U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba praničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Zbog bitne povrede odredbe iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se revizijom ukazuje tvrdnjom o nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj oceni dokaza, revizija se ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi kao zajmodavac i tužilac kao zajmoprimac zaključili su ugovor o zajmu 05.05.2016. godine. Tuženi se obavezao da tužiocu preda novčani iznos od 90.000,00 evra bez kamate, sa rokom vraćanja – 01.08.2017. godine. Ugovorom o zajmu predviđena su sredstva obezbeđenja tako što se tužilac-zajmoprimac obavezao da preda tuženom-zajmodavcu, založnu izjavu na osnovu koje zajmodavac može upistati hipoteku prvog reda na zemljištu u svojini zajmoprimca u ukupnoj površini od 62.516 m2, upisanom u list nepokretnosti br. ... KO ... . Založnom izjavom od 05.05.2016. godine, tužilac je radi obezbeđenja potraživanje tuženog po navedenom ugovoru zasnovao hipoteku, odnosno izvršnu vansudsku hipoteku na nepokretnostima upisanim u list nepokretnosti br. ... KO ..., kao vlasništvo tužioca, uz saglasnost svoje supruge. Ugovor o zajmu i založna izjava overeni su pred javnim beležnikom 05.05.2016. godine. Prilikom zaključenja ugovora i davanja založne izjave pred javnim beležnikom, tužilac je izrazio slobodnu volju za davanje založne izjave, neopozivo i bezuslovno je ovlastio tuženog - poverioca da ukoliko potraživanje ne bude plaćeno o dospelosti, da se može naplatiti prodajom založene nepokretnosi i upozoren je na sve posdice neispunjenja obaveze o dospelosti. Tužiocu su pred javnim beležnikom predočene posledice zelenaškog ugovora i on sam je izjavio da ugovor i založnu izjavu ne daje iz stanja nužde, kao i to da je založna izjava izvršna isprava što daje poveriocu pravo da založenu nepokretnost proda u vansudskom postupku namirenja. Rešenjem RGZ SKN Bogatić od 09.05.2016. godine upisana je izvršna vansudska hipoteka na nepokretnosti, radi obezbeđenja novčanog potraživanja u iznosu od 90.000 evra u korist tuženog. Tužilac je tuženom 15.05.2016. godine vratio deo duga u iznosu od 24.220 evra. Tuženi je u vansudskom postupku namirenja svog potraživanja iz ugovora o zajmu kao zakonski zastupnik vlasnika hipotekarnih nepokretnosti sa privrednim društvom „GG“ doo ..., zaključio ugovor o kupoprodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom 25.06.2019. godine, čime je predmetne nepokretnositi otuđio. Krivična prijava koju je tužilac podneo protiv tuženog zbog krivičnog dela prevare je odbačena rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu Kt. 878/19 od 25.04.2019. godine. Privatna tužba zbog krivičnog dela koju je tužilac podneo protiv tuženog, odbijena je rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu K 1201/2019 od 30.07.2019. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili odbijanjem tužbenog zahteva za utvrđenje ništavosti ugovora o zajmu i založne izjave.

Prema članu 557. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili drugih zamenjivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta.

Odredbom člana 2. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“ br. 115/2005..83/2015), propisano je da je hipoteka založno pravo na nepokretnosti koje ovlašćuje poverioca da ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi, dok je članom 14. istog zakona propisano da jednostrana hipoteka nastaje na osnovu izjave volje vlasnika nepokretnosti – založne izjave (stav 1;). Založna izjava iz stava 1. ovog člana je isprava sačinjena od strane vlasnika nepokretnosti, kojom se on jednostrano obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja na način propisan zakonom (stav 2); založna izjava o zasnivanju jednostrane hipoteke po formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci (stav 3); upis jednostrane hipoteke na osnovu založne izjave vrši se na zahtev poverioca. Obavezni elementi ugovora o hipoteci propisani su članom 12. Zakona o hipoteci, koji u stavu 1. tačka 3. predviđa da ugovor o hipoteci sadrži naročito: precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i vremenu njihove dospelosti i mesto i način plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mesto i način plaćanja kamate, kao i iznos drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji se određuje dospelost, ako rok nije određen.

Odredbom člana 103. stav 1. ZOO propisano je da ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima je ništav, ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo.

Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, s obzirom da i po oceni revizijskog suda u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za utvrđenje ništavosti ugovora o zajmu i založne izjave koju je tužilac dao za obezbeđenje novčanog potraživanja tuženog po ugovoru o zajmu, na osnovu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Ugovor o zajmu zaključen između tužioca i tuženog dana 05.05.2016. godine nastao je saglasnom izjavom volje ugovornih strana. Stvarna volja ugovornih strana je bila da tuženi da tužiocu novčanu pozajmicu. Nije utvrđeno da je zajednička namera tužioca i tuženog bila da se ugovorom o zajmu i hipotekarnom izjavom tužioca obezbedi nedozvoljeno potraživanje koje tuženi ima prema sada bivšem zetu tužioca. Čak i u situaciji postojanja namere da se ugovorom o zajmu prikrije neki drugi ugovor, teret dokazivanja da drugi ugovor postoji i da nije pravno valjan bio je na tužiocu, na osnovu čega se neosnovano revizijom ukazuje da je zajam bio prividan pravni posao koji nema dejstvo među ugovornim stranama, te da se radilo o nekom drugom nedozvoljenom ugovoru, u smislu člana 66. st. 1. i 2. ZOO. Tužilac je vratio deo duga iz ugovora o zajmu i delimičnim ispunjenjem potvrdio da se radi o pravnom odnosu zajma. Prilikom zaključenja ugovora o zajmu i davanja založne izjave nije bilo mana u volji ugovornih strana, niti tužioca kao davaoca založne izjave. Založna izjava je data u zakonom propisanoj formi pred javnim beležnikom i tužilac je upozoren na posledice davanja iste.

U ovoj situaciji, osporena založna izjava je u skladu sa važećim pismenim ugovorom o zajmu u cilju čijeg je obezbeđenja i sačinjena, shodno članu 12. stav 1. tačka 3. Zakona o hipoteci. Kako je utvrđeno da je tužilac svojom slobodnom voljom zaključio ugovor o zajmu i potpisao založnu izjavu, ne postoje razlozi ništavosti prema članu 103. stv 1. ZOO, jer ugovor o zajmu i založna izjava nisu protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima.

Imajući u vidu da se revizijom osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocene izvedenih dokaza, što u smislu člana 407. stav 2. ZPP nije dozvoljen revizijski razlog, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kekrez,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić