Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Avramov, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Zrenjaninu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda Zrenjaninu Gžrr 62/19 od 09.01.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 01.10.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gžrr 62/19 od 09.01.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gžrr 62/19 od 09.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu Prr 110/19 od 15.10.2019. godine, stavom prvim izreke tužbeni zahtev je delimično usvojen. Stavom drugim obavezan je tuženi da tužiocu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda Vršac I (Iv) 96/18 isplati na ime novčanog obeštećenja iznos od 450 evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, a koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan deo tužbenog zahteva kojim tužilac traži da se obaveže tužena da mu isplati iznos od 30.000,00 dinara na ime materijalnih troškova. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do konačne isplate.

Presudom Višeg suda Zrenjaninu Gžrr 62/19 od 09.01.2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu Prr 110/19 od 15.10.2019. godine u ožalbenom delu je potvrđena. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj odluči u skladu sa odredbom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13- US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2 istog člana ispunjenost uslova za izuzetno dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Iz navedenog proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi, pod kojima Vrhovni kasacioni sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.

Pobijanom pravnosnažnom presudom potvrđena je prvostepena odluka o troškovima postupka (troškovi angažovanja advokata za sastav prigovora za ubrzanje postupka u postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Zrenjaninu). Međutim, kako revizija protiv odluke o troškovima postupka kao sporednom traženju nikad nije dozvoljena, to posebna revizija protiv odluke o troškovima postupka kao sporednom traženju nije izuzetno dozvoljena. Takođe, odlučivanje drugostepenog suda o troškovima postupka u situaciji kada je izjavljena žalba, je odlučivanje prema okolnostima svakog konkretnog slučaja i zavisi od uspeha strana u sporu. S toga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne postoji potreba da se odlučuje o posebnoj reviziji tužioca radi ujednačavanja sudske prakse.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. i odlučio kao u stavu prvom izreke presdude.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da se revizija može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, ali i primenom stava 2. istog člana revizija protiv rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, što znači da je uslovljena graničnom vrednošću za izjavljivanje revizije, propisano članom 403. stav 3. ZPP.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano da se, ako je između ostalog, za utvrđivanje prava za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema članu 2. istog člana ne uzimaju u obzir, između ostalog, troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.

U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima na ime angažovanja za advokata za sastav prigovora za ubrzanje postupka koji se vodio pred Privrednim sudom u Zrenjaninu, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev već sporedno potraživanje, zbog čega revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić