Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u delu u kom nije uspeo u parnici tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao presudu u pobijanom delu u smislu odredbi člana 208. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05 ... 06/15), te članova 403. stav 2. tačka 1. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda predviđena odredbom člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije propisana kao revizijski razlog po članu 407. ZPP. Osnovani su revizijski navodi vezani za grešku u označavanju oblika pobijane drugostepene odluke, tako što je umesto presuda navedeno da je u pitanju rešenje, odnosno u označavanju suda koji je doneo ukinutu prvostepenu presudu tako što je umesto Osnovnog suda u Vršcu označeno da je presudu doneo Osnovni sud u Vršcu, Sudska jedinica u Beloj Crkvi, ali ove greške ne dovode u pitanje zakonitost pobijane presude, pošto ih drugostepeni sud može otkloniti u svako doba u skladu sa članom 362. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je otac tužene BB, a deda tuženog VV. Tuženi VV sa svojom porodicom živi u porodičnoj kući u ..., na adresi ..., koja se po javnoj evidenciji nepokretnosti vodi kao svojina tužene BB u jednoj polovini dela, dok je druga polovina nepokretnosti i dalje upisana kao svojina njene pokojne majke, odnosno supruge tužioca. Tužilac je nakon smrti supruge živeo dugi niz godina u vanbračnoj zajednici sa ženom iz susedstva u njenoj kući, a od jula 2020. godine do septembra 2022. godine živeo je u porodičnoj kući sa unukom. Tužena BB živi u ... i samo povremeno dolazi u porodičnu kuću. Marta meseca 2022. godine tužilac je prijavio učešće za televizijsku emisiju „Provodadžija“, koja je emitovana na televiziji „Happy“. U realizaciji emisije upoznao je GG iz ..., sa kojom je odlučio da živi u porodičnoj kući, bez prethodnog dogovora sa ostalim ukućanima. Neposredno pred njen dolazak tuženi VV zatekao je drugu ćerku tužioca u spavaćoj sobi tužene BB, pa isprovociran celom situacijom obratio se tetki rečima da nema šta da traži u sobi njegove majke, a tužiocu rečima: „Matori jarče od 80 godina, za šta si ti, tebi treba žena?“, potom mu je prišao i pljunuo ga u lice i postavio mu pitanje „Šta radiš?“, te mu rekao „Ja tebe hranim“. Potom je i tužena BB pozvala telefonom oca i obratila mu se rečima „Ti živiš u moju kuću, ti živiš pod mojim krovom, ti gaziš po mojim sobama, ti spavaš u moj krevet“. I pored navedenog incidenta tuženi VV i njegova supruga su pripremili kuću za dolazak nove partnerke tužioca. Nakon što su oni otpočeli zajednički život u porodičnoj kući meštani su zadirkivali tužioca. Jedan mu se obratio rečima: „Zašto si se oženio drugom ženom? Mogao si da oženiš babu ili priju da deci ostane penzija“. Nakon toga GG je otišla u Nemačku i tamo boravila oko dva meseca, a tužilac je napustio porodičnu kuću. Početkom septembra 2022. godine se očekivalo rođenje deteta tuženog VV i njegove supruge. Dana 17.09.2022. godine tužilac i GG su došli kod tužiočevog sina DD i tu prespavali, narednog dana su policiji prijavili nasilje u porodici prema tužiocu, te sa policijom preuzeli GG stvari iz porodične kuće. Od 04.09.2022. godine, kada je tužilac napustio kuću, stranke nisu bile u nikakvoj komunikaciji, osim jednog telefonskog razgovora dede i unuka u vezi prodaje životinja. Na osnovu razgovora sa zaposlenima u Centru za socijalni rad u Beloj Crkvi, nadležnom prema mestu prijavljenog prebivališta, radnici organa starateljstva su konstatovali da se stiče utisak da je tužilac kontrolisan, da mu je svaki kontakt sa porodicom onemogućen od strane GG koja ispoljava neprimeren ton prilikom razgovora sa stručnim radnikom centra, da tužilac nije opisivao bilo kakav fizički kontakt sa ćerkom, ali da daje kontradiktorne izjave, da nije dosledan, te da nema rizika od nasilja u porodici. Gradski centar za socijalni rad u Beogradu, kao organ starateljstva prema boravištu tužioca, je naveo da tužilac opisuje incidentne situacije sa elementima psihološkog nasilja (vređanja, omaložavanja), te daje mišljenje da je celishodno izricanje mera zabrane tuženima da uznemiravaju i ugrožavaju telesno i duhovno zdravlje i integritet tužioca, zabrana prilaska na rastojanju od 300 metara i oko mesta stanovanja tužioca. Predlog za određivanje mere zaštite od nasilja iseljenjem tuženih taj Centar je ostavio sudu na ocenu. Tužilac je izjavio da ima nameru da se vrati u kuću u selo ..., ali da se oseća ugroženim jer mu tuženi kontrolišu kretanje.

Sa polazištem na navedene činjenice, drugostepeni sud ceni da je odluka tužioca da sa novom partnerkom živi u porodičnoj kući, u sredini u kojoj se njegovi postupci kose sa tradicionalnim moralnim standardima uzrokovala neprimerenu i ugrožavajuću reakciju tuženih, zbog čega je u skladu da odredbama članova 197. i 198. Porodičnog zakona opravdano izricanje mere zaštite od nasilja u porodici nalaganjem zabrane daljeg uznemiravanja kojim bi se ugrozili psihički integritet i spokojstvo tužioca. Međutim, imajući u vidu utvrđenje da je tužilac sam napustio porodičnu kuću, da ga niko nije oterao, niti ga u bilo kom momentu sprečio da se u kuću vrati, po stanovištu suda nema okolnosti koje bi opravdavale izricanje zabrane tuženima da se približavaju tužiocu, da se isele iz porodične kuće, odnosno izdao nalog tužiocu da se useli u porodičnu kuću.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su utvrđene sve relevantne činjenice koje opredeljuju odluku o potrebi izricanja mera zaštite od nasilja u porodici, kao i vrsti mera koje su kompatibilne ispoljenom nasilju.

Uzrok poremećaja odnosa oca, odnosno dede sa ćerkom i unukom, kod utvrđenja da je nakon smrti prve supruge živeo u vanbračnoj zajednici sa ženom u susedstvu, je bez sumnje ponašanje koje je tužilac isproljio 2022. godine, a koje odstupa od moralnih porodičnih vrednosti sredine u kojoj živi. Nema podataka da su se tuženi na bilo koji način pre učestvovanja tužioca u televizijskom šou programu protivili načinu na koji je on organizovao lični život. Primedbe i uvredljive reči koje su mu upućene uzrokovane su ignorisanjem mišljenja i stava ukućana o dolasku u porodičnu kuću nove partnerke. U to vreme u kući je očekivano i rođeno praunuče tužioca, ali i pored toga izabrana partnerka je sa tužiocem zasnovala zajednicu života. Utvrđeno je da su mišljenje tuženih delili i meštani sela ... . I pored incidentne situacije, zajednica života je uspostavljana u porodičnom domaćinstvu, tužilac ne tvrdi da su tokom trajanja zajednice života tuženi na bilo koji način vređali i omalovažavali GG i njega, fizičkog nasilja nije bilo, tuženi tužioca nisu iselili iz kuće, niti su ga u proteklom periodu sprečavali da se u nju vrati.

Prema članu 197. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ br. 18/05...06/15) nasilje u porodici jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice; nasiljem se smatra vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.

Po shvatanju Vrhovnog suda, ponašanje tuženih u vreme kada im je tužilac saopštio da će dovesti u kuću novu partnerku, koju je upoznao u televizijskoj emisiji, predstavlja incident, pošto tužilac ne pominje da su mu tuženi ni pre, a ni nakon tog događaja upućivali reči podobne da ugroze njegov psihički integritet i spokojstvo. Tužilac od iseljenja iz porodične kuće ne želi da ostvari bilo kakav kontakt sa ćerkom i unukom, a nema podataka ni da su oni mimo njegove volje to pokušavali da učine i da su ga na taj način ugrožavali. Stoga, odnosi koji su uspostavljeni iseljenjm tužioca nakon 04.09.2022. godine ne opravdavaju izricanje mera zaštite od nasilja u porodici zabranom tuženima da prilaze tužiocu, da se isele iz porodične kuće i da se naloži useljenje tužioca u porodičnu kuću, pošto za realizaciju ovih radnji ne postoje zakonski uslovi za mešanje države.

Navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje odluke, pa je na osnovu odredbi članova 165. stav 1. i 154. ZPP odbijen zahtev tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković