Protiv rešenja drugostepenog suda, kojim je postupak pravnosnažno okončan, protivnik predlagača je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog i vanparničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuje odredba ovog Zakona o reviziji protiv presude.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji protivnika predlagača.

Predmet tražene pravne zaštite je određivanje naknade predlagačima za nepokretnost koja je eksproprisana pravnosnažnim rešenjem Odeljenja za opštu upravu i imovinskopravne poslove GO Grocka br. 465-57/2016 od 12.07.2016. godine. Pobijana odluka doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje da korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenici nisu u postigli sporazum o visini naknade, pa je pobijanom odlukom naknada predlagačima određena na osnovu tržišne vrednosti građevinskog zemljišta o kojoj se izjasnio sudski veštak u svom nalazu i mišljenju, imajući u vidu da organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti vrši procenu tržišne cene, ali ne određuje tržišnu vrednost eksproprisanog zemljišta i da u slučaju kada se ne postigne sporazum, naknadu određuje sud u vanparničnom postupku tako što, pored procene koju je dala poreska uprava, može da izvede i druge dokaze koje učesnici predlože, pa i veštačenje, ako je to potrebno radi određivanja naknade. Ukazivanje revidenta na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nije od uticaja na odlučivanje u posebnoj reviziji, imajući u vidu da ta revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, niti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, a na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 30. Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'', br. 25/82, 48/88, (''Službeni glasnik RS'', br. 46/95 ... 14/22) i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojom je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana zakona propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Na osnovu odredbe člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima, revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim stvarima, ako ovim zakonom ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Predlog za određivanje naknade za eksprorpisanu nepokretnost podnet je 02.11.2016 godine. Predlagači su formalni suparničari, na osnovu odredbe člana 205. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 30.stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, pa je vrednost imovinsko-pravnog zahteva 113.929,59 dinara.

Imajući u vidu da je ovo vanparnični postupak u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima, u kom vrednost predmeta postupka, u pobijanom delu, ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 413., u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković