Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4558/2019 od 17.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 7551/2018 od 11.06.2019. godine u prvom i trećem stavu izreke. Stavom drugim izreke, ista presuda preinačena je u drugom i četvrtom stavu izreke tako što su obavezani tuženi da solidarno isplate tužiocu iznos od 782.502,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.04.2017. godine do isplate, dok je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obavežu na solidarnu isplatu iznosa od još 1.127.813,00 dinara sa zateznom kamatom od 07.02.2017. godine do isplate, odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da na ime naknade troškova parničnog postupka solidarno isplate tužiocu iznos od 529.729,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 404. stav 1. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o dozvoljenosti tužiočeve revizije u odnosu na deo drugostepene presude kojim je odbijena njegova žalba i potvrđena presuda prvostepenog suda, Vrhovni kasacioni sud je našao da je izjavljena revizija u tom delu nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Prema članu 404. stav 1. tog zakona, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

U konkretnom slučaju, vrednost predmeta spora pobijanog dela drugostepene presude kojim je odbijena žalba tužioca ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan 09.05.2017. godine, kada je izvršeno preinačenje tužbe. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne postoje razlozi predviđeni članom 404. stav 1. ZPP da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca protiv pravnosnažne odluke o zahtevu za utvrđenje da su raskinuti ugovori od 09.06.2000. godine, 10.10.2002. godine i 04.04.2004. godine, zaključeni na određeno vreme koje je isteklo pre izjave tužioca da te ugovore raskida, odnosno zahtevu za utvrđenje da je raskinut ugovor od 03.05.2004. godine čije izvršenje je tužilac tražio u ovom sporu.

Iz tih razloga, na osnovu članova 404, 410. stav 2. tačka 5. i 413. ZPP, odlučeno je kao u prvom i drugom stavu izreke.

Odlučujući o reviziji izjavljenoj protiv drugostepene presude u delu kojim je preinačena presuda prvostepenog suda i odbijen deo tužbenog zahteva, Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiočeva revizija u tom delu dozvoljena (član 403. stav 2. tačka 2. ZPP), ali da nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između tužioca i sada pokojnog GG - supruga i oca tuženih, postojala je poslovna saradnja u periodu od 1998. godine do 2004. godine povodom proizvodnje i isporuke sirovog duvana. Njihov odnos bio je uređen sa više jednogodišnjih ugovora o proizvodnji i isporuci duvana i više dugogodišnjih ugovora o kreditiranju, na osnovu kojih je tužilac isporučio pravnom prethodniku tuženih mehanizaciju potrebnu za obavljanje delatnosti proizvodnje duvana, a on se obavezao da istu isplati u naturalnom obliku - isporukom određene količine duvana. Tužilac i sada pokojni GG zaključili su 03.05.2004. godine i ugovor o regulisanju međusobnih obaveza i potraživanja po svim ugovorima o proizvodnji i isporuci duvana zaključenim do 31.12.2003. godine, uključujući i reprogramirane obaveze po tim ugovorima koje dospevaju u toku 2004. godine. Tim ugovorom utvrđena je visina neizmirenih obaveza pravnog prethodnika tuženih u iznosu od 956.114,11 dinara i on se obavezao da dug isplati prema sopstvenim finansijskim mogućnostima, najkasnije do 31.12.2006. godine. Pravni prethodnik tuženih je podneo tužbu kojom je od tužioca tražio naknadu štete zbog izostalog prinosa duvana u 2004. godini. Tužilac je 23.04.2005. godine pismeno obavestio sada pokojnog GG da raskida sve do tada zaključene ugovore i okončava poslovnu saradnju sa njim, jer istu ne mogu ubuduće ostvarivati zbog podnete tužbe za naknadu štete. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Nišu P. 7449/08 od 09.03.2009. godine tužilac je obavezan da pravnom prethodniku tuženih nadoknadi traženu štetu. Tužilac je iznos naknade dosuđen tom presudom isplatio. Deo mehanizacije za proizvodnju duvana sada pokojni GG i tuženi su prodali, a deo koji se nalazi u njihovom posedu nije upotrebljiv zbog korozije i zastareslosti. Ukupno dugovanje tuženih iznosi 1.910.315,00 dinara i čine ga neizmirene obaveze nastale do 2004. godine u iznosu od 782.500,00 dinara i obaveze koje dospevaju od 2005. godine do 2009. godine u iznosu od 1.127.813,00 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po nalaženju revizijskog suda, pravilno je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odbio zahtev tužioca za isplatu dela traženog novčanog potraživanja.

Poslovna saradnja tužioca i pravnog prethodnika tuženih raskinuta je tužiočevom jednostranom izjavom od 23.04.2005. godine. Razlog raskida bila je tužba kojom je pravni prethodnik tuženih od tužioca tražio naknadu štete u visini izostalog prinosa duvana, nastale neurednim izvršavanjem ugovorne obaveze tužioca. Razlog zbog kojeg je tužilac odlučio da raskine ugovore i dalju poslovnu saradnju sa pravnim prehodnikom tuženih ne može se smatrati opravdanim razlogom jer je sudska zaštita subjektivnog prava dozvoljena.

Dejstvo raskida propisano je odredbom člana 132. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, tako što je predviđeno da su raskidom ugovora obe strane oslobođene svih obaveza, izuzev obaveze naknade štete. Raskidom ugovora iz razloga koji se ne može smatrati opravdanim, pravni prethodnik tuženih je onemogućen da realizuje proizvodnju duvana i njegovom isporukom ispuni obaveze koje dospevaju nakon 2005. godine, jer između stranaka više nisu zaključivani ugovori. Pošto se tužbeni zahtev u delu kojim je preinačena prvostepena presuda odnosi na ispunjenje ugovornih obaveza koje dospevaju nakon 2005. godine (kada je ugovor raskinut), sledi da je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo jer su tuženi raskidom ugovora oslobođeni te obaveze.

Iz tih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić