U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Zvonko Lukić i Milan Kosanović, advokati iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Milenko Čeperković, advokat iz ..., radi ukidanja rente i izmene rente, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 930/23 od 10.05.2023. godine, u sednici održanoj 21.02.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 930/23 od 10.05.2023. godine, u stavu drugom izreke.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu, Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji P 1044/22 od 01.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je prema tuženom prestala njegova obaveza da isplaćuje na ime naknade štete po osnovu izgubljene zarade u vidu novčane rente mesečno 21.280,00 dinara, najkasnije do 15. u mesecu za prethodni mesec, koja obaveza je utvrđena presudom Opštinskog suda u Vrnjačkoj Banji P 574/07 od 26.08.2008. godine i to sa danom podnošenja tužbe 03.09.2015. godine, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, usvojen je eventualni tužbeni zahtev i utvrđeno da je obaveza tužioca da isplaćuje tuženom iznos od 21.280,00 dinara na ime naknade štete po osnovu novčane rente po presudi Opštinskog suda u Vrnjačkoj Banji P 574/07 od 26.08.2008. godine smanjena za iznos od 19.174,53 dinara mesečno počev od 03.09.2015. godine. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu nadoknadi parnične troškove u iznosu od 185.502,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 930/23 od 10.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke u pogledu utvrđenog iznosa smanjene novčane rente za 19.174,53 dinara počev od 29.01.2020. godine. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavovima drugom i trećem izreke, tako što je odbijen eventualni tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se utvrdi da je novčana renta smanjena za period počev od 03.09.2015. godine do 29.01.2020. godine kao neosnovan, te je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je prvostepena presuda preinačena, tužilac je, na osnovu članova 403. stav 2. tačka 2. i člana 404. Zakona o parničnom postupku, blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Revizija je dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao presudu u pobijanom delu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac, koji je skrivio saobraćajnu nezgodu koja je za posledicu imala invaliditet tuženog, obavezan je presudom od 26.08.2008. godine da tuženom počev od 11.12.2007. godine plaća rentu u mesečnom iznosu od 21.280,00 dinara, u visini razlike između zarade koju bi tuženi ostvarivao po redovnom toku stvari i invalidske penzije. Tuženi je zbog navršetka godina života stekao pravo na starosnu penziju počev od 19.06.2015. godine. Razlika između starosne penzije koju bi ostvario i invalidske penzije koju prima mesečno iznosi 2.105,47 dinara. Tužbom podnetom 03.09.2015. godine tužilac je zahtevao ukidanje rente, koji tužbeni zahtev je pravnosnažno odbijen nepobijanim delom prvostepene presude. U toku parnice 29.01.2020. godine, tužilac je postavio eventualni tužbeni zahtev za sniženje rente u visini od 19.174,53 dinara, koji je usvojen prvostepenom presudom za period počev od 03.09.2015. godine, na osnovu odredbi članova 195. stav 2. i 196. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud ne prihvata stanovište prvostepenog suda u delu u kome je renta snižena za period do postavljanja eventualnog tužbenog zahteva 29.01.2020. godine. Pobijanim delom drugostepene presude tužbeni zahtev je u ovom delu odbijen, pošto po stanovištu drugostepenog suda tužiocu ne može pripadati pravo na sniženje rente dok ga nije istakao u parnici. Rukovođen uspehom tužioca u sporu, kao i činjenicama da je eventualni zahtev postavljen pet godina nakon pokretanja parnice i da je niži od primarnog zahteva za oko 700.000,00 dinara, drugostepeni sud na osnovu odredbe člana 153. stav 2. ZPP odlučuje da svaka stranka snosi svoje parnične troškove.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud odlučio, kada je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev za sniženje rente za vremenski period od 03.09.2015. godine, kada je podneta tužba do 29.01.2020. godine, kada je postavljen tužbeni zahtev za smanjenje rente.

Naime, po odredbama članova 228. i 231. ZPP, tužilac je u obavezi da sudu pruži dokaze na činjenice koje su bitne za ostvarivanje prava. U konkretnom slučaju, tužilac nije predložio ekonomsko-finansijsko veštačenje na okolnost postojanja i visine rente nakon što je tuženi stekao pravo na starosnu penziju, pa kod ovakvog njegovog procesnog držanja nije bilo uslova za usvajanje tužbenog zahteva za ukidanje rente. Postavljeni eventualni tužbeni zahtev rezultat je dokazne aktivnosti tuženog, po čijem predlogu je određeno veštačenje i utvrđeno da obaveza tužioca nije prestala, kao i pripadajući iznos rente nakon što je tuženi napunio godine života za priznavanje prava na starosnu penziju.

Odredbom člana 196. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da sud može na zahtev oštećenika za ubuduće povećati rentu, a može je na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti, ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke.

Imajući u vidu procesno držanje tužioca, kao i navedeno merodavno materijalno pravo, pravilno je drugostepeni sud postupio kada je smanjio novčanu rentu za period počev od 29.01.2020. godine, kada je takav zahtev stavljen u postupku.

Iz navedenih razloga, pravilno je drugostepeni sud po odredbama članova 165. stav 2. i 153. stav 2. ZPP, odlučio da svaka stranka snosi svoje parnične troškove, imajući u vidu da je eventualni tužbeni zahtev postavljen pet godina nakon pokretanja parnice i konačan uspeh tužioca u sporu.

Navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje odluke ovog suda, pa je na osnovu odredbi članova 165. stav 1. i 154. ZPP odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić