U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Hadžića, predsednika veća, Mirjane Andirjašević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Dašić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Biserka Krpić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 32/23 od 01.06.2023. godine, u sednici održanoj 08.08.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 32/23 od 01.06.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici P 3405/2021 od 18.10.2022. godine, obavezan je tuženi da tužilji na ime izgubljene zarade u visini arende na zemljištu upisanom u list nepokretnosti broj ... KO ..., parcela broj .../... ..., njiva 1. klase od 1.220 m2 i ... njiva 2. klase od 15.101 m2, i parcela .../... ..., njiva 2. klase od 8.807 m2, na kojima je suvlasnik 1/3 dela, a koje tuženi koristi, isplati iznos od 707,65 evra sa kamatom u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8% poena u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, računajući kamatu od 29.12.2016. godine do isplate i to za agrarnu sezonu 2010/2011 godinu na iznos od 94,15 evra, za 2011/2012 godinu iznos od 108,83 evra, za 2012/2013 godinu iznos od 90,92 evra, za 2013/2014 godinu na iznos od 89,75 evra, za 2014/2015 godinu na iznos od 86,32 evra i za 2015/2016 godinu na iznos od 72,08 evra i računajući kamatu od dana 29.08.2018. godine do isplate za agrarnu sezonu 2016/2017 godinu na iznos od 82,80 evra i za 2017/2018 godinu na iznos od 82,80 evra (stav drugi izreke). Obavezan je tuženi da tužilji na ime izgubljene zarade u visini zakupnine na kući u ... u ulici ... ..., na kojoj je tužilja suvlasnik u 1/3 dela, a koju tuženi koristi u celosti pa i tužiljin suvlasnički deo isplati 2.770 evra sa kamatom u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8% poena, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate počev od 29.12.2016. godine do isplate sa kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos kao u stavu trećem prvostepene presude (stav treći izreke). Obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 242.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate (stav četvrti izreke). Tužilja je oslobođena obaveze plaćanja sudske takse u ovom parničnom postupku (stav peti izreke).

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 32/23 od 01.06.2023. godine, žalba je delimično usvojena i presuda Osnovnog suda u Subotici P 3405/2021 od 18.10.2022. godine u delu odluke o tužbenom zahtevu i delu odluke o troškovima postupka (stav prvi, drugi, treći i četvrti izreke) preinačena, tako što je zahtev na ime izgubljene zarade u visini arande na zemljištu upisanom u list nepokretnosti broj ... KO ..., parcela broj .../... ... njiva 2. klase od 8.807 m2, na kojoj je tužilja vlasnik u 1/3 dela, zahtev za isplatu preko iznosa 165,60 evra do iznosa od 707,65 evra za iznos od 542,05 evra sa kamatom u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8% poena u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate od 29.12.2016. godine do isplate i to za agrarnu sezonu 2010/2011 za iznos od 94,15 evra, za 2011/2012 godinu iznos od 108,83 evra, za 2012/2013 godinu za iznos od 90,92 evra, za 2013/2014 na iznos od 89,75 evra, za 2014/2015 godinu na iznos od 86,32 evra i za 2015/2016 godinu na iznose 72,08 evra; zahtev za isplatu na ime izgubljene zarade u visini zakupnine na kući u ... u ulici ... ..., na kojoj je tužilja suvlasnik u 1/3 dela a koju tuženi koristi u celosti iznose od 2.770 evra sa kamatom u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8% poena u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate i to za vremenski period 21.12.2010. godine do 31.12.2010. godine na iznos od 10 evra počev od 29.12.2016. godine do isplate, za vremenski period od 01.01.2011. do 30.11.2016. godine na iznos od po 30 evra počev od 29.12.2016. godine do isplate, za vremenski period od 01.12.2016. godine do 31.07.2018. godine na iznose od po 30 evra počev od 29.08.2018. godine do isplate, za vremenski period od 01.08.2018. godine do 31.08.2018. godine, na iznos od 30 evra počev od 15.09.2018. godine do isplate odbijen i određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka dok u ostalom pobijanom nepreinačenom delu presuda potvrđena a žalba u tom delu odbijena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je odgovorio na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužilje neosnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Sud nije cenio revizijske navode koji se odnose na bitnu povredu postupka iz člana 374.stav 2.tačka 12. Zakona o parničnom postupku,jer ona nije dozvoljen revizijski razlog.Revident ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374.stav 2.tačka 7. ZPP, ali ni ona u konkretnom slučaju nije dozvoljen revizijski razlog, jer je drugostepena presuda doneta u sednici veća, bez raspravljanja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je nakon smrti svog oca VV 1993. godine na pareceli broj .../... ... i parceli broj .../... ..., sve KO ... upisana kao nosilac prava privatne svojine u 1/8 dela, njena majka sada pokojna GG u 5/8 dela i sestre DD i ĐĐ u po 1/8 dela. Tužilja navedene parcele nije obrađivala, već parcelu .../... na kojoj je takođe imala suvlasnički udeo, jer je dogovor sa ostalim suvlasnicima bio da svako obrađuje po jutro od neke od nasleđenih parcela koliko odprilike iznosi udeo od 1/8 na svim nasleđenim parcelama. Tokom 2002. godine, tužilja je svoj udeo na parceli broj .../... prodala tuženom, što su uradili i ostali suvlasnici, osim ĐĐ, koja je ostala suvlasnik na predmetnoj parceli sa udelom od 1/8 delova, a tuženi u 7/8 udela, dok je na ostalim nasleđenim parcelama broj .../... KO ... i broj .../... KO ... tužilja ostala i dalje suvlasnik u 1/8 dela.

Tuženi se bavi poljoprivredom, obrađuje poljoprivredno zemljište pa je sa svojom bakom, sada pokojnom GG dana 28.07.2005. godine zaključio ugovor o zakupu njenog suvlasničkog udela od 5/8 dela parcele broj .../... KO ... u površini od 1 ha i 02 ara i 00 m2 (od ukupne površine od 1 ha 63 ara i 21 m2) i suvlasničkog udela od 5/8 dela parcele broj .../... KO ... površine 54 ara i 91 m2 (od ukupne površine 88 ari i 07 m2), koji ugovor je potom produžen novim ugovorom zaključenim 26.03.2009. godine u trajanju od 15 godina, ali samo u pogledu parcele .../... za površinu od 1 ha 02 i 00 m2. Tuženi je pored suvlasničkog udela od 5/8 dela poljoprivrednog zemljišta u svojini svoje babe obrađivao i poljoprivredno zemljište od svoje majke, tada u visini od 1/8 dela parcele broj .../... KO ... u površini od 2.040,125 m2 (od ukupne površine od 1 ha 63 ara i 21 m2) i 1/8 dela parcele .../... KO ... površine 1.100,875 m2 (od ukupne površine 88 ari 07 m2). Tuženi svojoj babi i majci nije plaćao zakup za deo njihovog zemljišta koji on obrađivao niti su one tužbom zahtevale isplatu zakupnine.

Prema ugovoru o zakupu tuženi je bio u zakupu parcele .../... KO ... i na površini od 5/8 dela ili 5.491 m2, suvlasničkom delu svoje babe kao i suvlasničkom delu majke od 1/8 dela ili 1.100,875 m2. Za površinu koju je činio majčin suvlasnički udeo tuženi je dobijao subvenciju države. Preostali deo parcele, koji čini suvlasnički udeo tužilje i tetke tuženog ĐĐ od po 1/8 dela ili po 1.100,875 m2 tuženi u periodu do 2010. godine nije koristio. Nakon smrti babe, kada je njen 5/8 dela parcele broj .../... KO ... prešao na njene zakonske naslednice, kada je svaka od njih postala suvlasnik sa po 1/3 dela na istoj, tuženi ni tada nije koristio niti je bio u posedu 1/3 dela koji pripada tužilji. Tuženi je i dalje obrađivao istu površinu od 1.098 m2 parcele broj .../... deo koji pripada njegovoj majci iako je od 2010. godine 1/3 dela poljoprivrednog zemljišta koje pripada njegovoj majci iznosi više (2.935,87 m2).

Parcela broj .../... KO ... je ukupne površine 16.321 m2. Prema ugovoru o zakupu tuženi sa svojom babom bio u zakupnom odnosu na površini od 5/8 dela (10.200 m2) i majčinih 1/8 dela (2.040,125 m2) ukupno za koju površinu je tuženi dobijao subvenciju od države. Preostali suvlasnički udeli od po 1/8 dela parcele (od po 2.040,125 m2) koji pripadaju tužilji i tetki tuženog ĐĐ, tuženi u preiodu od 2004. do 2010. godine nije koristio. Nakon smrti babe tužioca, kada je njenih 5/8 dela parcele broj .../... prešlo na zakonske naslednice, svaka od njih bila je suvlasnik od po 1/3 dela, a tuženi je nastavio da koristi istu površinu što praktično znači da je sa uvećanjem suvlasničkih srazmera tuženi delimično prešao i na pravo tužilje u površini od 3400 m2. Naime, 1/3 dela parcele broj .../... KO ... iznosi 5.440,33 m2. Kako je tuženi nakon smrti svoje bake nastavio da obrađuje površinu od 12.240 m2 u koju površinu ulazi suvlasnički udeo njegove majke od 1/3 dela (5.440 m2) preostala površina tj razlika od 6.800 m2 pripada drugim dvema suvlasnicama (tužilji ĐĐ svakoj od po 3400 m2, koju tužilja nije mogla da obrađuje, jer ju je po osnovu ugovora o zakupu sa bakom obrađivao tuženi. Tužilja se nije obraćala ni tuženom ni svojim sestrama radi deobe ili radi isplate zakupnine zbog korišćenja njenog suvlasničkog udela i nije pozivala tuženog da prestane sa obavljanjem poljoprivrednih radova na njenom delu parcele iz razloga što se o njenoj majci, babi tuženog brinula njena sestra, majka tuženog i tuženi. Stoga je smatrao da njen doprinos u izdržavanju majke ogleda u njenoj odluci da predmetne nepokretnosti ne koristi dok je majka živa. Majka tužilje je preminula 21.12.2010. godine. Tuženi nije tužilji plaćao zakup dela površine koji pripada njoj počev od poljoprivredne sezone 2010/2011 godinu. U agroekonomskoj 2016/2017 godinu za površinu od 3400 m2 ili 0,59 KJ se plaćala arenda u visini od 1000 kilograma pšenice po katastarskom jutru, dok je prosečna cena po kilogramu pšenice bila 16,77 dinara, tako da je arenda za 2016/2017 godinu za navedenu površinu iznosila ukupno 9.894,30 dinara ili 82,80 evra (prema srednjem kursu evra od 119,4898 dinara) sa valutom plaćanja na dan 15.08.2017. godine. U agroekonomskoj 2017/2018 godinu za površinu od 3400 m2 ili 0,59 katastarskih jutara se plaćala arenda u visini od 1000 kilograma pšenice po katastarskom jutru dok je prosečna cena po kilogramu pšenice bila 16,77 dinara, tako da je arenda za agroekonomsku 2017/2018 godinu za navedenu površinu iznosila ukupno 9.894,30 dinara ili 82,80 evra (prema sednjem kursu evra od 119,4898 dinara) sa valutom plaćanja na dan 15.08.2018. godine. Predmetnu porodičnu kuću nakon smrti oca tužilje 1993. godine nasledila je majka tužilje u 5/8 dela, tužilja i njene dve sestre u po 1/8 dela. Majka tužilje je u nasleđenoj porodičnoj kući živela sama do 2004. godine kada je preselila domaćinstvo svoje ćerke DD, majke ovde tuženog. Majka tužilje je ostala da živi u domaćinstvu majke tuženog do svoje smrti 21.12.2010. godine. Nakon što je ona prešla da živi kod ćerke tuženi se u novembru 2004. godine preselio u porodičnu kuću svoje babe zajedno sa svojom vanbračnom suprugom. Tuženi se u kući tužilje uselio uz znanje i odobrenje sada pokojne babe. Dok je pokojna GG bila živa ni jedna od tri ćerke se nije protivila što tuženi stanuje u njihovoj porodičnoj kući i nije isticala zahtev za plaćanje zakupa. Tužilja navedeno nije činila iz razloga što nije želela da se meša u odluku majke i zbog činjenice da se njena majka nalazila kod sestre, majke tuženog. Predmetna kuća je u spornom periodu bila suvlasništvo tužilje i njene dve sestre u po 1/3 dela, a istu i dalje koristi tuženi. Tužilja nikada nije tražila da uđe u posed svog suvlasničkog dela kuće niti je od tuženog tražila kuljučeve od kuće odnosno njegovo iseljenje. Tuženi ne plaća zakupninu. Na ime zakupnine za spornu kuću moguće je ostvariti iznos od 90 evra na mesečnom nivou odnosno za suvlasnički udeo od 1/8 dela 11,25 evra, a za suvlasnički deo od 1/3 dela 30 evra.

Iz ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je obavezao tuženog da tužilji plati naknadu za korišćenje njenog suvlasničkog dela, jer je koristio tuđu stvar bez pravnog osnova za period od 21.12. 2010. godine zaključno sa avgustom 2018. godine, na osnovu odredbe člana 219, 214 i 210. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je delimično preinačio prvostepenu presudu i delimično odbio tužbeni zahtev u celosti u odnosu na parcelu .../... ko ..., jer je utvrđeno da je tuženi nije koristio nakon babine smrti, niti je bio u posedu tužiljinog dela parcele. Za preostalo poljoprivredno zemljište i kuću drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za isplatu izgubljene zarade za period pre podnošenja tužbe, jer je zaključio da je do dana podnošenja tužbe tuženi bio u prekarijelnoj državini.

Po stanovištu Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

U postupku je nesumnjivo utvrđeno da tuženi nije u posedu dela parcele .../... koji bi odgovarao suvlasničkom udelu tužilje od trenutka smrti njegove babe, pa je neosnovan revizijski navod da je u tom delu trebalo potvrditi prvostepenu presudu. I po stanovištu Vrhovnog suda za preostale nepokretnosti, tužilja, nasuprot navodima revizije ima pravo na naknadu stečenog bez pravnog osnova do trenutka podnošenja tužbe za naknadu stečenog bez pravnog osnova. U toku postupka nesumnjivo je utvrđeno da je tuženi koristio kuću i zemlju uz saglasnost svih suvlasnika, majke i tetaka jer se njegova majka starala o njihovoj majci, bez plaćanja zakupnine. Takva državina, i po stanovištu Vrhovnog suda ima obeležja prekarijuma. Prekarijum kao institut bio je regulisan odredbama paragrafa 974 Austrijskog građanskog zakonika koja pravila se primenjuju shodno odredbi člana 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6 aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije. Za prekarijum je bitno da se radi o upotrebi koja je besplatna i koju davalac može uvek opozvati . Kako je u postupku utvrđeno da su mu kuća i zemljište dati na besplatnu upotrebu, to je on imao pravo, kao savesni držalac sa pravnim osnovom da koristi do opoziva. Momentom podnošenja ove tužbe tužilja je manifestovala volju da opozove saglasnost da tuženi koristi predmetnu imovinu bez naknade, pa za period pre podnošenja tužbe nema pravo na potraživanje prema tuženom po osnovu sticanja bez osnova jer nije neovlašćeno koristio njenu imovinu u svoju korist. Tužilji ne pripada potraživanje za period pre podnošenja tužbe jer nije dokazala da je manifestovala volju da opozove saglasnost tužiocu da koristi njenu imovinu bez naknade. Ni u reviziji revident ne tvrdi da je ona podnosila tužbu iz koje bi se manifestovala njena volja da opozove saglasnost tužiocu da koristi njenu imovinu bez naknade.

Iz svega iznetog Vrhovni sud je odlučio kao u izreci na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Zoran Hadžić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković