.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 24337/2023
01.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Stanković, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Branke Dražić, Branislava Bosiljkovića i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Miodrag Janković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Visoki savet sudstva, Privredni sud u Beogradu koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gžrr1 196/23 od 27.04.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 01.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 196/23 od 27.04.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 196/23 od 27.04.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr1 70/22 od 08.02.2023. godine, prvim stavom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku tužilji na ime naknade imovinske štete isplati iznos od 2.072,62 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 03.02.2022. godine do isplate. Drugim stavom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je traženo obavezivanje tužene da tužilji na iznos dosuđen prvim stavom izreke zakonsku zateznu kamatu isplati za period od 04.01.2002. godine do 02.02.2022. godine. Trećim stavom izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi parnične troškove u iznosu do 45.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Četvrtim stavom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za uvećanje troškova postupka za 20% na ime ulaska punomoćnika u režim PDV.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr1 196/23 od 27.04.2023. godine, prvim stavom izreke, odbijene su kao neosnovana žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr1 70/22 od 08.02.2023. godine. Drugim stavom izreke odbijeni su kao neosnovani zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju protiv usvajajućeg dela, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao posebnoj po članu 404. ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, ili ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pobijanom presudom odlučeno je o odgovornosti države za štetu zbog izostalog namirenja potraživanja tužilje iz radnog odnosa u postupku stečaja nad njenim poslodavcem „Beobankom“ AD Beograd, koji je otvoren dana 03. januara 2002. godine. Presudom je utvrđeno da je kapital poslodavca tužilje bio pod kotrolom države, pošto je jedini akcionar ove banke bila Agencija za osiguranje depozita, pri čemu je povreda prava tužilje na suđenje u razumnom roku u postupku stečaja utvrđeno pravnosnažnim rešenjem nadležnog suda od 20.09.2021. godine.
Imajući u vidu sadržinu pružene zaštite, činjenicu da je tužilja u toku postupka zahtevala isplatu naknade u visini razlike u isplati zarade, utvrđene u stečajnom postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane presudom nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da ne postoji ni jedan od zakonom predviđenih razloga za odlučivanje o posebnoj reviziji. Naime, zbog značaja pitanja za sudsku praksu zaključkom donetim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 27. septembra 2019. godine odlučeno je pod kojim uslovima Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu zbog izostalog namirenja potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa, a u konkretnom slučaju pobijana odluka doneta je u svemu u skladu sa ovim zaključkom.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizije nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednost revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade materijalne štete podneta je dana 03.02.2022. godine, vrednost predmeta spora je 2.072,62 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporovima male vrednosti.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, odluka u stavu drugom izreke doneta je na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Vesna Stanković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
