.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2409/2019
18.09.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, dr Dragiše B. Slijepčevića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Nikola Živulović, advokat iz ..., protiv tužene „BB“ AD ..., radi utvrđenja i neosnovanog obogaćenja, odlučujući reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 18695/18 od 14.11.2018. godine, ispravljene rešenjem tog suda Gž 18695/18 od 20.12.2018. godine, u sednici veća održanoj 18.09.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 18695/18 od 14.11.2018. godine, ispravljene rešenjem tog suda Gž 18695/18 od 20.12.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 18695/18 od 14.11.2018. godine, ispravljene rešenjem tog suda Gž 18695/18 od 20.12.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 18695/18 od 14.11.2018. godine, sa rešenjem o ispravci Gž 18695/18 od 20.12.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 1000/18 od 14.06.2018. godine kojom je utvrđeno da je deo člana 1. ugovora o kreditu ... ...-... od 18.06.2008. godine koji je zaključen između tužioca i tužene, a kojom je određeno da je korisnik kredita saglasan da banka prilikom isplate kredita zadrži 2% od iznosa odobrenog kredita na ime troškova obrade kredita ništav i ne proizvodi pravno dejstvo što je tužena dužna priznati i trpeti. Stavom drugim obavezana je tužena da tužiocu na ime neosnovanog obogaćenja plati iznos od 31.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.06.2008. godine pa do isplate. Stavom trećim obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati iznos od 25.700,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude. Stavom četvrtim odbijen je kao neosnovan tužiočev zahtev da se na dosuđeni iznos naknade troškova parničnog postupka tužiocu dosudi i zatezna kamata za period od 14.06.2018. godine kao dana presuđenja pa do dana izvršnosti.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Reviziju je izjavila sa pozivom na član 404. stav 1. ZPP zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnost građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa niti za ujednačavanjem sudske prakse, odnosno novim tumačenjem prava imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite kao i način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Tužena se u reviziji poziva na sudske odluke, međutim radi se uglavnom o odlukama nižestepenih sudova koje ne mogu da budu izraz ustaljene sudske prakse zbog čega nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse. Obrazloženja pobijanih presuda za odluku o usvajanju zahteva tužioca u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava iz članova 12, 15, 46, 47, 105, 109. i 1065. Zakona o obligacionim odnosima. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova odgovaraju i usklađeni su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni ovih zakonskih odredbi tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava odnosno u skladu su sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda zauzetim na sednici Građanskog odeljenja 02.04.2019. godine zbog čega ne postoji potreba za odlučivanjem o reviziji tužene u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i našao da revizija tužene nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je sudu 12.02.2018. godine. Vrednost predmeta spora je 31.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora od 31.000,00 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
