.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 24400/2023
28.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilja AA i BB, obe iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Vladimir Grujčić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Subotica, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Subotici Gž 795/23 od 23.05.2023. godine, u sednici održanoj 28.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Subotici Gž 795/23 od 23.05.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Višeg suda u Subotici Gž 795/23 od 23.05.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Subotici Gž 795/23 od 23.05.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tuženog i preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Subotici P 369/2022 od 23.02.2023. godine, tako što je tuženi obavezan da tužiljama isplati troškove parničnog postupka od 246.532,00 dinara (umesto dosuđenog iznosa od 260.032,00 dinara), dok je u preostalom delu žalba tuženog odbijena i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i drugom izreke, kojima je tužbeni zahtev usvojen i obavezan tuženi da svakoj od tužilja isplati po iznos od 203.118,50 dinara na ime naknade za izvršenu faktičku eksproprijaciju po ½ vlasničkog udela tužilja na tri katastarske parcele bliže navedene u tim stavovima izreke, u KO ... u Subotici.
Protiv drugostepene presude zastupnik tuženog je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/2011...10/23, u daljem tekstu ZPP).
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP, propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Stavom 2. istog člana propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom je odlučeno o potraživanju tužilja za isplatu naknade za faktičku eksproprijaciju do koje je došlo tako što su na parcelama u suvlasništvu tužilja, bliže navedenim u izreci prvostepene presude, napravljene ulice, što je i predviđeno Generalnim urbanističkim planom tuženog, Planom Generalne regulacije „H“ za Mesnu zajednicu „Peščara“, a ukupna tržišna vrednost parcela utvrđena je nalazom i mišljenjem veštaka. O pravu tužilja na naknadu zbog izvršene faktičke eksproprijacije sudovi su odlučili primenom materijalnog prava u skladu sa sudskom praksom izraženom kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučeno o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem, pa uzimajući u obzir traženu pravnu zaštitu, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je pobijana odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Iz navedenog razloga, na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužbom od 19.12.2019. godine, tužilje su tražile isplatu ukupnog iznosa od 646.560,00 dinara, odnosno po 325.281,50 dinara za svaku od tužilja. Nakon što je veštak dao nalaz i mišljenje tužilje su na ročištu za glavnu raspravu održanom 18.01.2021. godine smanjile tužbeni zahtev na ukupan iznos od 406.231,51 dinar, odnosno po 203.118,50 dinara za svaku od tužilja, što po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe iznosi po 1.732,16 evra za svaku od tužilja.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi o kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe u smislu odredbe člana 468. ZPP, ni za jednu od tužilja, to se radi o sporu male vrednosti u kojem protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
3
