U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ... i tužilje mal. BB iz ..., čiji je zakonski zastupnik – majka AA, koje zastupa punomoćnik Milica Milaš, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Stevan Janković, advokat iz ..., radi vršenja roditeljskog prava, uređenja ličnih odnosa detata sa roditeljem sa kojim ne živi i izdržavanja po tužbi i protivtužbi, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 222/19 od 06.06.2019. godine, u sednici održanoj 16.07.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 222/19 od 06.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Smederevu P2 169/18 od 18.09.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je predlog tužilje AA za određivanje privremene mere kojom bi se obavezao tuženi da joj preda na ruke putnu ispravu br.... mal. BB, izdatu kod SUP-a ..., počev od dana prijema rešenja o određivanju privremene mere, kao i zahtev za određivanje privremene mere zabrane tuženom da sa tužiljom mal. BB napusti teritoriju Republike Srbije, bez pismenog odobrenja majke AA. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i izmenjena presuda Osnovnog suda u Smederevu P2 423/14 od 23.07.2014. godine u drugom stavu izreke, tako što je zajedničko maloletno dete stranaka – tužilja BB, rođena .... godine, poverena majci AA na samostalno vršenje roditeljskog prava i određeno da će prebivalište deteta biti na adresi u ..., ul. ... br. ... Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. BB, plaća mesečni iznos od 12.000,00 dinara, počev od 06.05.2016. godine, a dospele iznose odjednom sa zakonskom zateznom kamatom od desetog u mesecu za tekući mesec pa do konačne isplate, a ubuduće svakog desetog u mesecu za tekući mesec i to, uplatom iznosa na tekući račun tužilje AA zakonske zastupnice deteta (broj računa određen u izreci). Stavom četvrtim izreke, utvrđen je način održavanja ličnih kontakata između mal. BB i tuženog, tako što će se viđati prvog i trećeg vikenda u mesecu od petka u 19 časova do nedelje u 17 časova, jednom nedeljno na dva sata posle školskih i vanškolskih aktivnosti u skladu sa obavezama, prvu polovinu svih školskih raspusta, tako što će dete svaki drugi verski i državni praznik od 10 časova do 17 časova provoditi sa tuženim, kao i u svim drugim prilikama kada dete bude izrazilo želju da provodi vreme sa ocem, ukoliko to ne remeti tekuće obaveze maloletnog deteta i majke i bez prava tuženog da sa detetom napusti Republiku Srbiju bez saglasnosti majke. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da putnu ispravu mal. BB, izdatu kod SUP-a ..., preda tužilji AA. Stavom šestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev, u delu u kome je traženo da se tuženi delimično liši roditeljskog prava u odnosu na zajedničko maloletno dete parničnih stranaka i to, u pogledu prava i dužnosti koji se odnose na čuvanje i staranje, vaspitanje, obrazovanje i zastupanje deteta, osim u delu održavanja ličnih kontakta sa mal. BB i obaveze njenog izdržavanja. Stavom sedmim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se izmeni presuda Osnovnog suda u Smedrevu P2 423/14 od 23.07.2014. godine, utoliko što bi se zajedničko maloletno dete parničnih stranaka poverilo na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu i obaveže tužilja AA da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta, plaća iznos od 12.000,00 dinara, na način bliže određen u izreci, uz uređenje načina održavanja ličnih odnosa između majke – tužilje, kao roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo, i maloletnog detata na način određen u izreci. Stavom osmim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 222/19 od 06.06.2019. godine, u delu koji se revizijom pobija, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Smedrevu P2 169/18 od 18.09.2018. godine u stavu drugom izreke, delu stava trećeg izreke kojim je obavezan tuženi da doprinosi izdržavanju tužilje mal. BB u iznosu od po 12.000,00 mesečno počev od 18.07.2016. godine do konačne isplate, uz obavezu isplate odjednim preostalih dospelih iznosa počev od 18.07.2016. godine, sa zakonskom zateznom kamatom počev od desetog u mesecu za tekući mesec, kao i u stavovima četvrtom, petom, sedmom i osmom izreke i žalba tuženog je u navedenom delu odbijena kao neosnovana.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA i tuženi su bili u braku od 28.08.2004. godine do 23.07.2014. godine i iz tog braka imaju zajedničko maloletno dete – tužilju BB, rođenu .... godine. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Smederevu P2 423/14 od 23.07.2014. godine i rešenjem od 30.09.2014. godine, razveden je brak parničnih stranaka i uređeno zajedničko vršenje roditeljskog prava, uz sporazum da tuženi na ime svog doprinosa izdržavanju deteta plaća mesečni iznos od 12.000,00 dinara. Nakon razvoda braka, nastavili su da žive u vanbračnoj zajednici sve do 23.09.2015. godine, kada se tužilja sa ćerkom preselila iz njihovog zajedničkog stana i prešla da živi kod svog oca u okolini ... . Odnosi između tužilje i tuženog su se pogoršali početkom 2016. godine i 05.05.2016. godine došlo je do fizičkog nasilja u prisustvu deteta, u restoranu „...“ u ... . Tuženi je prestao da plaća izdržavanje za ćerku, pa kako je tužilja od te sume u međuvremenu iznajmila stan, zbog nedostatka sredstava je u junu 2016. godine morala da se iseli kod prijateljice kod koje je živela do 01.09.2016. godine, kada se vratila u očevu kuću. Povodom fizičkog nasilja od 05.05.2016. godine, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Smederevu K 100/17 od 15.06.2017. godine, tuženi je oglašen krivim i kažnjen zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 195. stav 1. KZ RS i izrečena mu je mera zabrane približavanja oštećenoj (tužilji AA) na udaljenosti manjoj od 10 metara i zabrana dalje komunikacije sa oštećenom u trajanju od dve godine. Tuženi je dana 18.11.2016. godine odveo ćerku u Republiku ... radi turističkog boravka, o čemu je istog dana obavestio Centar za socijalni rad, a dan kasnije SMS porukom i tužilju. Tuženi je u to vreme živeo sa vanbračnom partnerkom na relaciji ... – ..., a postoji prijava njegove partnerke da je za vreme te veze vršio fizičko nasilje.

Tužilja AA je rođena ... godine i završila je Filološki fakultet – smer za ... . Zaposlena je u ... i ostvaruje mesečnu zaradu od 50.000,00 dinara, kao i dodatne prihode kao zastupnik firme za ... . Tuženi je rođen ... godine i završio je Pravni fakultet. Osnivač je i vlasnik ... firme i izdaje u zakup ... zemljišta u ..., od čega ostvaruje prihod 30.000,00 dinara mesečno, a živi u iznajmljenom stanu za koji plaća zakupninu oko 13.200,00 dinara. Nižestepeni sudovi su utvrdili potrebe maloletnog detata, mogućnosti i potrebe oba roditelja i sve okolnosti koje su od uticaja na vršenje roditeljskog prava i obavezu izdržavanja (njihove materijalne, stambene i porodične prilike). Minimalna suma izdržavanja za 2017. godinu iznosila je 26.068,00 dinara.

U izveštaju Centra za socijalni rad u Smederevu od 30.09.2019. godine, navedeno je da je posle donošenja odluke o zajedničkom vršenju roditeljskog prava, tužilja mal. BB odlazila kod oba roditelja. Zbog odsustva komunikacije i fizičkog nasilja, vremenom se izgubio red boravaka deteta kod roditelja i obilazila ih je po svom nahođenju, tako da se nisu poštovali utvrđeni termini i obaveze, već samo želje deteta. Tužilja mal. BB je odlična učenica osmog razreda osnovne škole. Živi sa majkom i dedom u dedinoj kući u blizini ..., gde provodi vreme od ponedeljka do petka kada ide posle podne u školu, dok radne dane kada ide pre podne u školu, da bi izbegla prevoz, kao i vikende, provodi kod oca u stanu koji se nalazi u blizini škole. Često se druži sa vršnjacima kada boravi kod oca, ali se i nakon preseljenja u dedinu kuću adaptirala u porodičnu i životnu sredinu. Majka joj pomaže u učenju, ispunjavanju školskih obaveza i formiranju radnih navika (pojedine predmete radi sa ocem), dok otac dolazi u školu da bio pravdao časove koje je propustila u vreme kada je kod njega boravila. Mal. BB je pred Centrom za socijalni rad izjavila da se oseća lepše i prijatnije kod oca i da bi malo više želela da živi kod oca. Mišljenje Centra za socijalni rad je da je u interesu deteta da odluka o zajedničkom vršenju roditeljskog prava bude izmenjena, jer je komunikacija između roditelja trajno narušena. Maloletno dete je izgradilo odnos sa oba roditelja, s tim što je majka svakodnevno upućena i zadovoljava svakodnevne potrebe deteta. Majka ima adekvatan odnos prema mal. BB i sposobna je da postavi granice u vaspitanju, što će detetu omogućiti da razvije sopstvene moralne vrednosti i društveno prihvatljivo ponašanje. Mišljenje organa starateljstva je da je u najboljem interesu deteta da bude povereno majci.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom čl. 77, 78, 154 - 162, čl. 272, 281, čl. 266. u vezi čl. 6. st. 1. Porodičnog zakona pravilno zaključili da je osnovan tužbeni, a neosnovan protivtužbeni zahtev, pa je određeno da tužilja samostalno vrši roditeljsko pravo prema mal. BB, uređen je način održavanja ličnih odnosa tuženog i deteta i tuženi obavezan da doprinosi izdržavanju deteta.

Prema odredbi člana 67. Porodičnog zakona smisao roditeljskog prava je da je izvedeno iz dužnosti roditelja i da postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta. Sadržina roditeljskog prava koje se sastoji od dužnosti staranja o detetu, čuvanja i podizanja, vaspitanja i obrazovanja, zastupanja i izdržavanja deteta, kao i upravljanja i raspolaganja njegovom imovinom, regulisana je odredbama člana 68. do 74. Porodičnog zakona. Cilj ovih dužnosti i prava roditelja je dobrobit i najbolji interes deteta. U smislu 266. istog zakona, sud je uvek dužan da se u sporu za zaštitu prava deteta i sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava rukovodi najboljim interesom deteta. Član 77. Porodičnog zakona, propisuje uslove za samostalno vršenje roditeljskog prava, pa je odredbom člana 77. stav 3. navedenog zakona propisano da jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava. Odredbom člana 270. Porodičnog zakona, propisano je da je pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju, odnosno lišenju roditeljskog prava, sud dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. Odredbom člana 272. stav 2. istog zakona propisano je da, ako roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem donosi sud.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da zbog odsustva komunikacije između tužilje i tuženog, zajedničko vršenje roditeljskog prava nije u najboljem interesu maloletnog detata, zbog čega je pravilna odluka o poveravanju tužilje maloletne BB jednom roditelju – majci koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo. Uvažavajući stručno mišljenje organa starateljstva, pravilno je ocenjen najbolji interes maloletnog deteta da bude poverena na čuvanje, podizanje i vaspitanje tužilji majci, zbog toga što se majka sveobuhvatno stara o detetu, tako da su ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 77. stav 3. i člana 270. stav 2. Porodičnog zakona. Isto tako, nižestepeni sudovi su u skladu sa najboljim interesom maloletnog detata uredili način održavanja ličnih odnosa mal. BB sa ocem, u smislu člana 61. stav 1. Porodičnog zakona.

Revizijski navod, da je sud previsoko i paušalno odredio visinu izdržavanja, nije osnovan. Sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su obavezali tuženog da doprinosi izdržavanju deteta u visini dosuđenog iznosa, na osnovu člana 154. stav 1. u vezi člana 160. do 162. Porodičnog zakona. Prilikom određivanja visine izdržavanja cenjene su potrebe deteta, mogućnosti svakog od roditelja, pri čemu je sud vodio računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Sudovi su posebno cenili okolnost da je pre podnošenja tužbe u ovom sporu, između parničnih stranaka postignut sporazum o visini izdržavanja, koje je tuženi plaćao sve do prekida kontakta sa tužiljom, pa su sudovi prema ranije postignutom sporazumu utvrdili visinu izdržavanja u mesečnom iznosu od 12.000,00 dinara. S obzirom na navedeno, tuženi može i treba da plaća utvrđeni doprinos za izdržavanje, koji će uz doprinos majke, koja svakodnevno vodi brigu i stara se o detetu, na adekvatan način zadovoljiti potrebe mal. BB i omogućiti joj životni standard kakav imaju njeni roditelji.

Neosnovano je ukazivanje tuženog na pogrešnu primenu materijalnog prava, jer sud nije cenio mišljenje deteta koje je pred organom starateljstva izrazilo želju da živi sa ocem. Prema članu 266. stav 3. Porodičnog zakona, ako sud utvrdi da je u sporu za zaštitu prava deteta ili u sporu za lišenje roditeljskog prava stranka dete koje je sposobno da formira svoje mišljenje, dužan je: - da se stara da dete blagovremeno dobije sva obaveštenja koja su mu potrebna; - da dozvoli detetu da neposredno izrazi svoje mišljenje i da mišljenju deteta posveti dužnu pažnju u skladu sa godinama i zrelošću deteta; - da mišljenje deteta utvrdi na način i na mestu koje je u skladu sa njegovim godinama i zrelošću, osim ako bi to očigledno bilo u suprotnosti sa najboljim interesom deteta. Mišljenje deteta jeste relevantno samo ako je dato saglasno toj odredbi, pri čemu se najbolji interes deteta ne mora poklopiti sa mišljenjem koje je dete dalo, već sud to mišljenje ceni prema činjenicama u pogledu oba roditelja, koje sve treba da dovedu do pouzdanog zaključka o najboljem interesu deteta pri odlučivanju o vršenju roditeljskog prava. Zbog ispoljenog nasilja i neadekvatnog ponašanja tuženog u partnerskim odnosima, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je u najboljem interesu deteta da tužilja samostalno vrši roditeljsko pravo.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić