.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 240/2020
30.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić , članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Beograd, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 645/19 od 21.08.2019. godine, u sednici održanoj 30.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 645/19 od 21.08.2019. godine , kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 645/19 od 21.08.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 15428/17 od 25.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužiocu na ime neosnovanog obogaćenja zbog neisplaćivanja penzija za period od 01.09.2014. godine do 30.04.2018. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos počev od 25-og dana u narednom mesecu za prethodni mesec do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime neisplaćenih penzija za period od 01.09.2014. godine do 30.04.2018. godine, isplati preko dosuđenog, a do traženog, pojedinačno opredeljene mesečne iznose u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos počev dospelosti, do konačne isplate, kao neosnovan. Četvrtim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime neisplaćenih penzija isplati za period od 01.09.2014. godine do 30.04.2018. godine, zakonsku zateznu kamatu bluže opredeljenu u tom stavu izreke na svaki pojedinačni mesečni iznos, kao neosnovan. Petim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime neisplaćenih penzija isplati za period od 01.03.1999. godine do 30.8.2014. godine, pojedinačno opredeljene mesečne iznose u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos počev dospelosti, do konačne isplate, kao neosnovan. Šestim stavom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužiocu na ime neosnovanog obogaćenja zbog neisplaćivanja naknade za telesno oštećenje za period od 01.09.2014. godine do 30.04.2018. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos počev od 25-og dana u narednom mesecu za prethodni mesec do isplate. Sedmim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime neisplaćivanja naknade za telesno oštećenje za period od 01.03.1999. godine do 30.8.2014. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose u tom stavu izreke zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos od dospelosti do isplate, kao neosnovan. Osmim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 645/19 od 21.08.2019. godine, prvim stavom izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena prvostepena presuda. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse u smislu odrdbe člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14 i 87/18).
Primenom člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pobijanim delom pravnosnažne presude odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu isplati novčane iznose na ime neisplaćene penzije i naknade za telesno oštećenje u periodu od marta 1999. godine do avgusta 2014. godine, zbog zastarelosti potraživanja, a delimično je odbijen tužbeni zahtev za isplatu penzija u periodu od septembra 2014. godine do aprila 2018. godine zbog izvršenih isplata osnovne penzije po propisima Međunarodne administracije na području Kosova i Metohije, kao i deo zahteva za zakonsku zateznu kamatu u odnosu na prvi deo isplate za period od septembra 2014. godine do aprila 2018. godine.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom 404. stav 1. ZPP da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, sa ciljem da se na taj način ujednači sudska praksa.
Presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev 974/2012 od 07.03.2013. godine, na koju se tužilac poziva u reviziji (kao primer različite sudske prakse) doneta je u sporu u kojem nije bio istaknut prigovor zastarelosti, te se ova presuda ne zasniva na istom činjeničnom i pravnom stanju na kojem je zasnovana pobijana drugostepena presuda.
Presuda Evropskog suda za ljudska prava Grudić protiv Srbije od 17. aprila 2012. godine (predstavka broj 31925/08) ne suspenduje primenu pravila o zastarelosti tužiočevog potraživanja. U presudi Evropskog suda za ljudska prava Skenderi i drugi protiv Srbije od 27. jula 2017. godine (po predstavkama br. 15090/08, 27952/10, 35372/10, 35374/10 i 47575/12), Evropski sud za ljudska prava primećuje da je trogodišnji rok u pitanju (pitanje koje se nije postavilo u slučaju Grudić) bio predviđen članom 376. Zakona o obligacionim odnosima i stoga zakonit, jer je služio legitimnom cilju, odnosno obezbeđivanju pravne sigurnosti i pravosnažnosti (isto u predmetu Čekić i dr. protiv Hrvatske-predstavka broj 15085/02, u odnosu na trećeg i četvrtog aplikanta).
Prema zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 25.06.2017. godine, u sporovima radi naknade materijalne štete zbog neisplate penzije licima sa teritorije Kosova i Metohije uzima se u obzir (umanjuje) novčani iznos koji je tužilac primio od strane Međunarodne administracije (UNMIK). Ovaj zaključak Vrhovni kasacioni sud je doneo u vršenju nadležnosti predviđene članom 31. Zakona o uređenju sudova, radi obezbeđivanja jedinstvene sudske primene prava i jednakosti stranaka u sudskim postupcima. Pobijana drugostepena presuda u delu kojim je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete nastale neplaćanjem penzije u periodu od od marta 1999. godine do avgusta 2014. godine, u skladu je sa označenim zaključkom i opšte prihvaćenim pravilom odštetnog prava da naknada štete ne može biti veća od nastale štete. Isplate izvršene po propisima koje je donela Međunarodna administracija Kosova i Metohije (bez obzira da li se radi o osnovnoj penziji ili nekoj drugoj vrsti naknade), predstavljaju obeštećenje za štetu nastalu neisplaćivanjem penzije koja je tužiocu priznata rešenjem tuženog.
Osim toga, o pravu tužioca za naknadu štete za telesno oštećenje, visini tražene naknade, pripadajućoj kamati, kao i o istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Kako na osnovu iznetog, proizilazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, kada vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate radi sticanja bez osnova podneta je 18.10.2017. godine. Revizijom tužioca, pobija se deo pravnosnažne presude kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca za iznos od 2.940.090,25 dinara, a koji iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
