U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Jolović, advokat u ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde RS, čiji je zakonski zastupnik Državni pravobranilac, sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž 3608/15 od 02.09.2015. godine, u sednici veća 19.10.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž 3608/15 od 02.09.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu broj P 3329/14 od 18.03.2015. godine je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode isplati iznos od 220.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja 18.03.2015. godine pa do konačne isplate u roku od 15 dana. Odbijen je tužbeni zahtev za iznos od 180.000,00 dinara, a tužena je obavezana da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 110.700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.03.2015. godine, pa do isplate, u roku od 15 dana.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom broj Gž 3608/15 od 02.09.2015. godine preinačio naznačenu presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu u prvom i trećem stavu izreke, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena obaveže da mu isplati na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode iznos od 220.000,00 dinara i troškove spora u iznosu od 110.700,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 18.03.2015. godine pa do konačne isplate. Obavezao je tužioca da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 18.000,00 dinara u roku od 15 dana.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 i 55/2014), pa je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena, ali da nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP, kako se to u reviziji navodi.

Prema utvrđenim činjenicama protiv tužiocu je rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu broj Ki 1659/03 od 11.08.2003. godine, za koga je iz izveštaja policije utvrđeno da se nalazi u bekstvu, određen pritvor u trajanju od mesec dana i naređeno je izdavanje poternice. Rešenjem Višeg suda u Beogradu K PO3 broj 11/10 i Kv 2282/10 od 20.04.2010. godine protiv tužioca je obustavljen krivični postupak za krivično delo prevare u saizvršilaštvu usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Tužilac je u pritvoru proveo 22 dana. Iz spisa Višeg suda u Beogradu broj Kpo -11/10 je utvrđeno da je zahtev za sprovođenje istrage Kt br.1402/03 podnet 07.08.2003. godine zbog više krivičnih dela prevare, da je tužilac saslušan 31.10.2003. godine i istog dana sproveden u Okružni zatvor u Beogradu i da je naredbom istražnog sudije od 21.11.2003. godine naloženo Okružnom zatvoru da tužioca pusti na slobodu.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica, prvostepeni sud je primenom člana 560. stav 1. tačka 1. Zakona o krivičnom postupku zaključio da je tužena odgovorna za štetu koju je tužilac neosnovanim lišenjem slobode pretrpeo, pa je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca i dosudio mu iznos od 220.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode.

Odlučujući o žalbi tužene Apelacioni sud u Beogradu je zauzeo drugačije pravno stanovište.

Članom 560. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'' br. 70/2001, 68/2002, ''Službeni glasnik RS'' br. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 46/2006, 49/2007, 122/2008, 20/2009, 72/2009 i 76/2010) je propisano da pravo na naknadu štete pripada licu koje je bilo u pritvoru, a nije došlo do pokretanja krivičnog postupka ili je postupak obustavljen pravnosnažnim rešenjem ili je pravnosnažnom presudom oslobođeno od optužbe ili je optužba odbijena. Međutim, naknada štete ne pripada licu koje je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode (stav 3.).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo na utvrđeno činjenično stanje. Drugostepeni sud je cenio činjenicu da tužilac nije bio dostupan pravosudnim organima, da je bio u bekstvu, što proizilazi iz rešenja o određivanju pritvora, pa je prema njemu određen pritvor iz razloga koji su predviđeni članom 142. stav 2. tač. 1. i 2. ZKP, koji je bio na snazi u vreme određivanja pritvora (ovim članom je propisano da će se pritvor odrediti ako se okrivljeni krije, ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva). Činjenica je da je tužilac pritvoren tek nakon dva meseca od izdavanja poternice. Poternica je izdata 11.08.2003. godine, a tužilac je pritvoren 31.10.2003. godine.

Revizijom se neosnovano pobija pravilnost primene materijalnog prava. Bez značaja je činjenica što se tužilac sam prijavio i došao pred sud (nije priveden), jer je pritvor bio određen zato što je bio nedostupan istražnim organima. Iz činjenice što je protiv tužioca obustavljen krivični postupak zbog zastarelosti se ne može izvesti zaključak da je on neosnovano bio lišen slobode kako to revident pogrešno zaključuje. Bitne su okolnosti koje su prethodile određivanju pritvoru. ZKP isključuje pravo na naknadu štete u slučaju kada lice nedozvoljenim postupcima prouzrokuje lišenje slobode, kao što je to u konkretnom slučaju učinio tužilac (dva meseca nije bio dostupan pravosudnim organima).

Ovo su razlozi zbog kojih je Vrhovni kasacioni sud ocenio da revizija tužioca nije osnovana, pa je odlučio kao u izreci na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić