.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2397/2019
30.09.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca GTP „STAN INVEST“ d.o.o. Niš, čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženih AA, BB i VV, sve iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Ljiljana Mišević, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 6286/18 od 17.01.2019. godine, u sednici održanoj 30.09.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 6286/18 od 17.01.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Nišu P 4323/17 od 11.07.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi prema tuženima da su po osnovu ugovora o zajedničkoj izgradnji Ov I B 7405/05 od 02.08.2005. godine tuženima pripale nepokretnosti, koje su dobile u svojinu i državinu i to: tuženoj AA stan broj ... u potkrovlju zgrade, u površini od 72,52 m2, tuženoj BB stan broj ... u potkrovlju zgrade, u površini od 42,15 m2 i tuženoj VV stan broj ... na prvom spratu zgrade u površini od 41,93 m2, što bi tužene bile dužne priznati. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženima na ime troškova postupka plati 2.660.250,00 dinara, sa zateznom kamatom počev od dana izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 6286/18 od 17.01.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18) i utvrdio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženima zaključio ugovor o zajedničkoj izgradnji, na kome su potpisi overeni pred Opštinskim sudom u Nišu 02.08.2005. godine. U ugovoru je konstatovano da su tužene vlasnice stambene zgrade u ..., u Ulici ..., na kp.br. ... KO ..., spratnosti Po+P, u površini od 3,34 ara i da su obe ugovorne strane saglasne da zajednički izgrade deo poslovno-stambene zgrade, koja će činiti jedinstvenu celinu sa zgradom u Ulici ..., na kp.br. ... i kp.br. ... KO ..., na kojima je objekat već u izgradnji. Ugovoreno je da će tužene u izgradnju poslovno- stambene zgrade uložiti svoju zgradu postojeću na kp.br. ... i parcelu, da će tužilac uložiti materijal i rad, da će tuženima, po izgradnji poslovno-stambene zgrade, predati u svojinu stambene jedinice u površini određenoj u ugovoru i da će ugovorne strane, naknadno, Aneksom ugovora o zajedničkoj gradnji bliže odrediti udele svih ugovarnih strana, kao etažnih vlasnika. Nakon izgradnje poslovno-stambene zgrade tužilac je predao tuženima stanove broj ..., ... i ..., ali stranke nisu zaključile Aneks ugovora, zbog čega je tužilac podneo tužbu za utvrđenje prava svojine 25.06.2009. godine, tražeći da se utvrdi da je on vlasnik stanova broj 1, 2, 3, 5, 6 i 8, a tužene stanova broj ... O delu tužbenog zahteva radi utvrđenja prava svojine tužioca na stanovima broj 1, 2, 3, 5, 6 i 8, pravnosnažno je odlučeno presudom Višeg suda u Nišu P 45/14 od 19.05.2015. godine, tako što je ovaj zahtev tužioca odbijen, jer je tužilac pre podnete tužbe ove stambene jedinice otuđio trećim licima.
Rešenjem Osnovnog suda u Nišu Dn br. 12756/2010 od 28.12.2010. godine, izvršena je uknjižba stambeno-poslovnih zgrada i to zgrade broj ... u Ulici ... i zgrade broj ... u Ulici ... na kp.br. ... u korist stranaka i GG i DD. Rešenjem Osnovnog suda u Nišu Dn br. 108/2011 od 25.02.2011. godine, dozvoljena je etažna deoba stambeno-poslovne zgrade broj ... u Ulici ... i broj ... u Ulici ... na kp.br. ... i uknjiženo je pravo svojine na posebnim delovima stambeno-poslovne zgrade broj ... u Ulici ... u korist tuženih na predmetnim stanovima i trećih lica.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno su odlučili nižestepeni sudovi kada su odbili, kao neosnovan zahtev tužioca.
Članom 13. stavom 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da više lica ima pravo susvojine na nepodeljenoj stvari kada je deo svakog od njih određen srazmerno celini (idealni deo). Članom 19. stavom 1. istog zakona propisano je da pravo svojine na posebnom delu zgrade može postojati na stanu, poslovnoj prostoriji ili garaži, odnosno garažnom mestu. Na zajedničkim delovima zgrade i uređajima u zgradi vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine. Članom 20. stavom 1. istog zakona propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. Članom 33. istog zakona propisano je da se na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnosti stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom. Članom 45. istog zakona propisano je da pravo svojine koje određeno lice ima na stvar prestaje kad drugo lice stekne pravo svojine na tu stvar.
Tužilac tužbom traži da se utvrdi da tužene po osnovu ugovora o zajedničkoj gradnji od 02.08.2005. godine, imaju pravo svojine na stanovima broj ..., ... i ..., koje im je nakon izgradnje stambeno-poslovne zgrade predao u državinu i ponudio zaključenje Aneksa ugovora, koje one nisu htele da zaključe.
Kada se ima u vidu sadržina tužbenog zahteva, a kod utvrđenog da su stranke 02.08.2005. godine zaključile ugovor o zajedničkoj gradnji stambeno-poslovne zgrade, prema kom ugovoru se tužilac obavezao da će tuženima po izgradnji poslovno- stambene zgrade predati u svojinu stambene jedinice u površini određenoj u ugovoru i da će ugovorne strane, naknadno, Aneksom ugovora o zajedničkoj gradnji bliže odrediti udele svih ugovornih strana, kao etažnih vlasnika, da je tužilac nakon izgradnje poslovno-stambene zgrade predao tuženima stanove broj ..., ... i ..., iako stranke nisu zaključile Aneks ugovora, a tužilac pravo svojine na posebnim delovima predmetne stambeno-poslovne zgrade, stanovima broj 1, 2, 3, 5, 6 i 8 preneo trećim licima, i da je rešenjem Osnovnog suda u Nišu Dn br. 108/2011 od 25.02.2011. godine, dozvoljena etažna deoba stambeno-poslovne zgrade broj ... u Ulici ... i uknjiženo pravo svojine na posebnim delovima stambeno-poslovne zgrade broj ... u Ulici ... u korist tuženih na predmetnim stanovima i trećih lica na ostalim stanovima, to je zahtev tužioca neosnovan, jer tužilac nije aktivno legitimisan da traži da se utvrdi da su tužene vlasnice predmetnih stanova. Naime, stvarna legitimacija je odnos parničnih stranaka prema subjektivnom pravu, za čiju zaštitu je parnica pokrenuta. Stranke imaju stranačku legitimaciju – tužilac aktivnu, tuženi pasivnu – ako su zaista učesnici materijalnopravnog odnosa koji je stavljen u osnovu tužbenog zahteva. Stvarna legitimacija stranaka proističe iz njihove uloge u spornom materijalnopravnom odnosu. Pitanje da li je stranka legitimisana ima materijalnopravni značaj, sa kojih razloga će sud odbiti tužbeni zahtev ako utvrdi da tužilac ili tuženi nije subjekt u materijalnopravnom odnosu iz koga tužilac izvodi svoje pravo. S obzirom na to da je tužilac predao tuženima predmetne stanove i da su tužene uknjižene kao vlasnice predmetnih stanova, sledi da tužilac nije aktivno legitimisan, niti ima pravni interes da traži da se utvrdi da su tužene vlasnice predmetnih stanova, sa kojih razloga je njegov zahtev neosnovan.
Imajući u vidu izloženo, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu osnovani navodi revizije. Revizijom se osporava i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, koji navodi su ocenjeni kao neosnovani, s obzirom da je članom 407. stav 2. ZPP propisano da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ZPP.
Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
