Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Po oceni Vrhovnog suda, ispunjeni su uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, radi ujednačavanja sudske prakse po pitanju odgovornosti Republike Srbije za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koji su bez njihove krivice ostale neizvršene i u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim privatnim kapitalom. Stoga je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20) i našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 268/12 od 15.05.2012. godine nad privrednim društvom AD „Navip“ Beograd otvoren je stečajni postupak, u kome je tužilac prijavio svoje potraživanje. Zaključkom o listi utvrđenih potraživanja od 17.12.2013. godine, potraživanje tužioca je priznato u ukupnom iznosu od 36.603,26 dinara, u trećem isplatnom redu. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 223/19 od 18.02.2019. godine usvojen je prigovor tužioca i utvrđeno da je u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu pod br. St 268/2012 povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku. Tužilac u stečajnom postupku nije naplatio svoje potraživanje. Iz izjašnjenja stečajnog upravnika od 30.09.2020. godine utvrđeno je da je ''Navip'' a.d. Beograd u stečaju privatizovan po Zakonu o svojinskoj transformaciji (rešenjem Ministarstva za privredu i privatizaciju od 02.11.2001. godine, o čemu je izdata potvrda Ministarstva privrede 023-02-00721/2017-05). Iz potvrde Agencije za privredne registre od 11.03.2022. godine utvrđeno je da je rešenjem od 09.06.2005. godine AD ''Navip'' preveden u Registar privrednih registara i da je istim rešenjem kao osnivač registrovan akcijski kapital sa udelom od 100%. Prema izjašnjenju stečajnog upravnika od 14.03.2022. godine na dan pokretanja stečajnog postupka nad ''Navip'' a.d. Beograd dana 15.05.2012. godine struktura kapitala je 100% akcijski kapital i nije bilo promena u strukturi kapitala.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev pozivajući se na odredbe članova 4, 22 stav.1 i 33 stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i člana 155. i 172. ZOO i člana 58. Ustava RS, zaključujući da je Republika Srbija objektivno odgovorna za materijalnu štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koji su bez njihove krivice ostale neizvršene i u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Ocenili su odgovornost tužene proizlazi iz toga što je stečajni dužnik osnovan kao društveno preduzeće rešenjem Vlade NR Srbije br. 108 od 06.04.1950. godine te činjenica da je društveno preduzeće privatizovano nije od uticaja na odgovornost tužene koja se zakonom obavezala da vrši nadzor nad postupcima privatizacije.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište nižestepenih sudova je zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od godinu dana od kad je stekla pravo na pravično zadovoljenje (stav 1). Odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna (stav 3).

U konkretnom slučaju, tužilac nije bio u mogućnosti da u stečajnom postupku koji je otvoren 15.05.2012. godine naplati svoje potraživanje prema svom poslodavcu, za kojeg je utvrđeno da je privatizovan po Zakonu o svojinskoj transformaciji 02.01.2001. godine, sa stopostotnim akcijskim udelom i registrovanim akcijskim kapitalom, koje se u većinskom delu nalazi u vlasništvu fizičkih lica, te se ne radi o preduzeću sa pretežnim društvenim kapitalom kako nepravilno zaključuju nižestepeni sudovi jer iz svih cenjenih i izvedenih dokaza proizlazi da je da je struktura kapitala na dan pokretanja stečajnog postupka bila 100% akcijski kapital (i to još od 09.06.2005. godine prema potvrdi APR).

Po oceni Vrhovnog suda, pravilo o objektivnoj odgovornosti Republike Srbije, primenjeno na slučaj naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, ne znači da je utvrđenjem povrede tog prava tužilac stekao pravo na naknadu imovinske štete koju je tužena dužna da mu nadoknadi. Uslov za odgovornost tužene u konkretnom slučaju je postojanje uzročno-posledične veze između rada njenih organa i nastale štete u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Pored toga, tužilac u toku ovog parničnog postupka nije dokazao na osnovu člana 231. ZPP da bi novčani iznos dobijen prodajom stečajnog dužnika, bio dovoljan za isplatu njegovog utvrđenog potraživanja koje je svrstano u treći isplatni red u smislu člana 54. Zakona o stečaju i da je kod takve pozitivne imovinske sposobnosti, isključivo zbog nepravilnog ili nezakonitog rada stečajnih organa za koje odgovara tužena, izostalo potpuno namirenje tužioca u stečajnom postupku. Prema zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Prema dopunjenom zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 27.09.2019. godine (kojim je dopunjen navedeni zaključak) u pogledu izvršnih dužnika fizičkih i pravnih lica koji ne spadaju u navedenu kategoriju, nužno je utvrđivati uzročno-posledičnu vezu između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nenaplaćenog potraživanja, te utvrđivati da je upravo isključivi razlog nemogućnosti naplate tih potraživanja neadekvatno postupanje suda. Nužno je dokazati da je dužnik u trenutku pokretanja postupka za naplatu imao dovoljno novčanih sredstava u imovini i da je poštujući redosled naplate mogao da se naplati da je sud efikasno postupao i preduzimao delotvorne radnje u cilju naplate, te u konkretnom slučaju nije ostvaren uslov za odgovornost Republike Srbije, jer tužilac nije dokazao da je mogao da se naplati iz novčanog iznosa dobijenog prodajom pokretnih i nepokretnih stvari stečajnog dužnika, odnosno prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica, te da bi taj iznos bio dovoljan za isplatu njegovog utvrđenog potraživanja i da je izostalo potpuno namirenje tužioca u stečajnom postupku isključivo zbog nepravilnog ili nezakonitog rada stečajnih organa za koje odgovara tužena.

Zbog toga su nižestepene presude preinačene, tako što je odbijen tužbeni zahtev, pa je na osnovu člana 416 stav 1. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Tuženoj koja je uspela u postupku po reviziji i opredelila revizijske troškove, primenom člana 165. stav 2. u vezi člana 154. ZPP, priznati su troškovi ovog postupka. Visina troškova odmerena je primenom važeće Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata u visini od 18.000,00 dinara na ime nagrade za sastav revizije.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković