o parničnom postupku navedene u reviziji, a u obrazloženju pobijane presude je naveo jasne i prihvatljive razloge o neosnovanosti žalbenih navoda o relativno bitnim povredama odredaba parničnog postupka učinjenih u postupku pred prvostepenim sudom.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je Privrednom sudu u Pančevu podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi naplate svog novčanog potraživanja od izvršnog dužnika Predškolske ustanove „BB“ iz ... . Predloženo izvršenje određeno je rešenjem o izvršenju Iv 362/15 od 29.05.2015. godine koje je, povodom prigovora izvršnog dužnika, rešenjem od 08.06.2015. godine stavljeno van snage u delu kojim je određeno izvršenje i dalji postupak nastavljen pred istim sudom po pravilima parničnog postupka. O tužiočevom zahtevu u tom postupku odlučeno je presudom Privrednog suda u Pančevu P 247/15 od 13.05.2016. godine.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, koje se navodima revizije ne dovodi u sumnju, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da u konkretnom slučaju ne postoji diskriminacija tužioca.
Tužilac smatra da se Privredni sud u Pančevu, postupanjem u izršnom i parničnom postupku, direktno stavio na stranu tužene u tom sporu - Predškolske ustanove „BB iz ... i zaštitio je od zakonskih posledica i rizika presuđenja u korist tužioca, te tako zaštitio državnu svojinu a tužioca diskriminisao zato što je privredno društvo u privatnoj svojini.
Zakonom o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 22/09) propisano je: da izrazi „diskriminacija“ i „diskriminatorsko postupanje“ označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključenje, ograničenje ili davanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe lica, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način koje se zasniva na nekom ličnom svojstvu (nabrojanom u označenom članu) i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (član 2. stav 1); da se izrazima „lice“ i „svako“ označava i pravno lice koje je registrovano, odnosno obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije (član 2. sta 2); da svako ima pravo da mu nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije (član 3. stav 1); da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu bez obzira na lična svojstva i da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabrane diskriminacije (član 4. stav 1. i 2).
Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da je glavno obeležje diskriminacije neopravdano pravljenje razlike između lica koje je zasnovano na nekom njihovom ličnom svojstvu. U ovom slučaju, tužilac nije bilo kojim aktom ili propustom u postupanju Privrednog suda u Pančevu bio diskriminisan na neposredan ili posredan način. Prema članu 142. stav 2. Ustava Republike Srbije, sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora. Zbog toga postupanje sudova prilikom odlučivanja o zahtevima i predlozima stranaka ne može biti diskriminatorsko postupanje.
O troškovima postupka odlučeno je pravilnom primenom članova 153. i 154. ZPP.
Iz navedenih razloga, neosnovano se revizijom ukazuje i na pogrešnu primenu materijalnog prava, zbog čega je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
