Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Marije Terzić, Gordane Komnenić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca - protivtuženog AA iz ... kod ..., čiji je punomoćnik Dragan Dragićević, advokat iz ..., protiv tuženog - protivtužioca AD za železnički prevoz putnika „Srbija voz“ Beograd, čiji je punomoćnik Đurđija Vesović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca – protivtuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3009/23 od 07.06.2023. godine, u sednici održanoj 17.10.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca – protivtuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3009/23 od 07.06.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca – protivtuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3009/23 od 07.06.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3009/23 od 07.06.2023. godine, odbijena je žalba tužioca – protivtuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Valjevu P 548/23 od 12.04.2023. godine, kojom je usvojen protivtužbeni zahtev i obavezan tužilac – protivtuženi da tuženom – protivtužiocu na ime naknade materijalne štete isplati 380.070,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, kao i na ime troškova postupka 36.402,00 dinara. Odbijen je zahtev tužioca – protivtuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac - protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući ispunjenost uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, Vrhovni sud je imao u vidu imao sadržinu tražene sudske zaštite, pravnosnažnu presudu donetu primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje i razloge na kojima je zasnovana, kao i sadržinu revizije, pa je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023).

Pravnosnažnom presudom je usvojen protivtuženi zahtev da se obaveže tužilac – protivtuženi da tuženom – protivtužiocu, na ime naknade materijalne štete, isplati 380.070,00 dinara i to 200.070,00 dinara na ime oštećenja voza i 180.000,00 dinara na ime gubitka prihoda zbog kašnjenja vozova – izgubljenu dobit. Naime, dana 14.07.2018. godine u mestu ..., na lokalnom putu Popučke – Valjevo, dogodila se saobraćajna nezgoda kada je tužilac svojim motornim vozilom prelazio pružni prelaz, koji je bio obezbeđen saobraćajnom i svetlosnom signalizacijom, bez zaustavljanja iako je nailazio voz, pa je voz naleteo na vozilo i udario u prednju stranu vozila. Veštačenjem od strane veštaka saobraćajne struke je utvrđeno da je tužilac isključivo odgovoran za predmetnu saobraćajnu nezgodu, zbog čega je tužiočev zahtev za naknadu štete pravnosnažno odbijen, a iz komisijskog zapisnika je utvrđena materijalna štete tuženog. Kako je u predmetnoj saobraćajnoj nezgodi tuženom prouzrokovana šteta na ime oštećenja voza i izgubljene dobiti, to je protivtužbeni zahtev usvojen, primenom članova 154, 158, 173, 174. i 176. Zakona o obligacionim odnosima.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca – protivtuženog, u smislu člana 410. stav 2. tač. 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Protivtužba radi naknade štete podneta je 27.05.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 380.070,00 dinara, što po srednjem kursu NBS na dan podnošenja protivtužbe predstavlja iznos od 3.222,35 evra (1 evro=117,9481 dinara).

Kako vrednost predmeta spora u ovoj parnici ne prelazi iznos novčanog cenzusa za izjavljivanje revizije iz člana 403. stav 3. ZPP, to revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća-sudija
Vesna Subić s.r.

Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković