.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2419/2020
25.11.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milica Marić Krstić, advokat iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Miroljub Petrović, advokat iz ..., protiv tužene GG iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Đelić, advokat iz ..., radi činidbe, odlučujući o reviziji tužioca Stefana Paunovića, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8007/19 od 07.11.2019. godine, u sednici održanoj dana 25.11.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca VV iz ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8007/19 od 07.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P 2503/18 od 01.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da sud tuženu obaveže da im na ime glavnog duga od 275.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa kamatom koju određuje Evropska centralna banka za valutu evro, isplati tužiocima iznose od po 91.666,67 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa kamatom koju određuje Evropska centralna banka na valutu evro, počev od 18.11.2004. godine pa do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da tuženoj solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 534.750,00 dinara.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 8007/19 od 07.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovane žalbe tužilaca i potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu P 2503/18 od 01.04.2019. godine, u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P 2503/18 od 01.04.2019. godine, u stavu drugom izreke, utoliko što su tužioci solidarno obavezani da tuženoj na ime naknade troškova parničnog postupka isplate iznos od 510.750,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Tužena je dostavila odgovor na reviziju tužioca VV.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 87/18) i utvrdio da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni povredu iz stava 1. tog člana Zakona, pred drugostepenim sudom, koja bi mogla da utiče na donošenje zakonite i pravilne odluke.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pokojni otac tužilaca, DD, bivši iz ... i tužena su bili u poslovnom odnosu u pogledu kuće u ... u ulici .... Između njih je zaključen predugovor o kupoprodaji dana 27.10.1999. godine, u kom je konstatovano da je prodavac, ovde tužena, vlasnik 16/34 idealnih delova petosobnog stana u prizemlju i na spratu kuće kućni broj ...u ulici ... u ..., na kp.br. ... upisana u ZKUL ... kao ZK telo II i nosilac prava korišćenja dvorišta na kp.br. ... u površini od 14,95 ari. Tim ugovorom, tužena se kao prodavac obavezala da drugih 16/34 idealnih delova petosobnog stana, po svom pravu preče kupovine otkupi od suvlasnika i da i taj idealni deo proda kupcu, pokojnom ocu tužilaca. Prodavac se obavezala da nepokretnost proda kupcu za ukupnu prodajnu cenu u iznosu od 550.000 DEM. Predmetno potraživanje tužilaca potiče iz ugovora o zajmu zaključenog dana 01.11.2003. godine između DD iz ..., kao zajmodavca i GG iz ..., kao zajmoprimca u kom je navedeno da zajmoprimac neopozivo potvrđuje da je iznos zajma od 275.000 evra primila u celosti u periodu od 10.10.1999. godine do 01.11.2003. godine i da se obavezuje da zajmodavcu vrati iznos od 275.000 evra najkasnije do 17.11.2004. godine, bez obračunate kamate. Tužena i sada pokojni DD zaključili su, dana 01.09.2004. godine, protokol o uređenju međusobnih odnosa povodom kupoprodaje kuće – stana u ulici ... broj ..., posle rušenja bespravnog objekta i adaptacije iste, kojim je konstatovano da su dana 27.10.1999. godine, strane u protokolu zaključile predugovor o prodaji petosobnog stana u prizemlju i na spratu zgrade u ..., u ulici ... broj ..., a da su dana 22.08.2000. godine zaključile ugovor o prodaji iste nepokretnosti, kao i da je cena po ugovoru isplaćena u celosti. Dalje je konstatovano da su se ugovorne strane dogovorile da je GG uložila sredstva u rušenje bespravno podignutog objekta na istoj adresi, kao i sredstva u adaptaciju opisane nepokretnosti, te da je preduzimala i sve pravne i druge radnje vezane za izuzimanje dela kp.br. ... preduzeću „...“ iz ... . Ugovorne strane su se dogovorile da DD odustane od ugovora o kupovini nepokretnosti uz uvećanje vraćanja ugovorene isplaćene vrednosti, tako što je dogovoreno da vrednost vraćanja, do 31.12.2003. godine bude 384.850,00 evra, a da se na navedeni iznos, od 01.01.2004. godine do 30.04.2004. godine, doda mesečna kamata od 0,5%, a od 01.05. do konačne isplate, da se računa mesečna kamata od 1%. Konstatovano je i da je izvršena isplata u iznosu od 15.000 evra koja će se imati u vidu prilikom konačnog obračuna, kao i usluge koje su korišćene od strane „...“. U članu 3. je ugovoreno da ukoliko GG ne isplati obavezu u celosti do 15.10.2004. godine, stranke su se sporazumele da će se izvršiti procena uloženih sredstava na osnovu validne dokumentacije. Dogovoreno je i da stranke mogu obezbediti kupce za predmetnu nepokretnost, da ugovorena cena nepokretnosti ne može biti niža od ugovorene tim protokolom i da se iz iznosa dobijenog prodajom prvo u celosti namiruje potraživanje DD, dok ostatak ostaje GG. GG je 18.06.2004. godine predala DD iznos od 10.000 evra, a dana 14.10.2004. godine iznos od još 80.000 evra na ime delimičnog povraćaja sredstava za kuću u ..., u ulici ... broj ... . Nepokretnost koja je bila predmet kupoprodajnog ugovora zaključenog između tužene i sada pokojnog DD, prodata je trećem licu, ĐĐ iz .... Pokojni DD tuženoj nikada nije predao iznos od 275.000 evra na ime zajma, već su između njega i tužene postojali različiti pravni poslovi, a pre svega pravni posao u vezi sa kupovinom i adaptacijom nepokretnosti u ulici ... broj .... u ... . Tužena je predmetni ugovor o zajmu potpisala jer je pokojni DD to od nje tražio kao vrstu pokrića za novac koji ulaže u nekretninu u suvlasništvu tužene. Tužioci su zakonski naslednici pokojnog DD, bivšeg iz ..., koji je preminuo dana 25.09.2010. godine. Tužbu sudu podneli su dana 29.08.2014. godine.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi tužbeni zahtev tužilaca odbili kao neosnovan, imajući u vidu da je njihovo potraživanje zasnovano na prividnom ugovoru o zajmu za koji tužioci nisu dokazali da je stvarno i zaključen između njihovog pravnog prethodnika i tužene.
Odredbom člana 66. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama.
Ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta, kako je propisano odredbom člana 557. Zakona o obligacionim odnosima.
Stranka je dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika, u skladu sa zakonom, shodno odredbi člana 228. Zakona o parničnom postupku. Odredbom člana 231. stav 1. istog zakona propisano je da stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarenje prava, ako zakonom nije drugačije propisano.
Tužioci nisu dokazali da je njihov pravni prethodnik tuženoj po osnovu ugovora o zajmu predao iznos od 275.000 evra, pa neosnovano, ovom tužbom traži da sud tuženu obaveže da im taj iznos vrati.
Navodima revizije tužioca VV, o tome da je uz tužbu priložen ugovor o zajmu od 01.11.2003. godine, potpisan od strane tužene, kao zajmoprimca, koji nijednim pravnim poslom između zajmodavca i zajmoprimca nije stavljen van snage, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke. Nižestepeni sudovi su utvrdili da je taj ugovor prividan, što znači da on nema dejstvo među ugovornim stranama, pa tužena nije dužna da predmetni novčani iznos isplati tužiocima. Revident ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, međutim, iz sadržine revizije sledi da, u stvari, pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja u pogledu pravnih poslova koji su zaključivani između tužene i njihovog pravnog prethodnika. Revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, shodno odredbi člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog zakona, što ovde nije slučaj.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo u smislu odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
