Tužene su podnele odgovor na reviziju.

Odrdbom člana 404. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom, primenom čl. 124. i 131. Zakona o obligacionim odnosima, odbijen je tužbeni zahtev za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog između sada pok. GG, majke tužioca, kao primaoca izdržavanja i njene ćerke, sada pok. DD, majke tuženih, kao davaoca izdržavanja. Prema datim razlozima, davalac izdržavanja se o primaocu izdržavanja brinula i pre i nakon zaključenja spornog ugovora i preuzete obaveze u svemu ispunjavala lično, sve dok se radi lečenja nije odselila u inostranstvo, a nakon toga preko trećeg lica. Ocenjeno je da obaveze izdržavanja koje je na sebe preuzeo tužilac u periodu od mesec dana nakon što je lice koje je angažovala davalac izdržavanja pestalo da radi i činjenica da je tužilac primaoca izdržavanja zbog narušenog zdravstvenog stanja smestio u bolnicu, a nakon njene smrti organizovao sahranu, ne mogu voditi raskidu ugovora o doživotnom izdržavanju, jer je primalac izdržavanja za života bila zadovoljna obimom i načinom ispunjenja obaveza davaoca izdržavanja, kao i trećeg angažovanog lica, te da davalac izdržavanja nije ispunila samo neznatan deo svojih obaveza iz objektivnih razloga.

Imajući u vidu da je pobijanom odlukom odlučeno uz adekvatnu primenu odredaba materijalnog prava, kao i da odluka u sporovima sa ovom vrstom tražene pravne zaštite zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom slučaju, Vrhovni sud nalazi da u ovoj pravnoj stvari ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana.

Iz izvedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 03.05.2018. godine. Vrednost predmeta spora je iznos od 50.000,00 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tuženima ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković