.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 24490/2023
11.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednik veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Kitanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Ivana Purić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Privredni sud u Čačku, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi novčanog obeštećenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 79/23 od 22.02.2023. godine, u sednici veća održanoj 11.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 79/23 od 22.02.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 79/23 od 22.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Ivanjici Prr 66/22 od 13.09.2022. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena Republika Srbija da tužiocu na ime novčanog obeštećenja isplati iznos od 1.300 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu NBS, sa zakonskom zateznom kamatom koja se utvrđuje na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8% poena, počev od dana 13.09.2022. godine do isplate. U stavu drugom izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva preko dosuđenog iznosa od 1.300 evra do traženog iznosa od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa označenom kamatom. U stavu trećem izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 19.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. U stavu četvrtom izreke, odbijen je zahtev za zakonsku zateznu kamatu na troškove parničnog postupka za period od dana presuđenja 13.09.2022. godine pa do dana nastupanja uslova za izvršenje.
Odlučujući o žalbama tužioca i tužene, Viši sud u Čačku presudom Gžrr 79/23 od 22.02.2023. godine, preinačio je prvostepenu presudu u stavu prvom izreke tako što je obavezao tuženu da tužiocu na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 1.100 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom koja se utvrđuje na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke za glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8% poena počev od dana 13.09.2022. godine do isplate, a odbio deo tužbenog zahteva preko ovog iznosa, a za iznos od još 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa označenom kamatom, a u preostalom je navedenu presudu potvrdio. Odbijen je zahtev tužioca za nankadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom primenom člana 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se revizijom ne bi mogla pobijati, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema odredbi stava 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Navodima revizije osporava se odluka samo u pogledu visine iznosa za koji sudovi nalaze da predstavlja adekvatno obeštećenje zbog utvrđene povrede prava. Imajući u vidu da odluka o visini naknade, kao adekvatnom obeštećenju, zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u toku postupka i na kome je zasnovana odluka u svakom konkretnom slučaju, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, što znači da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe o nedozvoljenosti revizije na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog zakona (ZPP) ili posebnim zakonom, određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.
Pobijanom presudom, imajući u vidu označenu vrednost predmeta spora, pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP.
Prema članu 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda (u postupku u sporu male vrednosti) nije dozvoljena revizija.
Iz navedenog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
