Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Radić, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Inđija iz Inđije, koju zastupa zakonski zastupnik Pravobranilaštvo Opštine Inđija, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 985/19 od 22.01.2020. godine, u sednici održanoj 18.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 985/19 od 22.01.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 985/19 od 22.01.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P 351/19 od 29.05.2019. godine, obavezana je tužena da tužiocu isplati novčanu naknadu na ime nematerijalne štete, i to 40.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova, 40.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha i 20.000,00 dinara na ime duševnih bolova zbog naruženosti, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana donošenja prvostepene presude, pa do isplate, i obavezana je tužena da tužiocu isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 87.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti prvostepene presude, pa do isplate.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 985/19 od 22.01.2020. godine, žalba tužene je delimično usvojena kao osnovana, pa je stavom prvim izreke, prvostepena presuda potvrđena u obavezujućem delu odluke o glavnoj stvari za naknadu nematerijalne štete po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova i straha u iznosima od po 40.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do konačne isplate. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u preostalom obavezujućem delu odluke o glavnoj stvari za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti u iznosu od 20.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do konačne isplate, tako što je zahtev tužioca u ovom delu odbijen kao neosnovan. Trećim stavom izreke, preinačena je odluka o troškovimaa parničnog postupka, tako što je dosuđeni iznos od 87.300,00 dinara snižen na iznos od 76.700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti, do konačne isplate.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 87/18), a radi rešavanja spornog pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana i radi ujednačavanja sudske prakse.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, jer se ukazivanjem da novčana naknada na ime nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti, dosuđena prvostepenom presudom, a zatim odbijena drugostepenom presudom, predstavlja sporno pravno pitanje, zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi razmatranja pravnog pitanja koje je u interesu ravnopravnosti građana radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Naime, odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovima u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome je postupak pokrenut 13.02.2019. godine, da je označena vrednost predmeta spora 100.000,00 dinara, odnosno da vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, znači da se radi o sporu male vrednosti, pa je revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je u konkretnom slučaju pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda u pogledu odluke o naknadi nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti, ali nalazi da nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku. Naime, navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog vanrednog pravnog leka, prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog zakona (ZPP), određeno da revizija nije dozvoljena, kao što je to slučaj kada se revizijom pobija odluka o troškovima postupka ili kamati kao sporednim potraživanjima, odluka u sporovima male vrednosti i parnicama zbog smetanja državine ili ako je posebnim zakonom propisano da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena. Kako je u konkretnom slučaju preinačena prvostepena odluka u sporu male vrednosti u kojoj je posebnom odredbom Zakona o parničnom postupku određeno da revizija nije dozvoljena, to nema mesta primeni opšte odredbe iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP o dozvoljenosti revizije u slučaju preinačenja.

Odbijen je zahtev za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju primenom člana 154. stav 1. ZPP.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić