U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca preduzeće AA sa sedištem u ..., čiji je punomoćnik Miloš Milošević, advokat iz ..., protiv tužene Ambasade Republike ... u ..., čiji je punomoćnik Miodrag Stević, advokat iz ..., i umešača na strani tužene preduzeće BB iz ..., čiji je punomoćnik Sonja Spasojević, advokat iz ..., odlučujući o reviziji umešača na strani tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž broj 2193/17 od 07.06.2017. godine, u sednici održanoj dana 29.05.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija umešača na strani tuženog Ambasada Republike ... - privrednog društva BB, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž broj 2193/17 od 07.06.2017. godine. ODBIJA SE zahtev umešača na strani tuženog Ambasade Republike ... - privrednog društva BB, za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P broj 22213/15 od 16.12.2016. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena Ambasada Republike ... da tužiocu preduzeću AA isplati iznos od 99.000,00 evra sa zateznom kamatom počev od 05.09.2013. godine, pa do konačne isplate, a na način kako je to bliže navedeno ovim stavom izreke prvostepene odluke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na način kako je to bliže navedeno ovim stavom izreke prvostepene odluke.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž broj 2193/17 od 07.06.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tužene i umešača na strani tužene kao neosnovani i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P broj 22213/15 od 16.12.2016. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev umešača na strani tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, umešač na strani tužene preduzeće BB je izjavio reviziju, s pozivom na bitne povrede odredbi parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, 374. stav 1. ZPP, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14) pa je našao da je revizija umešača na strani tužene neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je u postupku pred drugostepenim sudom došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene odredaba ovog zakona, iz kog razloga nema ni povrede iz stava 1. ovog člana na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženom 07.10.2003. godine zaključio ugovor o zakupu nepokretnosti – kuće, koja se nalazi u ..., u ulici ... broj .. na određeno vreme u trajanju od 01.12.2003. godine do 30.11.2007. godine, pri čemu se zakupac obavezao da za sve vreme trajanja ugovora plaća neto mesečnu zakupninu od 15.500,00 dolara. Ugovorom o zakupu regulisano je kvartalno plaćanje zakupnine i to na početku svakog kvartalnog perioda, najkasnije u roku od pet radnih dana od početka tog perioda, bez obaveštenja, zahteva, smanjenja ili popusta, pri čemu je ugovorom takođe bilo određeno da iznose koje zakupac duguje mora uplatiti na zakupodavčev račun. Nadalje, utvrđeno je i to da je trajanje predmetnog ugovora o zakupu produženo aneksom broj 1, aneksom broj 2 i aneksom broj 3. Aneksom broj 4 koji je zaključen dana 01.06.2012. godine ugovoreno je trajanje predmetnog ugovora za period od 01.06.2012. godine do 31.05.2015. godine, pri čemu je izmenjen iznos ugovorenih neto zakupnine i to tako što je ista određena u iznosu od 16.500,00 evra mesečno tokom prvih 18 meseci, odnosno počev od 01.06.2012. do 30.11.2013. godine, dok je za preostalih 18 meseci utvrđena zakupnina u iznosu od 18.000,00 evra i to za period od 01.12.2013. godine do 31.05.2015. godine. Tužena je redovno isplaćivala mesečne iznose zakupnine tužiocu zaključno sa novembrom 2012. godine, dok nije isplatila zakupninu za period od decembra 2012. godine, zaključno sa majem mesecom 2013. godine, u ukupnom iznosu od 99.000,00 evra.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredbi članova 262. stav 1. i 567. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima usvojio tužbeni zahtev tužioca i odlučio kao u izreci prvostepene odluke.

Odlučujući o žalbama tužene i umešača na strani tužene, drugostepeni sud je potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P broj 22213/15 od 16.12.2016. godine, prihvatajući u svemu obrazloženje koje je za svoju odluku dao prvostepeni sud, s tim što je drugostepeni sud konstatovao da činjenica da je tužena zakupninu za sporni period isplatila umešaču na strani tužene, nije od uticaja na donošenje drugačije odluke, s obzirom na to da je prema odredbi člana 4. tačka 3. Ugovora o zakupu, zakupac u obavezi da zakupninu isplati na račun zakupodavca. Prema daljem obrazloženju drugostepene odluke, činjenica da je tužena zakupljenu nekretninu koristila 5 meseci i 21 dan, zbog čega je iznos zakupnine trebalo da bude umanjen, nije od uticaja na drugačije odlučivanje, s obzirom na to da je plaćanje zakupnine ugovoreno unapred i u kvartalnom periodu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo pri odlučivanju o tužbenom zahtevu.

Naime, imajći u vidu činjenicu da tužena zakupninu nije isplatila tužiocu u skladu sa ugovorom o zakupu, već umešaču na strani tužene, te imajući u vidu ugovoreni način plaćanja zakupnine koji je podrazumevao plaćanje iste unapred za kvartalni period, kao i da je utvrđeno da zakupnina za sporni period nije plaćena, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je u smislu odredbe člana 262. stav 1. i 567. stav 1. Zakon o obligacionim odnosima, tužena u obavezi da tužiocu izvrši obavezu plaćanja zakupnine.

Neosnovano se revizijskim navodima ukazuje na to da nižestepeni sudovi nisu cenili činjenicu da je zakupnina isplaćena umešaču na strani tužene, s obzirom na to da je način izmene predmetnog ugovora o zakupu ugovoren odredbom člana 8. tačkom 1. predmetnog ugovora i da isti podrazumeva neophodnost da sve izmene ugovora budu sačinjene u pisanoj formi i uredno potpisane od strane oba ugovarača. Takođe, činjenica da je tužena koristila zakupninu 5 meseci i 21 dan, nije od uticaja na visinu obaveze tužene, s obzirom na to da je članom 4. tačkom 2. ugovora o zakupu bilo predviđeno da će se zakupnina plaćati kvartalno i to na početku svakog kvartalnog perioda, a najkasnije u roku od 5 radnih dana od početka tog perioda i to bez obaveštenja, zahteva, smanjenja, ili popusta, iz čega proističe zaključak da nije ni bilo potrebno da zakupcu bude upućena faktura kako bi plaćanje bilo izvršeno, u kom smislu su i neosnovani navodi revizije i u ovom delu.

Preostali revizijski navodi odnose se na osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja, što ne može predstavljati revizijski razlog imajući u vidu odredbu člana 407. ZPP. Takođe, ni pozivanje umešača na strani tužene u reviziji na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, nema uticaja za donošenje drugačije odluke, s obzirom na to da se zbog ove bitne povrede odredbe parničnog postupka revizija ne može izjaviti.

Imajući sve izneto u vidu odlučeno je kao u izreci primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Kako je revizija umešača na strani tuženog odbijena kao neosnovana, odbijen je i zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka primenom odredbe člana 165. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić