Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1175/2023 do 04.05.2023. godine odbijena je žalba tuženih i potvrđena je prvostepena presuda. Odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su izjavili blagovremenu reviziju, pozivom na odredbu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava.

Pobijanom drugostepenom presudom, pravnosnažno je utvrđeno da je ništav ugovor o kupoprodaji koji je solemnizovan kod Javnog beležnika Milke Sredojević pod OPU: broj 1612-2021 dana 27.05.2021. godine, i utvrđeno da je tužilja isključivi vlasnik nepokretnosti navedenih u izreci prvostepene presude. Nižestepeni sudovi su odluku o tužbenom zahtevu zasnovali na odredbama člana 28. stav 4. i člana 72. stav 2. i 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, na osnovu utvrđenja da je tužilja imala savesnu i nesmetanu državinu na predmetnim parcelama počev od 1977. godine (preko 40 godina). Sa druge strane, tokom postupka tuženi u smislu člana 231. ZPP nisu sudu pružili dokaze kojima bi osporili savesnost tužilje kao držaoca. Nadalje, primenom odredbe člana 103. ZOO, odlučili su o ništavosti ugovora o prometu iste nepokretnosti između tuženih, nalazeći da tuženi BB nije mogao da raspolaže predmetnom parcelom koja je svojina tužilje.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije. Revizijskim navodima ukazuje se na pogrešnu primenu materijalnog prava kojim je regulisano sticanje prava svojine održajem, ali navedeno nije samo po sebi dovoljan osnov za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, imajući u vidu sadržinu odredbe člana 404. ZPPa. Nasuprot navodima revizije, u konkretnom slučaju je utvrđeno da je tužilja imala savesnu i mirnu državinu na nepokretnosti preko 40 godina, te da je opravdano verovala da je vlasnik, zbog čega su bez uticaja revizijski navodi kojima se osporavaju činjenice vezane za savesnost i zakonitost državine, jer činjenično stanje ne može biti predmet ocene po posebnoj reviziji. U reviziji se ne ukazuje na različitu sudsku praksu u predmetima sa istovrsnom činjeničnopravnom sadržinom, pa Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Iz tog razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tuženih nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP-a propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 33. istog zakona propisano je da ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je dana 28.07.2021. godine. Imajući u vidu da označena vrednost predmeta spora iznosi 230.000,00 dinara, što predstavlja protivvrednost od 1.956,39 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, zaključuje se da revizija tuženih nije dozvoljena u smislu odredbe člana 403. stav 3. ZPPa.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković