Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 2415/19 od 21.01.2020. godine, usvojena je žalba tužene i prvostepena presuda je preinačena u stavu prvom, drugom i četvrom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za traženo utvrđenje o ništavosti određenog dela odredbe člana 3 ugovora i za isplatu iznosa 19.870,24 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.03.2018. godine do isplate, i obavezani su tužioci da tuženoj naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 2.000,00 dinara, a odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, u daljem tekstu: ZPP), s obzirom da su osnovani revizijski navodi o različitom postupanju sudova u istoj pravnoj stvari, što ukazuje na potrebu ujednačavanja sudske prakse.

Iz navedenih razloga je, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužilaca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je korisnik kredita, a tužilja žirant, po zaključenom ugovoru o dugoročnom gotovinskom kreditu od 10.06.2015. godine u iznosu od 1.000.000,00 dinara, kojim je u članu 2. ugovorena kamata, a u članu 3. stavovima 3.1 i 3.2 predviđena obaveza korisnika kredita da plati banci jednokratnu fiksnu naknadu za odobrenje kredita, obračunatu u odnosu na ukupan iznos kredita i iskazanu u nominalnom iznosu od 19.870,24 dinara, kao plativu na dan puštanja kredita u tečaj i naplaćenu 10.06.2015. godine.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je našao da je osnovan zahtev za utvrđenje ništavosti odredbe ugovora o plaćanju jednokratne naknade za odobrenje kredita i za povraćaj naplaćenog po ništavoj odredbi. Prema datim razlozima, banka ima pravo da naplaćuje samo kamatu na kredit koja predstavlja cenu novca stavljenog na raspolaganje korisniku kredita, a koja se iskazuje kroz obračun efektivne kamatne stope, od kojeg prihoda banka treba da snosi sve troškove koje ima u vezi odobravanja i realizacije kredita.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. Drugostepeni sud se pozvao na član 1065. Zakona o obligacionim odnosima, opšta načela obligacionog prava i član 17. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Prema stanovištu drugostepenog suda, ugovaranjem ovako definisane jednokratne naknade nisu povređeni načelo savesnosti i poštenja i načelo jednake vrednosti davanja, obzirom da je jasno određen novčani iznos, koji je kao takav bio poznat tužiocima kao trošak u predugovornoj fazi i u ponudi za zaključenje ugovora, kao i u samom ugovoru. Jasnim obaveštavanjem klijenta o visini njegovih obaveza prema davaocu kredita, postupljeno je u skladu sa članom 17 Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Prema stanovištu drugostepenog suda, troškovi obrade kredita su iskazani kroz efektivnu kamatnu stopu, pa je bilo dovoljno što je tužena obrazložila strukturu troškova kredita na način da iste pobroji po vrsti i visini, što je i učinila, a nije postojala obaveza tužene da sporne troškove jednokratne naknade za odobravanje dalje strukturalno obrazlaže, kao i da naknade i troškovi koji padaju na teret korisnika kredita ne služe tome da banka ostvari profit veći od onoga koji ostvaruje naplatom kamate kao faktički cenom kredita, ukoliko banka i klijent, kao u konkretnom slučaju, ugovore da pored kamate plaća i druge naknade i troškove, jasno i precizno navedene. Iz iznetih razloga, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovorne odredbe o jednokratnoj naknadi za odobrenje kreda na teret korisnika kredita i za povraćaj naplaćenog po toj ugovornoj odredbi.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom tužilaca ukazuje da je pobijana presuda doneta na osnovu pogrešne primene materijalnog prava.

Sporan ne može biti stav da je banka finansijska organizacija koja svoju delatnost obavlja u cilju sticanja dobiti, kao i da banka profit ostvaruje ugovaranjem i naplatom kamate. Ugovorom o kreditu korisnik se obavezuje da banci plaća određenu naknadu za korišćenje njenog novca u vidu ugovorene kamate. U ugovoru o kreditu navode se nominalna i efektivna kamatna stopa, što u smislu člana 19. stav 1. tačka 6. i 7. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, predstavlja obavezne elemente ugovora o kreditu. Nominalna kamatna stopa označava kamatnu stopu izraženu kao fiksni ili promenljivi procenat koji se na godišnjem nivou primenjuje na iznos povučenih kreditnih sredstava (član 2. tačka 10), a godišnja efektivna kamatna stopa iskazuje ukupne troškove kredita i drugih finansijskih usluga koje plaća odnosno prima korisnik tih usluga, pri čemu su ti troškovi izraženi kao procenat ukupnog iznosa ovih usluga na godišnjem nivou (član 2. tačka 21). U konkretnom slučaju, pored nominalne kamatne stope i efektivne kamatne stope, ugovorena je i jednokratna naknada za odobrenje kredita u nominalnom iznosu, kao i ostali poimenice određeni troškovi koji padaju na teret korisnika kredita.

Odredbama člana 42. i 43. Zakona o bankama („Sl. glasnik RS“ br. 107/05,...14/15) propisano je da Narodna banka Srbije može propisati jedinstveni način obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga i to naročito po osnovu depozita i drugih kreditnih poslova. Zakonom nije isključeno pravo banke na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga po osnovu kreditnih poslova, ali je propisana obaveznost postupanja banaka po odlukama i uputstvima koja donese Narodna banka Srbije u vršenju svojih na zakonu zasnovanih ovlašćenja.

Odlukom o jedinstvenom načinu obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope na depozite i kredite od 30.06.2006. godine („Sl. glasnik RS“ br.57/06, na snagu stupila 01.10.2006. godine), Narodna banka Srbije propisala je jedinstveni obračun objavljivanja troškova kamata i naknada bankarskih usluga po osnovu depozitnih kreditnih poslova (efektivna kamatna stopa) kao i bližih uslova i načina obaveštavanja klijenta banke. Jedinstveni način obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope banka primenjuje u postupku obavljanja depozitnih i kreditnih poslova iz člana 4. Zakona o bankama. Efektivna kamatna stopa iskazuje se u procentima i važi od dana obračuna. Tačkom 5. navedene odluke je predviđeno da ponuda banke koja se odnosi na depozite koje banka prima odnosno kredite koje odobrava treba da jasno i nedvosmisleno sadrži sledeće podatke: 1) podatke koji se uključuju u obračun efektivne kamatne stope i to visinu nominalne kamatne stope na depozit odnosno kredit, iznos naknade i troškova koje banka obračunava klijentu u postupku polaganja depozita odnosno odobravanja kredita, iznos naknade i troškova koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije ugovora o depozitu odnosno kreditu; 2) podatke koji se ne uključuju u obračun efektivne kamatne stope i to: kriterijume za revaloziraciju i indeksiranje depozita odnosno kredita, podatak o stranoj valuti kojem se kredit indeksira ili drugi kriterijumi za revalorizaciju i indeksiranje depozita odnosno kredita, troškovi koji nisu poznati na dan obračuna a mogu nastati u toku realiczije ugovora o depozitu odnosno kreditu, troškove procene vrednosti nepokretnosti i pokretnih stvari, premije osiguranja i druge naknade u vezi sa sredstvima obezbeđenja kredita, troškove upisa u registar kod nadležnog organa, troškove pribavljanja izvoda iz zemljišnih knjiga, troškove pribavljanja uverenja potvrda, dozvola i rešenja nadležnih organa, troškove kreditnog biroa i druge. Ovi podaci iz tačke 1. treba da budu navedeni i iskazani u ponudi tog stava, tako da klijent nijednog trenutka ne bude doveden u zabludu što se tiče bilo kog elementa tih podataka. Podatke iz stava 1. ove tačke banka dostavlja klijentima na način propisan uputstvom iz tačke 11. odluke. Pri zaključivanju ugovora o kreditu banka na osnovu tačke 7. stav 2. odluke uz ugovor uručuje klijentu jedan primerak plana otplate kredita i pregled bitnih elemenata kredita koji sadrži podatke koji se uključuju u obračun efektivne kamatne stope kao i one koji se ne uključuju u taj obračun. Podaci koji se uključuju u obračun efektivne kamatne stope su iznos kredita, period otplate, nominalna kamatna stopa, efektivna kamatna stopa, ukupan iznos kamate koja se plaća u toku korišćenja kredita, ukupan iznos drugih troškova koje klijent treba da plati u toku korišćenja kredita i iznos otplatne rate dok se u obračun efektivne kamatne stope ne uključuju podaci iz tačke 5. stav 1. odredaba ove odluke.

Na osnovu izloženih i citiranih tačaka Odluke može se zaključiti da postoje četiri vrste troškova bankarskog kredita i to: troškovi koje banka obračunava klijentu u postupku odobravanja kredita, troškovi koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije ugovora, troškovi koji nisu poznati na dan obračuna a mogu nastati u toku realizacije ugovora i ostali troškovi navedeni u tački 5. stav 1. odredba pod 2. alineja 3. odluke (troškovi procene vrednosti stvari, premije osiguranja ili druge naknade u vezi sa sredstvima obezbeđenja kredita, upisa u registar kod nadležnog organa, pribavljanja potrebnih isprava i drugi troškovi). Prve dve vrste troškova ulaze u obračun efektivne kamatne stope dok se druge dve vrste troškova ne uključuju u obračun efektivne kamatne stope već se iskazuju samostalno.

Iz navedenog proizlazi da efektivna kamatna stopa u sebi sadrži naknade i troškove koji su nastali prilikom odobravanja kredita i koji će nastati u toku realizacije ugovora o kreditu a koji su poznati prilikom njegovog obračuna. S obzirom na to da troškovi obrade kredita nastaju prilikom odobravanja kredita, a da su troškovi puštanja kredita u tečaj poznati na dan obračuna kredita, ti troškovi moraju biti uključeni u obračun efektivne kamatne stope i mogu biti naplaćeni samo kroz obračun efektivne kamatne stope. Nezavisno od toga da li su iskazani u nominalnom ili procentualnom iznosu, naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope. Kao protivno prinudnim propisima, ugovaranje zasebne naplate u fiksnom iznosu, kao u ovom slučaju, je ništavo u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Posledica delimične ništavosti ugovora je obaveza vraćanja naplaćenog po ništavoj odredbi ugovora, u smislu člana člana 104. ovog zakona.

Iz navedenih razloga, primenom člana 416. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je preinačio drugostepenu presudu, tako što je odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev i delu kojim je odlučeno o troškovima postupka.

Tužiocima, koji su uspeli u postupku po reviziji, saglasno odredbama čl. 153, 154. i 163. ZPP pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka i to za sastav revizije u traženom i opredeljenom iznosu od 20.000,00 dinara (za zastupanje dve stranke) i takse za reviziju u iznosu od 5.390,00 dinara i za odluku po reviziji u iznosu od 8.085,00 dinara, u granicama opredeljenog i propisanog važećom Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Taksenom tarifom, zbog čega je primenom člana 165. ZPP doneta odluka kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić